Parlament u Bukure\u0161tu raspravlja\u0107e u narednom periodu o bud\u017eetu i bud\u017eetu dr\u017eavnog osiguranja nakon \u0161to ih je usvojila Vlada. Dr\u017eavne finansije u narednoj godini zasnivaju se na privrednom rastu od 2,8% i povec\u0301anju prihoda od 14%, \u0161to je, pak, zasnovano na ekspanziji BDP-a. Predvi\u0111a se povec\u0301anje bud\u017eetskog deficita za skoro 4,4% BDP-a. Glavna novina je povec\u0301anje bud\u017eeta za odbranu na 2,5%. Naacrt c\u0301e tako\u0111e omoguc\u0301iti povec\u0301anje penzija za 12,5%, minimalnu zaradu po privredi od 3.000 leja (oko 610 evra) i dodelu finansijske pomoc\u0301i osobama sa penzijama do 3.000 leja. Ministar finansija Adrijan Ka\u010diu saop\u0161tio je koja ministarstva su dobila vi\u0161e novca, a koja manje. Adrijan Ka\u010diu: Institucije koje imaju vec\u0301e sume nego 2022. godine su: Ministarstvo poljoprivrede 25,2 milijarde leja (5,1 milijardu evra), Ministarstvo unutra\u0161njih poslova 25,5 milijardi leja, Ministarstvo preduzetni\u0161tva i turizma 4 milijarde leja (0,8 milijardi evra), Ministarstvo odbrane 35,2 milijarde leja (7,1 milijardi evra), Ministarstvo istra\u017eivanja 3,2 milijarde leja (0,65 milijardi evra), Ministarstvo kulture 1,2 milijarde leja (0,2 milijarde evra), Ministarstvo razvoja 13,6 milijardi leja (2,7 milijardi evra), vodec\u0301i ra\u010duna o realizaciji nacionalnih programa koji se finansiraju iz dr\u017eavnog bud\u017eeta. Ministarstvo porodice 620,7 miliona leja (126 miliona evra), Ministarstvo prosvete, sa ukupnim bud\u017eetom od 37 milijardi leja (7,5 milijardi evra), obrazovanje dobija 3,2% BDP-a. Ministarstva koja zaista imaju smanjenje bud\u017eeta su: Ministarstvo energetike, koje c\u0301e imati bud\u017eet od 3 milijarde leja (0,6 milijardi evra) i Ministarstvo rada, koje c\u0301e imati smanjenje bud\u017eeta za 4%. U Ministarstvu pravde imamo smanjenje od 51%, odnosno bud\u017eet od samo 2,9 milijardi leja (0,59 milijardi evra). To je zbog stupanja na snagu novog zakona o platama sudija za prekr\u0161aje, koji predvi\u0111a da platu vi\u0161e nec\u0301e isplac\u0301ivati javno ministarstvo i da to treba da vr\u0161i Visoki kasacioni sud\u201c. Fiskalni savet, \u010dije je mi\u0161ljenje savetodavno, upozorava na vi\u0161ak optimizma u nacrtu bud\u017eeta. Ukratko, Vlada bi ra\u010dunala na vec\u0301e prihode od preko 11 milijardi leja (2,2 milijarde evra), kada bi prikupila skoro 2,5 milijardi leja (0,5 milijardi evra) manje. \u0160to se ti\u010de bud\u017eetskog deficita, umesto 4,4 odsto BDP, koliko je cilj vlade, Savet smatra da se o\u010dekuje deficit od oko 5,7%. U toj instituciji ka\u017eu da je Vlada, izgleda, zaboravila da uzme u obzir tro\u0161kove sufinansiranja evropskih projekata, povec\u0301anje investicija u odbranu ili kredite kroz Nacionalni program za oporavak i rezilijenciju (PNRR). Sli\u010dnu primedbu uputila je i Unija \u017eupanijskih vec\u0301a – Vlada ne izdvaja dovoljno novca za sufinansiranje bespovratnih evropskih projekata i lokalnih investicionih projekata, zbog \u010dega postoji mogu\u010dnost da budu blokirani. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Parlament u Bukure\u0161tu raspravlja\u0107e u narednom periodu o bud\u017eetu i bud\u017eetu dr\u017eavnog osiguranja nakon \u0161to ih je usvojila Vlada. Dr\u017eavne finansije u narednoj godini zasnivaju se na privrednom rastu od 2,8% i povec\u0301anju prihoda od 14%, \u0161to je, pak, zasnovano na ekspanziji BDP-a. Predvi\u0111a se povec\u0301anje bud\u017eetskog deficita za skoro 4,4% BDP-a. Glavna novina je […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":84626,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511362","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n