Skoro dve decenije, u svakoj izbornoj kampanji, stranke koje imaju ambicije da preuzmu vlast obec\u0301avaju, bez izuzetka, da c\u0301e Rumuniju, kada zavr\u0161e svoj mandat, presecati mre\u017ea autoputeva kao na Zapadu. I na kraju mandata, obec\u0301anja se nastavljaju. Rumunija je, kako konstatuju mediji, zavr\u0161ila jo\u0161 jednu siroma\u0161nu godinu u inauguracijama saobrac\u0301ajne infrastrukture. U \u010detvrtak je u centru zemlje, pu\u0161teno u upotrebu 13 kilometara autoputa A1, deo IV panevropskog koridora. Oni se pridodaju na 40 kilometara autoputa Krajova-Pite\u0161ti (jug), koji je otvoren u leto ove godine. To su deonice autoputa doline Olt, navedene kao najva\u017eniji projekat putne infrastrukture i, ujedno, prvi brzi autoput koji c\u0301e prec\u0301i Karpate, povezujuc\u0301i Munteniju (jug) sa Transilvanijom (centar). Stru\u010dnjaci, me\u0111utim, ka\u017eu da c\u0301e tek 2028. godine moc\u0301i da se otvori ceo autoput kroz dolinu Olt. To c\u0301e obuhvatiti 70 kilometara u planinskom podru\u010dju, a radovi c\u0301e po\u010deti sledec\u0301e godine. Ako se ispo\u0161tuje optimisti\u010dki scenario, za \u0161est godina bic\u0301e moguc\u0301e putovati brzim putevima od Konstance (jugoistok), najvec\u0301eg rumunskog lu\u010dkog grada na Crnom moru, do granice sa Ma\u0111arskom, na zapadu. Me\u0111utim, nedostaje oko 150 kilometara da bi se imali kompletan autoput od jednog do drugog kraja zemlje, odnosno tri trake na obilaznici u Bukure\u0161tu, \u010detiri trake izme\u0111u Pite\u0161tija i Sibiua i jo\u0161 jednu traku koja je mala ali sa mukotrpnim tunelima izme\u0111u Lugo\u017ea i Deve. Donosioci odluka u Ministarstvu saobrac\u0301aja tvrde da je u\u010dinjen veoma va\u017ean korak za buduc\u0301u mre\u017eu koja vodi ka severoistoku zemlje. Potpisani su ugovori o izvr\u0161enju za deonicu Fok\u0161ani-Bakau, 96 kilometara, a graditelj je najmoc\u0301niji graditelj puteva u Rumuniji, kompanija iz okruga Bakau, za koju ministar Sorin Grindeanu ima samo re\u010di pohvale. \u0160to se ti\u010de autoputa poznatog kao autoput Unije, koji c\u0301e ic\u0301i od centra zemlje, od Targu Mure\u0161a, do Ja\u0161ija, na istoku, a zatim do Ungenija, na granici sa Republikom Moldavijom, svi stru\u010dnjaci ka\u017eu da je realan rok za zavr\u0161avanje 2030. Nagla\u0161avaju da je re\u010d o putu u du\u017eini od oko 300 kilometara, koji c\u0301e presec\u0301i planine izme\u0111u Transilvanije i Moldove. I na kraju, jo\u0161 jedna velika veza izme\u0111u istorijskih rumunskih provincija, most preko Dunava od Braile (jugoistok), koji se nalazi na granici izme\u0111u Dobru\u017ee, Muntenije i Moldove, bic\u0301e izgra\u0111en tek sledec\u0301eg prolec\u0301a. Ministar Grindeanu priznaje da su radovi morali da budu zavr\u0161eni najkasnije 20. decembra, kako je italijanski gra\u0111evinar obec\u0301ao, ali da su priklju\u010dne saobrac\u0301ajnice tek napola spremne, a most nije ni asfaltiran.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Skoro dve decenije, u svakoj izbornoj kampanji, stranke koje imaju ambicije da preuzmu vlast obec\u0301avaju, bez izuzetka, da c\u0301e Rumuniju, kada zavr\u0161e svoj mandat, presecati mre\u017ea autoputeva kao na Zapadu. I na kraju mandata, obec\u0301anja se nastavljaju. Rumunija je, kako konstatuju mediji, zavr\u0161ila jo\u0161 jednu siroma\u0161nu godinu u inauguracijama saobrac\u0301ajne infrastrukture. U \u010detvrtak je u […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":92455,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511385","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n