Temi\u0161var c\u0301e 2023. godine biti evropska prestonica kulture, po\u010dasna titula koju dodeljuje Parlament u Strazburu, svake godine, od 1985. godine, jednom ili vi\u0161e gradovima sa ciljem da se skrene pa\u017enja na bogatstvo i raznolikost kultura na starom kontinentu. Godine 2007., kada je Rumunija primljena u Evropsku uniju, ovu titulu su dodelili Sibinju i Luksemburgu. U stvari, Sibinj je bio prvi grad u Rumuniji koji je progla\u0161en evropskom kulturnom prestonicom, postajuc\u0301i sve atraktivniji sa turisti\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta. U nedelji koja se zavr\u0161ila, pokrenut je program doga\u0111aja za 2023. godinu, a Temi\u0161var je animirao desetine projekata. Kalendar predla\u017ee, tokom cele godine, prose\u010dno 30 projekata nedeljno. Sledec\u0301a godina je istorijska \u0161ansa za grad, ali i za Rumuniju. To je \u0161ansa na\u0161e transformacije kao grada, zajednice i zemlje. I voleo bih da se, godinama od sada, osvrnemo na 2023. godinu i ka\u017eemo da ova titula nije samo transformisala kulturni \u017eivot grada, vec\u0301 je transformisala ceo grad\u201c, rekao je gradona\u010delnik Dominik Fric. Naredne godine u realizaciji kulturnog programa u\u010destvovac\u0301e vi\u0161e od 2.500 umetnika, od kojih nekoliko stotina internacionalnih umetnika koji c\u0301e stic\u0301i na scene i u izlo\u017ebene sale grada na Begi. Bic\u0301e prisutni i dobitnici Nobelove nagrade za knji\u017eevnost poput Orhana Pamuka, Olge Tokar\u010duk ia Petera Sloterdajka, mo\u017eda najpoznatijeg nema\u010dkog savremenog filozofa koji \u0107e razgovarati sa Andrejem U\u017eikom. Nastupic\u0301e de\u010diji hor Singing Moellenbeek iz Brisela, plesna kompanija Kameleon Kompani iz Man\u010destera, pozori\u0161na dru\u017eina Rimini Protokoll, kao i orkestri iz Gere i Kelna. Kolektivni umetnici kao \u0161to su The Belfast Ensemble ili klavir Holan\u0111anina Joepa Bevinga c\u0301e o\u017eiveti atmosferu. Tu su i rumunski umetnici poznati \u0161irom sveta, prisutni na bijenalima Branku\u0161i, Brauner i savremene umetnosti, na koncertima pod dirigentskom palicom Kristijana Ma\u010delarua i Gabrijela Bebe\u0161elea, u produkcijama u re\u017eiji Andreja \u0160erbana ili u postavci Adine Pintilije, koja je predstavljala Rumunija u okviru Bijenala savremene umetnosti u Veneciji. S druge strane, ovih dana u Temi\u0161varu se nastavljaju manifestacije posvec\u0301ene 33. godi\u0161njici antikomunisti\u010dke revolucije iz decembra 1989. One obuhvataju predstave, projekcije kratkih filmova u \u0161kolama, sa filmovima mladih do 20 godina, koncerte, bogoslu\u017eenja, polaganje venaca. Signal Revolucije protiv komunisti\u010dkog re\u017eima u Rumuniji dat je 16. decembra 1989. godine u Temi\u0161varu, odakle se potom pro\u0161irio na prestonicu i druge gradove. U utorak, 20. decembra, obele\u017eava se Dan pobede, kada je Temi\u0161var progla\u0161en prvim rumunskim gradom slobodnim od komunizma.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Temi\u0161var c\u0301e 2023. godine biti evropska prestonica kulture, po\u010dasna titula koju dodeljuje Parlament u Strazburu, svake godine, od 1985. godine, jednom ili vi\u0161e gradovima sa ciljem da se skrene pa\u017enja na bogatstvo i raznolikost kultura na starom kontinentu. Godine 2007., kada je Rumunija primljena u Evropsku uniju, ovu titulu su dodelili Sibinju i Luksemburgu. U […]<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":94076,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511387","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n