Evropska komisija je saop\u0161tila da je Fond za modernizaciju u drugoj godini rada uplatio ukupno 4,11 milijardi evra za podr\u0161ku 61 projektu u osam zemalja korisnica. Najva\u017eniji iznos, skoro trec\u0301inu od ukupnog iznosa, dobila je Rumunija, odnosno 1,39 milijardi evra. Projekat koji je dobio finansiranje u Rumuniji posvec\u0301en je izgradnji osam fotonaponskih parkova i dve elektrane, kao i modernizaciji elektroenergetskih mre\u017ea u zemlji. Fondove su dobile i Hrvatska, \u010ce\u0161ka, Estonija, Ma\u0111arska, Litvanija, Poljska i Slova\u010dka. Prema Evropskoj komisiji Fond za modernizaciju ima za cilj da podr\u017ei zemlje EU sa ni\u017eim prihodima u njihovoj tranziciji na klimatsku neutralnost. Tako c\u0301e projekti doprineti modernizaciji energetskih sistema, smanjenju emisije gasova staklene ba\u0161te u sektoru energetike, industrije, saobrac\u0301aja i poljoprivrede, kao i pobolj\u0161anju energetske efikasnosti. Podr\u0161ka data ovim investicijama, najavljuje Komisija, pomoc\u0301i c\u0301e dr\u017eavama \u010dlanicama korisnicama da ispune svoje klimatske i energetske ciljeve za 2030. i ubrzaju zelenu tranziciju EU. Pro\u0161le godine, fond je obezbedio skoro 900 miliona evra za osam zemalja korisnica i dopunjava druge evropske instrumente finansiranja, kao \u0161to su Koheziona politika i Fond za pravednu tranziciju. Fond za modernizaciju funkcioni\u0161e pod odgovorno\u0161c\u0301u dr\u017eava \u010dlanica korisnica, u bliskoj saradnji sa Evropskom komisijom i Evropskom investicionom bankom. Za sledec\u0301i ciklus plac\u0301anja, dr\u017eave korisnice mogu da dostave svoje investicione predloge kako bi dobile potencijalnu podr\u0161ku od Fonda za modernizaciju do 19. januara 2023. za neprioritetne predloge i do 16. februara 2023. za prioritetne predloge. Za Rumuniju c\u0301e sledec\u0301e godine glavni izazov tako\u0111e biti vezan za apsorpciju evropskih fondova, uklju\u010dujuc\u0301i i one iz Nacionalnog plana za oporavak i rezilijenciju, gde 41% od izdvojenih 29 milijardi evra ide za zelenu tranziciju. Predsednik Polsodavaca autohtonih investitora iz Rumunije, Kristijan Parvan, smatra da glavna briga i poslovnog okru\u017eenja i donosilaca odluka mora biti pristup evropskom novcu, ispunjavanjem prekretnica i ciljeva preuzetih Nacionalnim programom za oporavak i rezilijenciju i podno\u0161enjem, odabirom i finansiranjem odr\u017eivih projekata. Kristijan Parvan: ,,Poslovno okru\u017eenje poku\u0161ava da nastavi svoju misiju i, o\u010digledno, da ostvari profit. Me\u0111utim, ona ima mnogo izazova, od energetskih izazova, radne snage, do toga da je za sada evropska ekonomska solidarnost samo \u017eelja i manje materijalizovana u nekim panevropskim projektima. Kristijan Parvan tako\u0111e ka\u017ee da \u010dvrsta, koherentna i dobro ciljana politika mo\u017ee da odvede Rumuniju na drugi nivo razvoja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropska komisija je saop\u0161tila da je Fond za modernizaciju u drugoj godini rada uplatio ukupno 4,11 milijardi evra za podr\u0161ku 61 projektu u osam zemalja korisnica. Najva\u017eniji iznos, skoro trec\u0301inu od ukupnog iznosa, dobila je Rumunija, odnosno 1,39 milijardi evra. Projekat koji je dobio finansiranje u Rumuniji posvec\u0301en je izgradnji osam fotonaponskih parkova i dve […]<\/p>\n","protected":false},"author":107,"featured_media":74277,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511408","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n