Op\u0161ti konsolidovani bud\u017eetski deficit Rumunije iznosio je 4,2% BDP-a u prvih 11 meseci ove godine, u pore\u0111enju sa pribli\u017eno 3,4% na kraju oktobra. U pore\u0111enju sa istim periodom 2021. godine, kada je iznosio 4,7% BDP-a, bud\u017eetski deficit je u periodu januar-novembar smanjen za 0,5 procentnih poena, ka\u017eu u Ministarstvu finansija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U apsolutnom iznosu, deficit je iznosio 58,70 milijardi leja, odnosno skoro 12 milijardi evra. Planirani deficit za tekuc\u0301u godinu je 5,8% BDP-a. Na prihode, navode u Ministarstvu finansija, najvi\u0161e su uticali akontacija poreza na dobit, prihodi od PDV-a i doprinosa za osiguranje, dodatnih primanja iz energetike i evropskih fondova.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tro\u0161kovi op\u0161teg konsolidovanog bud\u017eeta iznosili su pribli\u017eno 475 milijardi leja, \u0161to je povec\u0301anje za vi\u0161e od 19 procenata u pore\u0111enju sa istim periodom prethodne godine. Izra\u017eeno kao procenat bruto domac\u0301eg proizvoda, rashodi za novembar 2022. godine zabele\u017eili su rast od 0,5 procentnih poena u odnosu na isti period 2021. godine i dostigli 34% BDP-a.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Takodje u ovom poglavlju dominiraju tro\u0161kovi osoblja, koji su sko\u010dili za vi\u0161e od 100 milijardi leja. S druge strane, inflacija i neizvesnosti izazvane oru\u017eanim sukobom u Ukrajini uslovile su povec\u0301anje kamatne stope koje je uticalo na portfelj javnog duga. Tro\u0161kovi socijalne pomoc\u0301i su tako\u0111e porasli, za oko 18 odsto, na evoluciju je uticalo uglavnom povec\u0301anje penzijskog boda od 1. januara 2022. godine za 10 odsto, kao i dodela nov\u010dane pomoc\u0301i penzionerima javnog penziskog sistema sa primanjima jednakim ili manjim od 1.600 leja ( 325 evra).<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rashodi na projekte finansirane iz bespovratnih eksternih fondova, uklju\u010dujuc\u0301i i subvencije Evropske unije za poljoprivredu vec\u0301i su za 31% u odnosu na novembar prethodne godine. Rashodi za investicije, koji uklju\u010duju kapitalne izdatke, kao i one koji se odnose na razvojne programe finansirane iz internih i eksternih izvora, prema\u0161ili su 56 milijardi leja, \u0161to je povec\u0301anje od 27% u odnosu na isti period prethodne godine. Za sledec\u0301u godinu Rumunija ima bud\u017eet zasnovan na privrednom rastu od 2,8 odsto i deficitu od 4,4 odsto bruto domac\u0301eg proizvoda. Izgradnja bud\u017eeta nije zasnovana na novim porezima i strukturisana je na inflaciji od 9,6%. Uklju\u010deni su iznosi za za\u0161titu ugro\u017eenog stanovni\u0161tva. Prihodi penzionera c\u0301e po\u010detkom godine porasti zbog povec\u0301anja penzijskog boda za 12,5 odsto i davanja raznih vidova podr\u0161ke.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Op\u0161ti konsolidovani bud\u017eetski deficit Rumunije iznosio je 4,2% BDP-a u prvih 11 meseci ove godine, u pore\u0111enju sa pribli\u017eno 3,4% na kraju oktobra. U pore\u0111enju sa istim periodom 2021. godine, kada je iznosio 4,7% BDP-a, bud\u017eetski deficit je u periodu januar-novembar smanjen za 0,5 procentnih poena, ka\u017eu u Ministarstvu finansija. U apsolutnom iznosu, […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":87885,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511424","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n