Od 22. decembra 1989. do 1. januara 2007. trajala je tranzicija Rumunije iz jedne od najsurovijih komunisti\u010dkih diktatura Nikolaea \u010cau\u0161eskua na kontinentu, u punopravno \u010dlanstvo EU. Prethodno prijemu u NATO, 2004. godine, pristupanje zemlje strukturama zajednice smatralo se jednim od najvec\u0301ih uspeha politi\u010dke klase iz Bukure\u0161ta, kojom su u to vreme dominirali predsednik Trajan Basesku i premijer Kalin Popesku-Tari\u010deanu. Sve va\u017ene stranke su podr\u017eale ovaj cilj, koji je sa druge strane ispunio o\u010dekivanja rumunskog dru\u0161tva.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Arhivi svedo\u010de da je, na primer, u jesen 2005. poverenje Rumuna u Evropsku uniju bilo najvec\u0301e me\u0111u svim dr\u017eavama \u010dlanicama ili u procesu pristupanja. Rumunija je nakon prijema postala sedma zemlja u Uniji po broju stanovnika, a nakon Bregzita \u0161esta. Rumunski jezik je postao jedan od zvani\u010dnih jezika Unije i svaki gra\u0111anin mo\u017ee da se obrati institucijama zajednice na rumunskom. Sam naziv Evropske unije, na rumunskom, dobio je zvani\u010dni status. Rumunski poslanici EP dobili su svoja mesta u zakonodavnom telu Zajednice.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kao i druge zemlje \u010dlanice, Rumunija ima poziciju evropskog komesara u izvr\u0161noj vlasti Unije. Pored dobitaka politi\u010dke prirode, prednosti pristupanja su se osec\u0301ale iu svakodnevnom \u017eivotu gradjana Rumunije, koji su postali evropski gra\u0111ani. Oni mogu da putuju i nastanjuju bilo gde u zajednici i da se takmi\u010de na tr\u017ei\u0161tu rada u zemljama u kojima su plate mnogo vec\u0301e nego kod kuc\u0301e. Rumunskom spoljnom trgovinom jasno dominira razmena sa partnerima iz Unije, a bruto domac\u0301i proizvod je konstantno rastao u godinama nakon pristupanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istra\u017eivanja javnog mnjenja pokazuju da vec\u0301ina Rumuna smatra da pravac u kojem njihova zemlja u politi\u010dkim i vojnim savezima mora ic\u0301i je Zapad, odnosno Evropska unija, Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave i NATO. Mi\u0161ljenja su da je ulazak u Evropsku uniju doneo vi\u0161e prednosti.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111utim, oko dve trec\u0301ine ispitanika je odgovorilo da njihova zemlja mora da brani svoje nacionalne interese u slucaju da se ne sla\u017ee sa pravilima Unije, \u010dak i ako rizikuje da izgubi poziciju dr\u017eave \u010dlanice bloka zajednice. Mnogo manje njih je navelo da Rumunija, kao dr\u017eava \u010dlanica, mora da po\u0161tuje pravila zajednice, \u010dak i kada su ugro\u017eeni njeni nacionalni interesi. U svakom slu\u010daju, vec\u0301ina je mi\u0161ljenja da se Evropska unija nece raspasti u narednim godinama.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111utim ankete pokazuju i frustraciju vec\u0301ine gradjana Rumunije \u0161to njihova zemlja jo\u0161 nije primljena u \u0161engensku zonu slobodnog kretanja, zbog \u010dega se osec\u0301aju kao gra\u0111ani Evrope drugog reda.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od 22. decembra 1989. do 1. januara 2007. trajala je tranzicija Rumunije iz jedne od najsurovijih komunisti\u010dkih diktatura Nikolaea \u010cau\u0161eskua na kontinentu, u punopravno \u010dlanstvo EU. Prethodno prijemu u NATO, 2004. godine, pristupanje zemlje strukturama zajednice smatralo se jednim od najvec\u0301ih uspeha politi\u010dke klase iz Bukure\u0161ta, kojom su u to vreme dominirali predsednik Trajan Basesku […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":94195,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511428","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n