Kao \u0161to se svaki put u ovakvim situacijama de\u0161ava, tursko-sirijska tragedija, izazvana razornim zemljotresom, podsec\u0301a na dramati\u010dne trenutke koje je do\u017eivela Rumunija, posebno Bukure\u0161t i njena vankarpatska teritorija, posle zemljotresa 4. marta 1977. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Odmah slede pitanja u vezi sa rizikom od zemljotresa ja\u010dine vec\u0301e od 7 stepeni Rihterove skale da li se mogu desiti u bliskoj buduc\u0301nosti i kako su vlasti spremne da se izbore sa njegovim posledicama. Seizmolog Mihail Dijakonesku, iz Nacionalnog instituta za istra\u017eivanje i razvoj za fiziku Zemlje, INPF, objasnio je za Radio Rumunija da se prvi zemljotres, ja\u010dine 7,8, dogodio blizu ta\u010dke spajanja tri litosferske plo\u010de, Arapske plo\u010de, Afri\u010dke plo\u010de i Anadolijskog tektonskog bloka, te da se ovo podru\u010dje ne mo\u017ee porediti sa seizmi\u010dkom zonom Vran\u010de, na jugoistoku Rumunije, koja u na\u0161oj zemlji generi\u0161e najzna\u010dajnija seizmi\u010dka kretanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ako ne postoji rizik od stvaranja seizmi\u010dkih kretanja sli\u010dnih onima u Turskoj, ne mo\u017ee se isklju\u010diti rizik od zemljotresa sli\u010dne magnitude. Me\u0111utim, trenutno Vran\u010dea ne pokazuje znake seizmi\u010dke „nervoze“. Mihail Dijakonesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nema sli\u010dnosti, mo\u017eda samo po ja\u010dini. U Rumuniji je, prema katalogu koji je izradio Nacionalni institut za istra\u017eivanje i razvoj za fiziku Zemlje (INFP), u 19. veku bio zemljotres ja\u010dine 7,9, \u0161to bi predstavljalo maksimalnu magnitudu koju je Vranca mogla proizvesti. Ali, molim vas, po\u0161to je ovo istorijski zemljotres, mo\u017eda je malo precenjen. Ne vidim da Vran\u010dea pokazuje bilo kakvo sumnjivo pona\u0161anje, u granicama pozadinske seizmi\u010dnosti podru\u010dja\u201d.<\/em><\/p>\n
Tragi\u010dno iskustvo Turske mo\u017ee nas nau\u010diti da sve konstrukcije moraju biti u skladu sa kodeksom, ka\u017ee, s druge strane, seizmolog Mihail Dijakonesku. Prema podacima Ministarstva za razvoj, u Rumuniji postoji oko 2700 zgrada sa seizmi\u010dkim rizikom 1 i 2, od kojih je vec\u0301ina u Bukure\u0161tu. U poslednjih 15 godina nijedna op\u0161tina se nije bavila seizmi\u010dkom sanacijom objekata, isti\u010de prefekt Glavnog grada Toni Grebla:<\/p>\n
To je indolentnost nekih ljudi u administraciji koji ne pripremaju temeljno projekte da bi se moglo pristupiti sanaciji, odnosno antiseizmi\u010dkom oja\u010danju objekata. U poslednjih 15 godina nijedna op\u0161tina ne mo\u017ee da ka\u017ee, a posebno op\u0161tina Bukure\u0161t, da nije imala novca za sanaciju objekata. Iz godine u godinu sredstva Ministarstva za razvoj, sredstva evropskih fondova ostaju neiskoriscena, jer nismo u stanju da radimo na realizaciji projekata antiseizmi\u010dke konsolidacije i njihovog sprovo\u0111enja u delo\u201d.<\/em><\/p>\n
Prema re\u010dima ministra razvoja \u010cekea Atile, postoji preko 200 objekata, javnih zgrada i stambenih blokova, koji su predlo\u017eile lokalne vlasti u okviru novog nacionalnog programa za ja\u010danje zgrada sa visokim seizmi\u010dkim rizikom. Program obuhvata ne samo zgrade seizmi\u010dkog rizika 1, vec\u0301 i zgrade seizmi\u010dkog rizika 2, koje su veoma bliske po stepenu rizika izlo\u017eenosti moguc\u0301em zemljotresu.<\/p>\n
U prethodnom programu, izme\u0111u 1994. i 2021. godine, sanirano je samo 28 objekata. U slu\u010daju zemljotresa sli\u010dnog onom iz 1977. godine, 23.000 zgrada u Bukure\u0161tu je u opasnosti da pretrpe zna\u010dajna o\u0161tec\u0301enja, upozoravaju stru\u010dnjaci.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Kao \u0161to se svaki put u ovakvim situacijama de\u0161ava, tursko-sirijska tragedija, izazvana razornim zemljotresom, podsec\u0301a na dramati\u010dne trenutke koje je do\u017eivela Rumunija, posebno Bukure\u0161t i njena vankarpatska teritorija, posle zemljotresa 4. marta 1977. godine.
Odmah slede pitanja u vezi sa rizikom od zemljotresa ja\u010dine vec\u0301e od 7 stepeni Rihterove skale da li se […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511578","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n