Zimska prognoza Evropske Komisije do\u0161la je sa pobolj\u0161anim procentima za rumunsku ekonomiju. Predvi\u0111a se rast od 2,5% u pore\u0111enju sa 1,8% kako je najavljeno u jesen, a inflacija bi se ove godine smanjila na 9,7% i na 5,5% u 2024. godini, \u0161to je pobolj\u0161anje u odnosu na prethodnu prognozu. Privatna potro\u0161nja, iako pogo\u0111ena visokom inflacijom, \u0107e se pove\u0107ati, smatra Evropska Komisija, a to je rezultat pove\u0107anja minimalne zarade, penzije i plate u javnom sektoru, ali i ograni\u010denja cena energije do 2025. godine. Optimisti\u010dna prognoza Komisije zasniva se i na uticaju novca iz Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, dok \u0107e drugi evropski fondovi podr\u017eati lokalne investicije. Evropska Komisija podse\u0107a da je Rumunija pro\u0161le godine imala sna\u017ean privredni rast u prva tri tromese\u010dja od 4,3%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Dobru evoluciju ekonomije, me\u0111utim, gotovo uvek prati i pove\u0107anje makroekonomskih neravnote\u017ea, objasnio je za Radio Rumuniju finansijski analiti\u010dar Drago\u0161 Kabat, a to se sad de\u0161ava i u slu\u010daju Rumunije: Dok imamo visoki privredni rast, zbog \u010dega se radujemo, on ne dolazi sa smanjenjem deficita i javnog duga, ve\u0107, na\u017ealost, dolazi sa pove\u0107anjem ovih deficita, koji \u0107e u odre\u0111enom trenutku u budu\u0107nosti morati da se koriguju. To se obi\u010dno de\u0161ava u vremenima recesije, tada smanjujemo svoje deficite. A to zna\u010di da se recesije ose\u0107aju mnogo ja\u010de u Rumuniji nego \u0161to se ose\u0107aju u ostatku Evropske Unije, na primer<\/em>\u201c.<\/p>\n
Podaci pokazuju da je deficit teku\u0107eg ra\u010duna Rumunije pro\u0161le godine porastao za vi\u0161e od 52% i sada prema\u0161uje 26 milijardi evra. U svom saop\u0161tenju, Narodna Banka iz Bukure\u0161ta pokazuje da pove\u0107anje poti\u010de uglavnom od produbljivanja deficita koji bele\u017ei bilans robe, pri \u010demu je uvoz ve\u0107i od izvoza za skoro 9,2 milijarde evra.<\/p>\n
Analiti\u010dar Drago\u0161 Kabat smatra da \u0107e, ako se nastavi u pravcu poslednjih decenija, Rumunija iz godine u godinu bele\u017eiti nove negativne rekorde u pogledu spoljnog deficita i javnog duga, jer, ka\u017ee, kako se bruto doma\u0107i proizvod pove\u0107ava, tako dolazi do efekta umno\u017eavanja deficita. Podaci koje je objavila Centralna Banka iz Bukure\u0161ta pokazuje i da je ukupni spoljni dug Rumunije pro\u0161le godine porastao za vi\u0161e od 6,1 milijardu evra, prema\u0161iv\u0161i vrednost od 142,7 milijardi evra, ali i da su strane direktne investicije iznosile skoro 10,7 milijardi evra.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zimska prognoza Evropske Komisije do\u0161la je sa pobolj\u0161anim procentima za rumunsku ekonomiju. Predvi\u0111a se rast od 2,5% u pore\u0111enju sa 1,8% kako je najavljeno u jesen, a inflacija bi se ove godine smanjila na 9,7% i na 5,5% u 2024. godini, \u0161to je pobolj\u0161anje u odnosu na prethodnu prognozu. Privatna potro\u0161nja, iako pogo\u0111ena visokom inflacijom, […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":88534,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511639","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n