Nakon \u0161to je Rusija 2014. nelegalno pripojila poluostrvo Krim, 24. februara 2022. izvr\u0161ila je invaziju na Ukrajinu. Prvi korak koji su zapadne dr\u017eave preduzele pre rata bio je otvaranje njihovih granica za milione izbeglica. Drugi korak Evrope bio je osuda ruske agresije i slanje pomoc\u0301i u svim moguc\u0301im oblicima. Evropska zajednica bi Moskvi uvela pakete sankcija, \u0161to bi oslabilo rusku ekonomiju, a sa njom i ratnu ma\u0161inu i propagandu Kremlja. Dr\u017eave EU i NATO napravile su zajedni\u010dki front u podr\u0161ci Ukrajini, koja je ove godine uspela da se odupre i zahvaljujuc\u0301i podr\u0161ci Zapada, uklju\u010dujuc\u0301i vojnu. SAD, Velika Britanija, zemlje \u010dlanice EU i NATO isporu\u010dile su u pro\u0161loj godini opremu i municiju vrednu desetine milijardi evra. Ubrzo nakon izbijanja ratnih dejstava na frontu u Ukrajini, Severnoatlantska alijansa je prvi put u svojoj istoriji aktivirala elemente Snaga za reagovanje NATO, razme\u0161tajuc\u0301i snage i borbenu opremu na teritoriji savezni\u010dkih zemalja na isto\u010dnom krilu, uklju\u010dujuc\u0301i i Rumuniju. Na vanrednom sastanku bukure\u0161tanskog formata 9 (B9) u Var\u0161avi koji je odr\u017ean u sredu, predsednik Rumunije, Klaus Johanis, istakao je da su savezni\u010dko jedinstvo i solidarnost za Ukrajinu od su[tinskog zna\u010daja i da predstavljaju tajno oru\u017eje zemalja NATO-a. On je potvrdio vi\u0161edimenzionalnu podr\u0161ku Bukure\u0161ta ovoj zemlji. Kao dr\u017eava \u010dlanica EU i NATO sa najdu\u017eom granicom sa Ukrajinom, Rumunija je delovala sa punom odgovorno\u0161c\u0301u u podr\u0161ci Ukrajine i njenim gra\u0111anima. Od prvih dana nakon izbijanja krize u susednoj dr\u017eavi, najgoroj u Evropi poslednjih decenija, Rumunija pru\u017ea humanitarnu pomoc\u0301, politi\u010dku, diplomatsku i ekonomsku podr\u0161ku. Pru\u017eala je skloni\u0161te i pomoc\u0301 za vi\u0161e od 3,5 miliona ukrajinskih izbeglica i bila je uklju\u010dena u olak\u0161avanje tranzita iz Ukrajine na me\u0111unarodna tr\u017ei\u0161ta za pribli\u017eno 12 miliona tona \u017eita. Vlada Rumunije je dosledno odgovarala na zahteve Kijeva i obezbedila, izme\u0111u ostalog, gorivo, lekove, hranu i hitnu pomoc\u0301. Preko me\u0111unarodnog humanitarnog \u010dvori\u0161ta koji je operacionalizovan u Su\u010davi (severoistok) marta 2022. godine, na granici sa Ukrajinom, Rumunija je omoguc\u0301ila preko 50 humanitarnih transporta iz zemalja kao \u0161to su Italija, Francuska, Bugarska, Austrija, Slovenija, Kipar, Gr\u010dka, Nema\u010dka ili Republika Severna Makedonija. U julu 2022. vlada Rumunije je pokrenula Nacionalni plan mera za integraciju ukrajinskih izbeglica u Rumuniji. Na diplomatskom nivou, Bukure\u0161t je o\u0161tro osudio agresiju Moskve na Kijev, doprinosec\u0301i me\u0111unarodnoj izolaciji Rusije, podr\u017eavajuc\u0301i rezolucije promovisane u Savetu bezbednosti i Generalnoj skup\u0161tini UN. Istovremeno, intenziviran je bilateralni dijalog i saradnja izme\u0111u Rumunije i Ukrajine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nakon \u0161to je Rusija 2014. nelegalno pripojila poluostrvo Krim, 24. februara 2022. izvr\u0161ila je invaziju na Ukrajinu. Prvi korak koji su zapadne dr\u017eave preduzele pre rata bio je otvaranje njihovih granica za milione izbeglica. Drugi korak Evrope bio je osuda ruske agresije i slanje pomoc\u0301i u svim moguc\u0301im oblicima. Evropska zajednica bi Moskvi uvela pakete […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":93535,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511719","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n