Vlada u Bukure\u0161tu odobrila je bud\u017eet Uprave fonda za \u017eivotnu sredinu (AFM), \u0161to omoguc\u0301ava po\u010detak programa Rabla 2023 do kraja meseca. Programi Rabla klasik\u201c i Rabla plus\u201c imaju povec\u0301an bud\u017eet, koji ove godine iznosi 1,5 milijardi leja (305 miliona evra). Ovogodi\u0161nje izdanje donosi dve velike promene u odnosu na prethodne godine. Tako se za program Classic Rabla nadoknada za kasaciju povec\u0301ava sa 6.000 leja (1.200 evra), koliko je iznosila pro\u0161le godine, na 7.000 leja (1.400 evra) da bi se pokrila inflacija od skoro 16% od kraja 2022. godine. Sa dve nadoknade za kasaciju i motorom sa niskom emisijom \u0161tetnih gasova, gra\u0111ani mogu dobiti popust od skoro 3.000 evra, odnosno \u010detvrtinu cene novog zapreminskog automobila sa osnovnom opremom. U programu Rabla plus, kroz koji dr\u017eava daje bonus od skoro 11.000 evra za elektri\u010dne automobile, Ministarstvo \u017eivotne sredine uvelo je cenzus od 75.000 evra za maksimalnu vrednost novog automobila. Tu je i novi program – Rabla Local, koji c\u0301e se razvijati i sprovesti u saradnji sa lokalnim vlastima. Bud\u017eet za ovaj program je 240 miliona leja (49 miliona evra) i bic\u0301e dopunjen procentom od 20% od ukupnih 100% od strane lokalnih vlasti. Odnosno, 2.400 leja (490 evra) bic\u0301e plac\u0301eno iz bud\u017eeta AFM, a 600 leja (120 evra) iz lokalnog bud\u017eeta. Tako c\u0301e korisnik dobiti ukupno 3.000 leja (610 evra) za svaki automobil stariji od 15 godina koji c\u0301e biti rashodovan. Istovremeno, 2023. godine nastavlja se program za biciklisti\u010dke staze, sa bud\u017eetom od 50 miliona leja (10 miliona evra), ali i Rabla za elektri\u010dne aparate\u201c, sa bud\u017eetom od 75 miliona leja (15 miliona evra). Vlada c\u0301e tako\u0111e povec\u0301ati sredstva za ekolo\u0161ke programe, kao \u0161to je Zelena kuc\u0301a, programi koji uklju\u010duju projekte postavljanja fotonaponskih panela, rekao je premijer Nikolae \u010cuka. On je naveo da je broj korisnika sve vec\u0301i. Nikolae \u010cuka: Na nivou Vlade odlu\u010dili smo da, prakti\u010dno, udvostru\u010dimo sredstva za ove projekte. Za ugradnju fotonaponskih panela bic\u0301e izdvojeno oko 2 milijarde evra i na taj na\u010din broj korisnika mo\u017ee da se pove\u0107a i na 80.000 domac\u0301instava.\u201c Ako govorimo o obnovljivim izvorima, da bi oja\u010dao svoju strategiju razvoja u ovoj oblasti, Public Power Corp (PPC), najvec\u0301a komunalna kompanija u Gr\u010dkoj, preuzima poslovanje u Rumuniji od italijanske grupe Enel, za 1,26 milijardi evra. Po mi\u0161ljenju stru\u010dnjaka, kroz jeftine tro\u0161kove proizvodnje, PPC c\u0301e tako udvostru\u010diti proizvodnju iz obnovljivih izvora, nakon \u0161to je u Gr\u010dkoj, zbog ograni\u010denja, bio prinu\u0111en da smanji tr\u017ei\u0161ni udeo. Enel igra va\u017enu ulogu na tr\u017ei\u0161tu energije u Rumuniji od 2005. godine, gde ima preko 3 miliona klijenata. Ovom akvizicijom, gr\u010dka kompanija, koja ima 6 miliona klijenata, ja\u010da svoju geostrate\u0161ku poziciju na Balkanu, postav\u0161i najvec\u0301i igra\u010d u Jugoisto\u010dnoj Evropi.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada u Bukure\u0161tu odobrila je bud\u017eet Uprave fonda za \u017eivotnu sredinu (AFM), \u0161to omoguc\u0301ava po\u010detak programa Rabla 2023 do kraja meseca. Programi Rabla klasik\u201c i Rabla plus\u201c imaju povec\u0301an bud\u017eet, koji ove godine iznosi 1,5 milijardi leja (305 miliona evra). Ovogodi\u0161nje izdanje donosi dve velike promene u odnosu na prethodne godine. Tako se za program […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":94964,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511792","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n