U novembru 2022. godine godi\u0161nja stopa inflacije u Rumuniji dostigla je 16,8%. Cifre su prema\u0161ile prognozu inflacije za kraj godine koju je objavio guverner Narodne banke Mugur Isaresku — 16,3%. Ovo je bila i najvi\u0161a stopa inflacije u poslednje dve decenije: 2002. godine godi\u0161nja inflacija je bila 22,5%, da bi od 2005. do pro\u0161le godine ostala jednocifrena. Po\u010detak godine najavio je blago popu\u0161tanje inflacije, da bi pro\u0161log meseca godi\u0161nja stopa ponovo porasla, u odnosu na januar, na 15,52% sa 15,07%, naro\u010dito zbog rasta cena prehrambenih proizvoda i usluga. Podaci koje je u ponedeljak objavio Nacionalni Institut za Statistiku pokazuju da su osnovni proizvodi pretrpeli najzna\u010dajnije poskupljenje u prvim mesecima ove godine, ali stru\u010dnjaci ka\u017eu da to ne bi trebalo da promeni prognozu Rumunske Narodne Banke da \u0107e inflacija ponovo pasti na jednocifren broj do kraja 2023. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U februaru su najvi\u0161e porasle cene prehrambene robe, za skoro 3,4%, i usluge, za oko 2,5%, dok su tarife neprehrambenih proizvoda blago ni\u017ee, u proseku za oko 0,5%. Zna\u010dajan rast pro\u0161log meseca zabele\u017een je kod povr\u0107a i konzerviranog povr\u0107a, za 6,35%, zatim sve\u017ee vo\u0107e za skoro 4,9% i usluge proizvodnje i popravke ode\u0107e i obu\u0107e za preko 3,5%. Poskupljenja izme\u0111u 2% i 3% zabele\u017eena su i za sve\u017eu ribu, sireve, higijenske i kozmeti\u010dke artikle i za kategoriju neprehrambenih proizvoda. Relevantnije smanjenje zabele\u017eile su usluge vazdu\u0161nog saobra\u0107aja, sa preko 12%, jestivo ulje i elektri\u010dna i toplotna energija, sa padom od preko 1% u proseku. Prognoze su upu\u0107ivale na nastavak trenda smanjenja poskupljenja, ali nezavisni analiti\u010dari ka\u017eu da ovaj proces nije linearan.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Potpuno ista situacija je zabele\u017eena i u drugim zemljama Evropske Unije, gde je inflacija u februaru bila vi\u0161a od januarske. Dezinflatorni proces se, ka\u017eu stru\u010dnjaci, nastavlja, ali ne\u0107e biti linearan, sa stalnim opadanjem iz meseca u mesec. Ideju je, za Radio Rumunija, podelio savetnik guvernera Isareskua, finansijski analiti\u010dar Adrijan Vasilesku. U me\u0111uvremenu, tako\u0111e prema podacima Nacionalnog Instituta za Statistiku, deficit trgovinskog bilansa Rumunije u januaru 2023. godine je iznosio 2,338 milijardi evra, \u0161to je za 203,4 miliona evra (+9,5%) vi\u0161e od onog u januaru 2022. godine. Pove\u0107anje je delimi\u010dno uslovljeno veoma visokim nivoom inflacije, koji je pove\u0107ao vrednost uvoza, ali glavni uzrok ostaje \u010dinjenica da doma\u0107a proizvodnja ne mo\u017ee da pokrije doma\u0107u potra\u017enju, \u010dak ni u tradicionalnim sektorima, kao \u0161to su poljoprivredno-prehrambena industrija, hemijska industrija ili automobilska industrija. Stru\u010dnjaci ka\u017eu da rumunska dr\u017eava treba brzo da osmisli mere, kako se ova situacija ne bi pogor\u0161ala.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U novembru 2022. godine godi\u0161nja stopa inflacije u Rumuniji dostigla je 16,8%. Cifre su prema\u0161ile prognozu inflacije za kraj godine koju je objavio guverner Narodne banke Mugur Isaresku — 16,3%. Ovo je bila i najvi\u0161a stopa inflacije u poslednje dve decenije: 2002. godine godi\u0161nja inflacija je bila 22,5%, da bi od 2005. do pro\u0161le godine […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511809","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n