Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zatra\u017eila je od institucija zajednice da hitno usvoje dve mere, kako bi Evropa ostala lider u industriji \u010distih tehnologija. Mere su usko povezane sa Evropskim zelenim paktom, kroz koji zemlje \u010dlanice imaju za cilj da ostvare, najkasnije do 2050. godine, takozvanu klimatsku neutralnost, pri \u010demu se koli\u010dina gasova sa efektom staklene ba\u0161te koji se emituju na teritoriji Evrope, vi\u0161e nec\u0301e povec\u0301avati.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kroz prvu razmatranu meru, predsednica Evropske komisije,\u017eeli da se do 2030. godine 40 odsto \u010diste tehnologije proizvodi u Evropskoj uniji. Druga mera ima za cilj da evropskim kompanijama olak\u0161a pristup materijalima neophodnim za zelenu tranziciju, \u0161to podrazumeva diversifikaciju lanca snabdevanja, s obzirom da je Unija trenutno zavisna od Kine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema re\u010dima Ursule fon der Lajen, minerali od kojih se koriste za izradu telefona, elektri\u010dnih vozila, baterija, \u010dipova, vetroturbina, solarnih panela, odnosno sva nova tehnologija, u velikoj meri poti\u010du iz Kine. Me\u0111utim, Kanada bi, na primer, mogla da postane partner u ovom smislu Evropske unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Takodje ove mere predvidjaju izvla\u010denje vi\u0161e retkih materijala u Evropskoj uniji kao i povec\u0301anje kapaciteta njihove prerade i povec\u0301anje recikla\u017ee. Statistika pokazuje da su globalne investicije u \u010diste tehnologije pro\u0161le godine prema\u0161ile 1.000 milijardi dolara, 30 odsto vi\u0161e nego 2021, a do 2030. ove investicije c\u0301e se utrostru\u010diti, pa otuda i potreba da ih Evropska unija \u0161to vi\u0161e privu\u010de.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, u Rumuniji se preduzimaju koraci za tranziciji ka zelenom dru\u0161tvu. Tako c\u0301e, po hitnoj uredbi koju je usvojila Vlada, investitori za nekretnine biti u obavezi, da u novim stambenim blokovima postave uti\u010dnice za punjenje elektri\u010dnih automobila. Istu obavezu imac\u0301e i vlasnici starih objekata, ako budu radili renoviranje. To je jedan od uslova, koji zahteva Evropska komisija, da bi Rumuniji bio odobren drugi zahtev za isplatu Nacionalnog plana oporavka i rezilijencije (PNRR), vredan 3,2 milijarde evra.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izvr\u0161na vlast u Bukure\u0161tu je tako\u0111e usvojila normativni akt kojim se uspostavlja \u0161ema finansijske pomoc\u0301i za mala i srednja preduzec\u0301a i velike kompanije u cilju izgradnje postrojenja za recikla\u017eu otpada.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema re\u010dima premijera Rumunije Nikolaja \u010cuke, pomoc\u0301 iznosi skoro 26 miliona evra. Na kraju, ali ne i najmanje va\u017eno, Vlada je odlu\u010dila da od juna ove godine obustavi rad 2 postrojenja na ugalj, na jugu zemlje, termoelektrane Tur\u010deni i Rovinari, i da ih sa\u010duva 3 godine. Ako bude bilo potrebne, one c\u0301e se ponovo koristiti. U opstini Tur\u010deni se nalazi najve\u0107a termoelektranom u Rumuniji, koja, zajedno sa termoelektranom u Rovinariju i Krajovi, pokriva oko trec\u0301ine rumunske proizvodnje elektri\u010dne energije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zatra\u017eila je od institucija zajednice da hitno usvoje dve mere, kako bi Evropa ostala lider u industriji \u010distih tehnologija. Mere su usko povezane sa Evropskim zelenim paktom, kroz koji zemlje \u010dlanice imaju za cilj da ostvare, najkasnije do 2050. godine, takozvanu klimatsku neutralnost, pri \u010demu se koli\u010dina gasova […]<\/p>\n","protected":false},"author":109,"featured_media":92123,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511825","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n