Klju\u010dni akter na isto\u010dnom krilu NATO-a, koji se grani\u010di sa Crnim morem i susednom Ukrajinom koju su napale ruske trupe, Rumunija je prinu\u0111ena da upravlja veoma komplikovanom bezbednosnom jedna\u010dinom. Pored toga, po\u0161to nije jedna od sna\u017enih ekonomija u Severnoatlantskom savezu, zemlja mora pa\u017eljivo da upravlja novcem koji je dodeljen ovom sektoru. Izve\u0161taj NATO-a za 2022. godinu, koji je ove nedelje predstavio generalni sekretar Jens Stoltenberg, stavlja Rumuniju na 11. mesto od 30 zemalja saveznica, sa izdvajanjem od 1,75% bruto domac\u0301eg proizvoda za sektor odbrane. Razli\u010ditih politi\u010dkih boja, koalicione vlade u Bukure\u0161tu prethodnih godina dale su vojsci i drugim strukturama snaga 1,86% bruto doma\u0107eg proizvoda 2021. godine, ne\u0161to vi\u0161e od 2% u 2020. i 1,84% 2019. godine. Dr\u017eave \u010dlanice NATO-a su se vi\u0161e puta obavezale da c\u0301e ulo\u017eiti 2% bruto doma\u0107eg proizvoda za vojnu potro\u0161nju, ali je ovaj prag prema\u0161ilo samo sedam saveznika.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ministarstvo nacionalne odbrane Rumunije zatra\u017eilo je od parlamenta saglasnost za nabavku novih sistema naoru\u017eanja, haubica, projektila vazduh-vazduh i borbenih vozila. Ovi programi opremanja su deo \u0161ireg cilja transformacije rumunske vojske do 2040. godine. Njihova uloga je da stvore fleksibilne i moderne strukture snaga, sa sredstvima da obezbede njihov opstanak na takti\u010dkom polju, mobilnost i poznavanje pro\u0161irene situacije i povec\u0301ane vatrene moc\u0301i \u2013 navodi se u zahtevu ministarstva. Objedinjene stalne kancelarije dva doma zakonodavnog tela odlu\u010dile su da zahtev proslede parlamentarnim odborima za odbranu, odakle je, pi\u0161e bukure\u0161tanska \u0161tampa, gotovo izvesno da c\u0301e dobiti pozitivno mi\u0161ljenje. Programi opremanja, ka\u017eu vojni eksperti, tako\u0111e razmatraju operacionalizaciju ciljeva koje je Rumunija preuzela u okviru NATO-a i Evropske unije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na spisku za opremanje vojske nalazi se savremena oprema, a ukupna vrednost programa procenjena je na 4,2 milijarde evra. Za zemlju koja je daleko od toga da je re\u0161ila mnoge svoje ekonomske i socijalne hitne probleme, nabavka naoru\u017eanja za rumunsku vojsku deluje veoma skupo. Ali bezbednost ko\u0161ta, a sociolo\u0161ka istra\u017eivanja potvr\u0111uju da stanovni\u0161tvo razume ovu istinu. Na\u0161e najnovije ankete, rekao je generalni sekretar NATO-a, pokazuju da 82% stanovni\u0161tva zemalja saveznica veruje da Severna Amerika i Evropa moraju da sara\u0111uju kako bi o\u010duvale bezbednost. 61% ljudi veruje da \u010dlanstvo u NATO-u smanjuje rizik od oru\u017eanog napada. NATO je omoguc\u0301io 75-godi\u0161nji mir, kako u Severnoj Americi tako i u Evropi. Ali, danas \u017eivimo u svetu sa najvec\u0301im opasnostima nakon Drugog svetskog rata\u201c \u2013 zaklju\u010dio je generalni sekretar Stoltenberg.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Klju\u010dni akter na isto\u010dnom krilu NATO-a, koji se grani\u010di sa Crnim morem i susednom Ukrajinom koju su napale ruske trupe, Rumunija je prinu\u0111ena da upravlja veoma komplikovanom bezbednosnom jedna\u010dinom. Pored toga, po\u0161to nije jedna od sna\u017enih ekonomija u Severnoatlantskom savezu, zemlja mora pa\u017eljivo da upravlja novcem koji je dodeljen ovom sektoru. Izve\u0161taj NATO-a za 2022. […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":95165,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511835","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n