Godi\u0161nja stopa inflacije c\u0301e u narednim mesecima nastaviti da se smanjuje u Rumuniji po odr\u017eivoj stopi, ocenjuje Narodna banka. U toj instituciji, uvi\u0111aju da ostaju neizvesnosti i rizici u kontekstu rata u Ukrajini, ali i fiskalne politike u Rumuniji, koja mora da uskladi potrebu za smanjenjem bud\u017eetskog deficita sa merama podr\u0161ke stanovni\u0161tvu i privredi.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Centralna banka je odlu\u010dila da kamatnu stopu monetarne politike zadr\u017ei na nivou od 7% godi\u0161nje, tako da u narednim mjesecima kreditne stope nec\u0301e rasti. Od ovog indikatora zavisi koli\u010dina novca u opticaju, devizni kurs, tr\u017ei\u0161ne kamatne stope i druge poluge koje se koriste za postizanje ciljeva ekonomske politike. To je prvi sastanak rukovodstva Narodne banke Rumunije (BNR) koji zadr\u017eava nepromenjenu kamatnu stopu monetarne politike, s obzirom da je ona u kontinuitetu rasla od novembra 2021. Finansijski analiti\u010dar Adrijan Kodirla\u0161u ka\u017ee da je odluka bila o\u010dekivana i da nec\u0301e imati zna\u010dajniji uticaj na kamatu stopu koju naplac\u0301uju banke. Adrijan Kodirla\u0161u:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prakti\u010dno nije doneta nikakva odluka o monetarnoj politici, \u0161to su tr\u017ei\u0161ta naveliko o\u010dekivala. Stoga, uticaj na evoluciju kamatnih stopa na tr\u017ei\u0161tu novca izuzetno je nizak. Prime\u0107ujemo da je kamatna stopa na tr\u017ei\u0161tu novca u opadajuc\u0301em trendu, ali da ROBOR nec\u0301e pasti ispod 6. Stoga, prili\u010dno dugi rok dospeca, moze nastaviti pad kada se potvrdi dezinflatorni proces. Referentna vrednost potro\u0161a\u010dkog kredita (IRCC) u ovom kvartalu je na maksimalnoj vrednosti. Od sledec\u0301eg kvartala vec\u0301 c\u0301e doc\u0301i do blagog pada, sa 5,98, mo\u017eda na 5,93-5,94. Ove godine nec\u0301e beleziti zna\u010dajan pad ispod 6. Verovatno c\u0301e se smanjiti sledec\u0301e godine, kada c\u0301e Centralna banka verovatno uvesti prvo smanjenje kamatne stope.\u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema sada\u0161njim procenama, godi\u0161nja stopa inflacije c\u0301e verovatno ubrzati svoj pad u narednim mesecima, ali niz neizvesnosti i rizika i dalje postoji. Adrian Kodirlasu pomenuo je dva glavna:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ostaje rat, glavni rizik, koji i dalje mo\u017ee doneti negativna iznena\u0111enja u ovom regionu ili \u010dak u celoj EU. OPEK plus, odnosno OPEK plus Rusija, saop\u0161tio je da smanjuje koli\u010dinu nafte, sa ciljem povec\u0301anja cene na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu. To c\u0301e dovesti do inflacije ako cena ostane visoka ili ako ova operacija uspe, pa \u010dak i povec\u0301a cenu nafte. Dakle, i dalje postoji energija kao faktor ranjivosti, ali i neizvesnosti vezane za rat\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Neizvesnosti i rizici tako\u0111e stvaraju turbulencije u bankarskim sistemima u Sjedinjenim Dr\u017eavama i \u0160vajcarskoj, \u0161to bi moglo imati negativne efekte na ekonomije razvijenih dr\u017eava i percepciju rizika u Centralnoj i Isto\u010dnoj Evropi, sa uticajem na tro\u0161kove finansiranja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Godi\u0161nja stopa inflacije c\u0301e u narednim mesecima nastaviti da se smanjuje u Rumuniji po odr\u017eivoj stopi, ocenjuje Narodna banka. U toj instituciji, uvi\u0111aju da ostaju neizvesnosti i rizici u kontekstu rata u Ukrajini, ali i fiskalne politike u Rumuniji, koja mora da uskladi potrebu za smanjenjem bud\u017eetskog deficita sa merama podr\u0161ke stanovni\u0161tvu i privredi. […]<\/p>\n","protected":false},"author":106,"featured_media":93113,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511906","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n