Vlada u Bukure\u0161tu priznaje da u dr\u017eavnom bud\u017eetu postoji rupa duboka 4 miliarde evra i tra\u017ei re\u0161enje za popunu nedostataka prihoda i zadr\u017eavanje bud\u017eetskog deficita na stopi od 4,4%. Premijer Nikolaje \u010cuka dao je uveravanja da ne\u0107e biti ,,kresanja“ plata i ostalih primanja. Kao re\u0161enje predla\u017ee se uno\u0161enje raznih dodataka u li\u010dne dohotke uporedo sa merama za smanjenje utaje poreza. Prilikom usvajanja dr\u017eavnog bud\u017eeta pojedini eksperti su upozoravali da su prihodi precenjeni, a rashodi podcenjeni i da \u0107e se u ovakvoj situaciji bud\u017eetski deficit pove\u0107ati. Eudjen Radulesku, direktor Direkcije za finansijsku stabilnost Narodne banke, smatra da je javni deficit glavni razlog za spolnji deficit. Na konferenciji, stru\u010dnjak Narodna banke Rumunije govorio je o velikim rizicima za ove deficite. Spoljnotrgovinski deficit prema\u0161io je 9% bruto nacionalnog proizvoda i najve\u010di je u zoni. Prekomerni deficit Rumunije u vreme pandemije bio je na korak od sankcionisanja, podse\u0107a ekspert Centralne banke. Nacionalni plan oporavka i otpornosti predstavlja neophodnu dozu kiseonika, ka\u017ee Eudjen Radulesku: ,,Radi se o ogromnim iznosima koji mogu da udju u nacionalni ekonomski ciklus, ali istovremeno i o uslovima za uspostavljanje makoroekonomske ravnote\u017ee. Potrebno nam je dosta politi\u010dke volje, jer mere koje treba usvojiti nisu ni popularne, ni lako za usvajanje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ekonomski rast i relativna stabilnost kursa, dve pozitivne evolucije koje na po\u010detku nisu previdjene, posledica su prirodnih kretanja na tr\u017ei\u0161tu, a ne intervencije Centralne banke, podvukao je direktor Direkcije finansijske stabilnosti Narodne banke Rumunije. Iako \u0107e se smanjenje stope inflacije ubrzati u tre\u0107em tromese\u0107ju teku\u0107e godine najverovatnije ispod 10%, ne treba da o\u010dekujemo smanjenje referentne kamatne stope, ka\u017ee Kristijan Popa, \u010dlan Upravnog odbora Narodne banke Rumunije. Popa smatra da mnogi faktori uti\u010du na pove\u010danje inflacije i da se medju ovima nalaze rat, protekcionizam i zelena ekonomija koja je sve skuplja. I erozija liberalizma ima inflatorni karakter, jer kada se vlast previ\u0161e me\u0161aj u kompanije, stvara dodatne tro\u0161kove, nova pravila i gomila birokratiju, a sve ovo gura cene nagore. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vlada u Bukure\u0161tu priznaje da u dr\u017eavnom bud\u017eetu postoji rupa duboka 4 miliarde evra i tra\u017ei re\u0161enje za popunu nedostataka prihoda i zadr\u017eavanje bud\u017eetskog deficita na stopi od 4,4%. Premijer Nikolaje \u010cuka dao je uveravanja da ne\u0107e biti ,,kresanja“ plata i ostalih primanja. Kao re\u0161enje predla\u017ee se uno\u0161enje raznih dodataka u li\u010dne dohotke uporedo sa […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":95207,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511910","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n