Guverner Narodne banke Mugur Isaresku je najdu\u017ee na funkciji od svih klju\u010dnih li\u010dnosti postkomunisti\u010dke Rumunije. Ro\u0111en 1949. godine, Isaresku je ujedno i guverner centralne banke sa najdu\u017eim sta\u017eem na svetu, na toj funkciji je od 1990. Godine 1999. napusta mesto guvernera, na godinu dana, da bi vodio tada\u0161nju koalicionu vladu desnog centra, a sledec\u0301e je, neuspe\u0161no, u\u010destvovao na predsedni\u010dkim izborima, gde je u prvom krugu dobio samo 9,54 odsto.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nakon toga se vratio na mesto guvernera, i obavlja tu funkciju skoro \u010detvrt veka. Ne mora se svidjati svima, ali niko ne osporava njegovu kompetentnost i posvec\u0301enost, pogotovo \u0161to nastavlja da gomila postignuc\u0301a u guvernerskoj fotelji. Narodna banka Rumunije akumulirala je rekordnu deviznu rezervu, koja je krajem pro\u0161log meseca prema\u0161ila 53 milijarde evra. U odnosu na mart, povec\u0301anje je 112 miliona evra. Nivo zlatnih rezervi ostao je na 103,6 tona, pa se me\u0111unarodne rezerve Rumunije – valuta plus zlato – pribli\u017eavaju vrednosti od 60 milijardi evra, \u0161to je iznos bez presedana u istoriji zemlje.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ekonomski analiti\u010dar Konstantin Rudnicki izjavio je za Radio Rumunija da velika devizna rezerva daje poverenje investitorima. Povec\u0301anje deviznih rezervi je najvec\u0301im delom posledica priliva evropskih fondova, ka\u017ee Rudnicki, koji, me\u0111utim, izjavljuje da je iznena\u0111en \u0161to novac ne ide predvidjenim tempom kojim bi trebalo da bi se realizovali projekti, posebno oni iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti Konstantin Rudnicki:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111utim, problem je u tome \u0161to nam ova konsolidacija deviznih rezervi pokazuje da se evropski novac ne tro\u0161i u privredi, odnosno ostaje na ra\u010dunima Narodne banke, jer je to pravac, on konsoliduje rezervu, povec\u0301ava je, ali ne dospeva u privredu iz razloga koje vidimo, ondosno projekti se ne izvode, posebno oni iz Nacionalnog plana oporavka i otpornosti (PNRR), na dinami\u010dniji, br\u017ei na\u010din. Kao zaklju\u010dak, mislim da mo\u017eemo rec\u0301i da su devizne rezerve sredstvo, ako mozemo tako da ih zovemo, koje daje vi\u0161e poverenja rumunskoj ekonomiji. Kada idemo na pijace i zadu\u017eujemo se, na primer, to nam je sredstvo, mo\u017eda jedno od retkih sredstava, jer ako pogledamo, ponavljam, deficit trgovinskog bilansa, deficit bud\u017eeta, nivo duga tj. raste prili\u010dno brzo, pod znakom pitanja su, za sve one koji \u017eele da kupe rumunske dr\u017eavne hartije od vrednosti ili obveznice, ali devizna rezerva je sidro na koje svako mo\u017ee da se osloni u slu\u010daju potrebe\u201c.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
S druge strane, tako\u0111e iz saop\u0161tenja BNR, proizilazi da dospela plac\u0301anja u maju 2023. godine na ra\u010dun javnog duga izra\u017eenog u stranoj valuti, direktno ili garantovano od strane Ministarstva finansija, iznose oko 272 miliona evra. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Guverner Narodne banke Mugur Isaresku je najdu\u017ee na funkciji od svih klju\u010dnih li\u010dnosti postkomunisti\u010dke Rumunije. Ro\u0111en 1949. godine, Isaresku je ujedno i guverner centralne banke sa najdu\u017eim sta\u017eem na svetu, na toj funkciji je od 1990. Godine 1999. napusta mesto guvernera, na godinu dana, da bi vodio tada\u0161nju koalicionu vladu desnog centra, a sledec\u0301e je, […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":79589,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-511986","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n