Pandemija KOVID-19, eksplozija cena energenata, galopirajuc\u0301a inflacija i posledice rata koji je Rusija pokrenula u susednoj Ukrajini, naneli su teske udarce ekonomiji zemaljama Evropske unije. \u010cini se, me\u0111utim, da su zemlje \u010dlanice apsorbovale uzastopne \u0161okove i ponovo u\u0161le u pozitivan trend. Evropska komisija saop\u0161tava da je privreda Zajednice imala bolji u\u010dinak od o\u010dekivanog, dostigav\u0161i rast bruto domac\u0301eg proizvoda od jedan odsto u prva tri meseca ove godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111u 27 zemalja \u010dlanica, Rumunija ima prognozu rasta od 4% za ovu godinu, jednu od najboljih na nivou zajednice. Pozitivni faktori su pad cena energenata na nivo od pre dve godine, otporno evropsko tr\u017ei\u0161te rada, povec\u0301anje potro\u0161nje i investicija. Evropska ekonomija je, ka\u017eu stru\u010dnjaci, uspela da ograni\u010di negativan uticaj ruske agresije na Ukrajinu, izboriv\u0161i se sa energetskom krizom kroz brzu diverzifikaciju snabdevanja i zna\u010dajnim smanjenjem potro\u0161nje gasa.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Smanjenje cena energije uti\u010de na celokupnu privredu, koje je dovelo do manjih tro\u0161kova proizvodnje preduzec\u0301a. Sa svoje strane, potro\u0161a\u010di primec\u0301uju manje ra\u010duna za energiju, iako bi privatna potro\u0161nja trebalo da ostane na niskom nivou, jer je tempo rasta plata ispod nivoa inflacije., Me\u0111utim, primecuje se smanjenje u prva tri meseca 2023. i moglo bi pasti na 7,3% u aprilu i na 5,8 do kraja godine, javlja dopisnik Radija Rumunije iz Brisela.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Evropski komesar za ekonomska i finansijska pitanja Italijan Paolo \u0110entiloni priznaje da su negativni aspekti i dalje povec\u0301anje kamata i poo\u0161travanje kreditnih uslova, ali ova situacija nije znak slabosti bankarskog sektora, vec\u0301 adaptacija na signale nakon krize.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jo\u0161 jedan va\u017ean faktor za evropsku privredu je implementacija nacionalnih postpandemijskih planova za oporavak i otpornost, koji predstavljaju infuziju kapitala, sa prose\u010dnom apsorpcijom od 3% bruto domac\u0301eg proizvoda. Prema re\u010dima komesara, do 2024. planovi oporavka i otpornosti bic\u0301e ekvivalentni 3,5 odsto BDP-a u \u0160paniji i Gr\u010dkoj, pribli\u017eno 3 odsto u Hrvatskoj i Portugalu, 2,5 odsto u Slova\u010dkoj i Italiji, 2 odsto u Rumuniji i Bugarskoj, 1,5 odsto u Poljskoj i Ma\u0111arskoj i jedan odsto u slu\u010daju Francuske i Slovenije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
O\u010dekuje se da c\u0301e tr\u017ei\u0161te rada u Uniji imati samo umerenu reakciju na sporiji tempo ekonomske ekspanzije. Rast zaposlenosti se procenjuje na 0,5% ove godine, nakon \u010dega bi se usporio na 0,4% u 2024. O\u010dekuje se da c\u0301e stopa nezaposlenosti ostati ne\u0161to iznad 6%.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pandemija KOVID-19, eksplozija cena energenata, galopirajuc\u0301a inflacija i posledice rata koji je Rusija pokrenula u susednoj Ukrajini, naneli su teske udarce ekonomiji zemaljama Evropske unije. \u010cini se, me\u0111utim, da su zemlje \u010dlanice apsorbovale uzastopne \u0161okove i ponovo u\u0161le u pozitivan trend. Evropska komisija saop\u0161tava da je privreda Zajednice imala bolji u\u010dinak od o\u010dekivanog, dostigav\u0161i rast […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":83266,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-512041","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n