\u017divot se odvija oko mnogih cifara, tako da studije raznih kompanija o \u017eivotnom standardu ili centraliovani podaci Nacionalnog statisti\u010dkog instituta ne mogu da prodju neopa\u017eeni, jer su ovi va\u017eni pokazatelji nivoa primanja i kupovne mo\u010di. Ovi podaci pokazuju i stepen vaspitanja ili zdravstvenog stanja kao i sposobnosti da ljudi nabave novi stan, automobil ili da provedu godi\u0161nji odmor. U studiji GfK Kupovna mo\u010d Evropa navodi se da je 2022. bila godina u kojoj ni avijonske karte, ni paketi za provod godi\u0161njeg odnora nisu imali veliku prodju medju zabrinutim Rumunina za ekonomsku situaciju. 68% ispitanika izjavilo je da se opredelilo za \u0161tednju, a 22% za ulaganje u vaspitanje i obrazovanje. Studija pokazuje takodje da je prose\u010dna kupovna mo\u010d u Rumuniji bila za 51% manja od evropskog proseka i da je po ovom pokazatelju na\u0161a zemlja bila na 31. mestu medju 42 analizirane dr\u017eave. Prema najnovijim podacima Nacionalnog statisti\u010dkog instituta Rumunije prose\u010dne mese\u010dne plate u na\u0161oj zemlji od skoro 1300 evra po doma\u0107instvu bile su ve\u0107e za 14% u odnosu na prethodnu godinu, ali uprkos ovom pove\u0107anju \u017eivotni standard nije pobolj\u0161an pre svega zbog uticaja visoke inflacije. Tro\u0161kovi su iznosili 85% ukupnih primanja. U gradskim sredinama ukupni mese\u010dni dohodak bio je od oko 14000 evra, 1,3 puta ve\u0107i nego u seoskim sredinama. 60% finansijskih sredstava izdvojeno je za potrebe doma\u0107instva, za kirije i komunalne usluge. Za alkoholna pi\u0107a i duvanske proizvode Rumuni su potro\u0161ili oko 53 evra, a za obrazovanje i vaspitanje samo 3,4 evra. Mali li\u010dni dohoci razlog su za mnoge uli\u010dne proteste. Generalni \u0161trajk prosvetnih radnika dr\u017ei ve\u0107 skoro tri nedelje prve stranice rumunskih medija. U medjuvremenu nezadovoljni li\u010dnim dohocima na ulice su iza\u0161li i zdravstveni radnici, \u017eelezni\u010dari i zatvorski policajci. Pritisnuti sindikalnim zahtevima sa jedne srane i potrebama da se smanje tro\u0161kovi sa druge strane, jer priliv bud\u017eetskih sredstava nije na zadovoljavaju\u0107em nivou, politi\u010dari tra\u017ee neophodna re\u0161enja jer se ove godine najavljuje i manji privredni rast od prvobitnih procena, a stopa inflacije ne silazi sa dvocifrenog nivoa.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u017divot se odvija oko mnogih cifara, tako da studije raznih kompanija o \u017eivotnom standardu ili centraliovani podaci Nacionalnog statisti\u010dkog instituta ne mogu da prodju neopa\u017eeni, jer su ovi va\u017eni pokazatelji nivoa primanja i kupovne mo\u010di. Ovi podaci pokazuju i stepen vaspitanja ili zdravstvenog stanja kao i sposobnosti da ljudi nabave novi stan, automobil ili da […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":508108,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-512121","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n