Ekonomija evrozone pala je i u prvom kvartalu 2023. godine isto kao u poslednjem kvartalu 2022. godine, saop\u0161tio je u \u010detvrtak Evropski statisti\u010dki zavod, Eurostat. Tehni\u010dki, to zna\u010di ulazak u recesiju za ekonomije dr\u017eava Evropske Unije koje su usvojile jedinstvenu valutu. Prvobitno, Eurostat je najavio stagnaciju u poslednjem kvartalu 2022. godine u odnosu na prethodni kvartal i povec\u0301anje od 0,1% u prvom kvartalu 2023. Me\u0111utim, revidirao je brojke i one ukazuju na pad bruto doma\u0107eg proizvoda evrozone za 0,1% u oba kvartala. S druge strane, privreda Unije i evrozone zabele\u017eila je rast od 1% u prvom kvartalu 2023. godine u odnosu na sli\u010dan period 2022. godine.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na prvom mestu po napredovanju bruto domac\u0301eg proizvoda su \u0160panija, Kipar i Malta, sve sa preko 3%, a sledi ih Rumunija sa 2,8%. Estonija, Litvanija i Ma\u0111arska su zabele\u017eile zna\u010dajan pad. Na osnovu podataka koje se sezonski prilago\u0111avaju, bruto doma\u0107i proizvod Evropske Unije i evrozone bio je 2,9%, odnosno 2,2%, iznad nivoa zabele\u017eenog u \u010detvrtom kvartalu 2019. godine, poslednjem pre pandemije. Dakle, privreda evrozone je u prva tri meseca ove godine u\u0161la u recesiju, dok je Evropska Unija izbegla recesiju. U Evropskoj Uniji je najvec\u0301i privredni rast u prvom kvartalu 2023. godine, u odnosu na prethodna tri meseca, zabele\u017een u Poljskoj, Luksemburgu i Portugalu, a najzna\u010dajniji pad u Irskoj, Litvaniji i Holandiji.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunija je u prvom kvartalu 2023. godine zabele\u017eila rast od 0,1% u odnosu na prethodna tri meseca, kada je bruto doma\u0107i proizvod imao napredak od 1%. Zna\u010dajnu reviziju koju je sproveo Eurostat obja\u0161njavaju se prvenstveno novim podacima o evoluciji Nema\u010dke, glavnog ekonomskog motora Evrope, koji pokazuje da je ona u\u0161la u recesiju po\u010detkom 2023. godine, zbog te\u0161koc\u0301a koje bele\u017ei industrijski sektor. Pod znakom pitanja su i izgledi za celu 2023. godinu. Sredinom maja, Evropska komisija je ra\u010dunala na povec\u0301anje od 1,1% u 2023. godini za 20 dr\u017eava koje su deo zone evra. Sada, me\u0111utim, ova cifra deluje optimisti\u010dno“, rekao je ekonomista jedne va\u017ene banke na kontinentu, koji predvi\u0111a rast od samo 0,5% za celu godinu.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema re\u010dima \u0160arlot de Monpelje, evropska privreda je u fazi stagnacije i jedva da je prezimila zbog energetskog \u0161oka. Iako su cene gasa i nafte poslednjih meseci pale, pro\u0161logodi\u0161nja eksplozija cena imala je zna\u010dajan uticaj na poverenje domac\u0301instava, koji su umanjili potro\u0161nju. Na evropsku ekonomiju uti\u010de i povec\u0301anje referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke, mera koja smanjuje potra\u017enju kredita i usporava investicije, posebno u sektoru nekretnina, \u0161to dovodi do smanjenja gra\u0111evinske aktivnosti. Ekonomsko usporavanje uo\u010deno u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama i oporavak ispod o\u010dekivanog u Kini tako\u0111e uti\u010du na evropski izvoz.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Ekonomija evrozone pala je i u prvom kvartalu 2023. godine isto kao u poslednjem kvartalu 2022. godine, saop\u0161tio je u \u010detvrtak Evropski statisti\u010dki zavod, Eurostat. Tehni\u010dki, to zna\u010di ulazak u recesiju za ekonomije dr\u017eava Evropske Unije koje su usvojile jedinstvenu valutu. Prvobitno, Eurostat je najavio stagnaciju u poslednjem kvartalu 2022. godine u odnosu na prethodni […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":79589,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-512123","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n