Rumunija je u vreme pandemije i kasnije u energetsoj krizi nastaloj ruskom agresijom bila medju zemljama Evropske unije sa najve\u0107im privrednim rastom. Iako je Rumunija je od ulaska u Evropsku uniju pre jedne ipo decenije od Evropske unije primila za razvoj i smanjenje zaostajanja za ostalim dr\u017eavama Unije fondove u visini od nekoliko desetina miliardi evra, za vi\u0161e od jedne tre\u0107ina stanovnika blagostanje ili pristojan \u017eivot su te\u0161ko ostvarljivi ciljevi. Prema Eurostatu, vi\u0161e od 34% gradjana na\u0161e zemlje bilo je izlo\u017eeno riziku od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti, \u0161to predstavlja najvi\u0161i procenat medju dr\u017eavama Unije u 2022. godini. Na drugom mestu je Bugarska sa 32% a na tre\u0107em su \u0160panija i Gr\u010dka obe sa 26%. Najmanji procenat siroma\u0161tva u 2022. godini zabele\u017een je u \u010ce\u0161koj, sa 12%, Sloveniji sa 13% i Poljskoj sa 16%. Pro\u0161le godine 95 miliona gradjana Evropske unije, odnosno jedna petina ukupnog stanovni\u0161tva, bila je izlo\u017eena riziku od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti, drugim re\u010dima \u017eiveli su u doma\u0107intvu koje se suo\u010davalo sa rizikom od siroma\u0161tva, velikim materijalnim i socijalnim problemima ili sa smanjenim radnim intenzitetom. Brojke su ostale stabilne i u 2021. godini, precizira Eurostat. Na nivou Evropske unije rizik od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti u 2022. godini bio je ve\u0107i za \u017eene nego za mu\u0161karce. Vi\u0161e od jedne petine stanovnika Rumunije sa zavisnom decom suo\u010davalo se sa rizikom od siroma\u0161tva i socijalne isklju\u010denosti. Prema objavljenim rezultatima studije, avionski letovi i turisti\u010dki paketi nisu imali veliku prodju medju stanovnicima Rumunije. Ve\u0107ina je bila zabrinuta za budu\u0107nost i opredelila se za \u0161tednju i investicije u prosvetu. Prose\u010dna kupovna mo\u010d u Rumuniji iznosila je 50 % evropskog proseka i po ovom pokazatelju Rumunija je zauzela 31. mesto medju 42. dr\u017eave. Prema podacima Statisti\u010dkog instituta Rumunije prose\u010dni mese\u010dni dohodak rumunskog doma\u0107insta bio je od oko 1300 evra, za 14% ve\u0107i nego u 2021. godini, ali zbog uticaja visoke stope inflacije \u017eivotni standard nije pobolj\u0161an. U gradskim sredinama prose\u010dni mese\u010dni dohodak doma\u0107instva bio je od oko 1400 evra, 1,3 puta ve\u0107i nego u seoskim sredinama. Za potrebe doma\u0107instva stanovnici Rumunije potro\u0161ili su u proseku 60% primanja, a za razne poreze 30%.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je u vreme pandemije i kasnije u energetsoj krizi nastaloj ruskom agresijom bila medju zemljama Evropske unije sa najve\u0107im privrednim rastom. Iako je Rumunija je od ulaska u Evropsku uniju pre jedne ipo decenije od Evropske unije primila za razvoj i smanjenje zaostajanja za ostalim dr\u017eavama Unije fondove u visini od nekoliko desetina miliardi […]<\/p>\n","protected":false},"author":110,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-512158","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n