Najdu\u017ee na funkciji me\u0111u svim klju\u010dnim li\u010dnostima postkomunisti\u010dke Rumunije je guverner Centralne banke Mugur Isaresku. Ro\u0111en 1949. godine, Isaresku je ujedno i \u0161ef centralne banke sa najdu\u017eim sta\u017eem na svetu, po\u0161to je guverner od 1990. godine. Godine 1999. oti\u0161ao je na godinu dana kao nezavisni, da bi vodio tada\u0161nju koalicionu vladu desnog centra, a zatim se kandidovao, neuspe\u0161no, na predsedni\u010dkim izborima, gde je u prvom krugu dobio samo 9,54%. Nakon toga se vratio na mesto guvernera, sa kojom se poistovec\u0301uje skoro \u010detvrt veka. Mo\u017eda ga ne simpati\u0161u svi, ali niko ne osporava njegovu kompetentnost i predanost. Isaresku je za vi\u0161e od tri decenije imao bezbroj efemernih sagovornika na \u010delu vlade ili ministarstva finansija, pa njegove izjave imaju potpuno druga\u010diju te\u017einu od nagla\u0161enih floskula koje su politi\u010dari iznosili kada inauguri\u0161u svoje mandate i koje gotovo nikada ne po\u0161tuju.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na dan postavljanja nove vlade koalicije Socijaldemokratske stranke (PSD) i Nacionalne liberalne stranke (PNL), koju predvodi socijaldemokratski lider Mar\u010del \u010colaku, guverner centralne banke tra\u017eio je od donosioca politi\u010dkih odluka ono \u0161ta je nazvao racionalnim razmi\u0161ljanjem. Na debati posvec\u0301enoj perspektivama rumunske privrede, on je pomenuo dva pravca prema kojima bi svaka strategija razvoja zemlje trebalo da bude orijentisana: koordinacija sa evropskom ekonomijom i balansiranje ponude sa domac\u0301om potra\u017enjom. Poljoprivreda, pojedine industrijske grane ili zelena energija, ka\u017ee on, treba da budu prioritetne oblasti i da postanu relevantnije na tr\u017ei\u0161tima, \u010dak i otpornije, u uslovima \u017eestoke konkurencije u nekim slu\u010dajevima, kao \u0161to je tr\u017ei\u0161te hrane. Guverner priznaje, izme\u0111u ostalog, da se pita kako je Rumunija stigla do tolikog uvoza hrane, s obzirom da ima zna\u010dajan poljoprivredni potencijal.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Perspektivu poslovnog okru\u017eenja predstavio je predsednik Privredne komore Rumunije Mihaj Daraban, koji smatra da odr\u017eiv ekonomski model mora poc\u0301i od ideje udru\u017eivanja u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, koji registruje zna\u010dajan deficit u me\u0111unarodnoj trgovini zemlje. Poljska, primec\u0301uje on, sa trec\u0301inom vi\u0161e povr\u0161ine od Rumunije, ima 90.000 poljoprivrednika. Rumunija ima 796.000, od \u200b\u200bkojih je vec\u0301ina sa malim gazdinstvima, i u ovim uslovima je veoma te\u0161ko razgovarati o konkurentnosti\u201d — ka\u017ee \u010delnik Privredne komore, kojeg ekonomski mediji nazivaju \u0161efom \u0161efova\u201d. On se zala\u017ee i za administrativno-teritorijalnu reorganizaciju Rumunije, odnosno smanjenje broja op\u0161tina i okruga, spajanjem, i, implicitno, za smanjenje tro\u0161kova nastalih usled naduvane, neefikasne i u\u017easno skupe lokalne administracije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Najdu\u017ee na funkciji me\u0111u svim klju\u010dnim li\u010dnostima postkomunisti\u010dke Rumunije je guverner Centralne banke Mugur Isaresku. Ro\u0111en 1949. godine, Isaresku je ujedno i \u0161ef centralne banke sa najdu\u017eim sta\u017eem na svetu, po\u0161to je guverner od 1990. godine. Godine 1999. oti\u0161ao je na godinu dana kao nezavisni, da bi vodio tada\u0161nju koalicionu vladu desnog centra, a zatim […]<\/p>\n","protected":false},"author":105,"featured_media":96043,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-512174","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n