\n
<\/p>\n
Rumunija je dr\u017eava u Evropskoj uniji sa najni\u017eim cenama hrane i bezalkoholnih pic\u0301a u 2022. godini, prema podacima Evropskog zavoda za statistiku. Ovi proizvodi su bili skoro 30 odsto jeftiniji od evropskog proseka, navodi Eurostat. Takodje pro\u0161le godine, Rumunija je bila me\u0111u poslednjim zemljama u EU na osnovu iznosa minimalne zarade, sa 515 evra mese\u010dno. Samo Bugarska i Letonija imale su ni\u017ei nivo nacionalne minimalne zarade od 21 zemlje \u010dlanice. Istovremeno, godi\u0161nja stopa inflacije u Rumuniji je u martu iznosila 12,2%, u pore\u0111enju sa prosekom na nivou zajednice od 8,3%.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ovi podaci delimi\u010dno obja\u0161njavaju za\u0161to je Rumunija bila na 14. mestu u EU po \u017eivotnom standardu merenom na osnovu individualne potro\u0161nje, sa 88% od proseka Evropske unije. U tom kontekstu, Vlada Bukure\u0161ta priprema normativni akt kojim c\u0301e ograni\u010diti komercijalne mar\u017ee, tako da c\u0301e cene osnovnih namirnica potro\u0161a\u010dke korpe pojeftiniti. Odluka je doneta nakon \u0161to opciju smanjenja PDV-a za prehrembene proizvode, koju je predlo\u017eio ministar finansija Mar\u010del Bolo\u0161, premijer Mar\u010del \u010colaku nije prihvatio. Evo njegovog obja\u0161njenja: Iz dosada\u0161njeg iskustva, svako smanjenje stope PDV-a je donelo pojeftinjenje na veoma ograni\u010den vremenski period, naravno to je dovelo do manje naplate dr\u017eavi, a za dve nedelje cene bi se vratile na isti nivo, znaci nije funkcionisalo. Ne govorim o plafoniranju cena, ja govorim o \u010ditavom ansamblu i \u0161emi koja se primenjuje na ceo lanac i ja c\u0301u sa ovom formulom doc\u0301i u Vladu Rumunije .<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mera na koju se poziva premijer bic\u0301e uvedena putem hitne uredbe koja c\u0301e biti transparentno postavljena na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Dokument predvi\u0111a ograni\u010denje, na period od tri meseca, komercijalne mar\u017ee koju praktikuju veliki prehrambeni lanci, za niz od 14 osnovnih proizvoda, uklju\u010dujuc\u0301i hleb, mleko, jogurt, bra\u0161no, ulje, jaja, meso i povrc\u0301e.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tako\u0111e, i prera\u0111iva\u010di c\u0301e morati da sa\u010dine listu tro\u0161kova koja uklju\u010duje direktne i indirektne rashode, nakon \u010dega c\u0301e moc\u0301i da primenjuju komercijalnu nadoknadu od najvi\u0161e 20%. Sa svoje strane, distributeri c\u0301e moc\u0301i da primenjuju komercijalnu mar\u017eu od najvi\u0161e 5%, a supermarketi maksimalno 20% na cenu proizvoda. Ova \u0161ema c\u0301e se primeniti i na proizvode koji se uvoze. O\u010dekuje se da \u0107e nacrt zakona biti na stolu izvrsne vlasti u \u010detvrtak. Zakon \u0107e stupiti na snagu odmah nakon objavljivanja u Slu\u017ebenom glasniku Republike Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istovremeno, Nacionalna agencija za fiskalnu upravu i Konkurencijski savet c\u0301e vr\u0161iti provere na terenu, kako bi utvrdili uskla\u0111enost sa zakonskom regulativom. Procenjuje se da c\u0301e prve pozitivne efekte ovih mera gradjani Rumunije osetiti od 1. avgusta.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je dr\u017eava u Evropskoj uniji sa najni\u017eim cenama hrane i bezalkoholnih pic\u0301a u 2022. godini, prema podacima Evropskog zavoda za statistiku. Ovi proizvodi su bili skoro 30 odsto jeftiniji od evropskog proseka, navodi Eurostat. Takodje pro\u0161le godine, Rumunija je bila me\u0111u poslednjim zemljama u EU na osnovu iznosa minimalne zarade, sa 515 […]<\/p>\n","protected":false},"author":118,"featured_media":95021,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-512229","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n