Narodna banka Rumunije revidirala je navi\u0161e, na 7,5%, prognozu inflacije za kraj ove godine, prema novim procenama koje je u sredu predstavio guverner Mugur Isaresku. Po\u010detna prognoza bila je 7,1%. Na kraju sledec\u0301e godine inflacija bi trebalo da bude 4,4%. Prema osnovnom scenariju, godi\u0161nja stopa inflacije c\u0301e se kontinuirano smanjivati do horizonta projekcije, odnosno juna 2025. godine, ali po relativno sporijoj stopi. Mugur Isaresku je precizirao da samo neki povec\u0301ani porezi dovode do povec\u0301anja inflacije, i to oni direktni na potro\u0161nju, akcize i porez na dodatu vrednost. Povec\u0301anje poreza na dohodak, na primer, mo\u017ee \u010dak imati suprotan efekat. Te\u017ee je izra\u010dunati povec\u0301anje oporezivanja dohotka. To dovodi do smanjenja agregatne tra\u017enje\u201c, objasnio je guverner Narodne banke Rumunije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema prezentaciji, osnovni scenario je izgra\u0111en na osnovu zakona koji je bio na snazi u vreme projekcije i ne uklju\u010duje uticaj mera fiskalne konsolidacije o kojima su vlasti nedavno raspravljale. Guverner Narodne banke Rumunije precizirao je da i privredni rast i potro\u0161nja pokazuju znake usporavanja.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Imamo privredni rast, ali znatno oslabljen za ovu godinu, u odnosu na ono \u0161to smo mislili da c\u0301e se desiti po\u010detkom godine. Imamo povec\u0301anje godi\u0161nje stope potro\u0161nje stanovni\u0161tva u prvom tromese\u010dju. Malo pove\u0107anje koje je i nas. Imali smo povec\u0301anje potro\u0161nje po osnovu prihoda, ali primec\u0301ujemo ubla\u017eavanje potro\u0161nje. Ovo ubla\u017eavanje je izuzetno vidljivo, verovatno je u vezi sa oro\u010denim depozitima stanovni\u0161tva. One su u ovom periodu zna\u010dajno porasle, kategori\u010dno i zbog vi\u0161ih kamata, dakle, manje potro\u0161nje, vi\u0161e \u0161tednje<\/em>\u201d.<\/p>\n
U tom smislu, Mugur Isaresku je naveo da Rumunija mora imati ekonomski rast zasnovan manje na potro\u0161nji, a vi\u0161e na investicijama. Privla\u010denje evropskih fondova je, naglasio je, sa ove ta\u010dke gledi\u0161ta, neophodno. Istovremeno, Mugur Isaresku je izjavio da Narodna banka u potpunosti podr\u017eava vladin program fiskalnog prilago\u0111avanja i konsolidacije. On je, me\u0111utim, naglasio da je odluka koja se donosi politi\u010dka, a ne fiskalna.<\/p>\n
Tako\u0111e u sredu, Nacionalni institut za statistiku saop\u0161tio je da je deficit trgovinskog bilansa u prvoj polovini ove godine bio preko 13,3 milijarde evra, \u0161to je za oko 2,1 milijardu evra manje od onog zabele\u017eenog u prvoj polovini pro\u0161le godine. Prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku, u periodu od 1. januara do 30. juna 2023. godine zna\u010dajno u\u010de\u0161c\u0301e u strukturi izvoza i uvoza imaju grupe proizvoda kao \u0161to su ma\u0161ine i transportna oprema, i to preko 45% za izvoz i oko 36% za uvoz, ali i drugih proizvedenih proizvoda.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Narodna banka Rumunije revidirala je navi\u0161e, na 7,5%, prognozu inflacije za kraj ove godine, prema novim procenama koje je u sredu predstavio guverner Mugur Isaresku. Po\u010detna prognoza bila je 7,1%. Na kraju sledec\u0301e godine inflacija bi trebalo da bude 4,4%. Prema osnovnom scenariju, godi\u0161nja stopa inflacije c\u0301e se kontinuirano smanjivati do horizonta projekcije, odnosno juna […]<\/p>\n","protected":false},"author":46,"featured_media":83731,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-512275","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n