Povodom navr\u0161avanja dve decenije od Samita u Solunu, koji je postavio teljmelje \u0161irenja Evropske unije na Balkan, \u0161efovi dr\u017eava i vlada u\u010destvovali su u Atini, na poziv gr\u010dkog premijera Kirijakosa Micotakisa, na neformalnom skupu. Glavne teme skupa bili su rezultati postignuti u poslednjim godinama, zatim razvoj regionalne saradnje na jugistoku Evrope i izazovi nastali nakon sukoba u Ukrajini. Na skupu u Atini u\u010detvovali su lideri iz Srbije, Crne Gore, Republike Moldavije, Severne Makedonije, Kosova, Rumunije, Bugarske, Hrvatske i Bosne i Hercegovine kao i predsednici Evropksog saveta i Evropske komisiije \u0160arl Misel i Ursula fon der Lajen. Dokazak predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog na atinski skup smatra se sna\u017enim signalom podr\u0161ke Ukrajini i evroatlanskoj perspektivi cele zone. ,,Treba da pribli\u017eimo na\u0161e prijatelje Evropskoj uniji i to \u0161to br\u017ee. Premosti\u0107emo prepreke koje stoje pred na\u0161im regionima“, naglasila je na onlajn platformi predsednica Evropske komisije. Pored pro\u0161irenja Unije, susret je bio usresredjen i na energetsku bezbednost i sankcije Rusiji, kojima se zvani\u010dni Beograd nije pridru\u017eio. Na odbijanje predsednika Srbije Aleksandara Vu\u010di\u0107a, iz zajdni\u010dke deklaracije skupa u Atini eliminisan je apel na uvodjenje sancija Moskvi zbog agresije na Ukrajinu, javlja Sputnjik. U\u010desnici su se slo\u017eili da je od izuzetnog zna\u010daja nastavljanje dijaloga i koordinacije u oblastima bzbednosti i regionalne ekonomske saradnje i izrazili solidarnost sa Ukrajinom i Republikom Moldavijom. Takodje izra\u017eena je i podr\u0161ka procesu pro\u0161irenja na zapadni Balkan i zemlje isto\u010dnog susedstva. U svom obra\u0107anju premijer Rumunije Mar\u010del \u010colaku je detaljno predstavio podr\u0161ku Rumunije Ukrajini kao i izazove sa kojima se suo\u010davaju rumunski farmeri zbog izvoza ukrajinskih \u017eitarica. U ovom kontekstu premijer \u010colaku je poredlo\u017eio da se usvoji evropski mehanizam za upravljanje prevozom \u017eitarica i da se izdvoje dodatna sredstva za prehrambenu industriju i razvoj specifi\u010dne infrastrukture. Predsedik Vlade Rumunije istakao je da je pro\u0161irenje \u0160engen zone od strate\u0161kog interesa i izjasnio se za hitno pristupanje Rumunije zoni slobodnog kretanja. Tokom razgovora sa predsednicom Evropske komisije Mar\u010del \u010colaku je tra\u017eio da se poja\u010daju zajedni\u010dki napori za pristupanje Rumunije slobodnom protoku ljudi, roba, kapitala i usluga. Premijer je ukazao i na potrebu evropskog jedinstva i predlo\u017eio unapredjenje zajedni\u010dkih regionalnih projekata u oblastima energije, trgovine i suzbijanju hibridnih pretnji. U Atini Mar\u010del \u010colaku je razgovarao i sa svojim gr\u010dkim kolegom o \u0161irenju bilateralne i regionalne saradnje, a za vreme susreta sa liderom iz Kijeva obe\u0107ao je predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom da \u0107e Rumunija biti uz Ukrajinu do ukrajinske pobede i kasnije u obnovi zemlje. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Povodom navr\u0161avanja dve decenije od Samita u Solunu, koji je postavio teljmelje \u0161irenja Evropske unije na Balkan, \u0161efovi dr\u017eava i vlada u\u010destvovali su u Atini, na poziv gr\u010dkog premijera Kirijakosa Micotakisa, na neformalnom skupu. Glavne teme skupa bili su rezultati postignuti u poslednjim godinama, zatim razvoj regionalne saradnje na jugistoku Evrope i izazovi nastali nakon […]<\/p>\n","protected":false},"author":108,"featured_media":512309,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-512308","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n