Neformalni samit Evropske unije, \u010diji je domac\u0301in u Granadi bilo \u0161pansko predsedavanje Savetom Evropske unije, zavr\u0161en je ograni\u010denim zajedni\u010dkim saop\u0161tenjem, u kojoj se nisu spominjali problemati\u010dni dosijei. Saop\u0161tenje je trebalo da sadr\u017ei elemente koji se ti\u010du migracije, pro\u0161irenja Evropske unije, nacionalne i sajber bezbednosti i industrijske autonomije Evropske unije u odnosu na trec\u0301e zemlje kao \u0161to su Kina, Rusija i Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave. Glavna razmimoila\u017eenja nastala su, o\u010dekivano, u vezi sa zajedni\u010dkim evropskim migracionim paktom.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ma\u0111arska i Poljska su se \u017eestoko protivile njegovom uvr\u0161tavanju u zavr\u0161no saop\u0161tenje, a \u0161tampa prenosi da su dvojica lidera iz Budimpe\u0161te, odnosno Var\u0161ave, upotrebila veoma te\u0161ke re\u010di. Ma\u0111arski premijer Viktor Orban rekao je da se Ma\u0111arska osec\u0301a povre\u0111eno i napadnuto\u201c kada zemlje \u010dlanice Evropske unije joj namec\u0301u prag za migracije, a poljski premijer Mateu\u0161 Moravjecki je rekao da je takva mera diktat Brisela\u201c koji on nikada nec\u0301e prihvatiti. Me\u0111utim, evropski propis ka\u017ee da za dono\u0161enje odluke o paktu za migracije nije potrebna jednoglasnost, vec\u0301 samo vec\u0301ina glasova, pa c\u0301e, na kraju, takav pakt u Evropskoj uniji postojati, uprkos nepokolebljivom protivljenju Ma\u0111arske i Poljske.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Druga va\u017ena tema, koja je uznemirila duhove na samitu u Granadi, bilo je \u0161irenje bloka zajednice. Odba\u010den je rok za prijem novih \u010dlanica Evropske unije do 2030. godine, koji je pokrenuo visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost \u017dozep Borel. Evropski lideri, uklju\u010dujuc\u0301i predsednika Rumunije Klausa Johanisa, smatrali su to nerealnim. \u0160panski ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares rekao je da c\u0301e dr\u017eave kandidati uc\u0301i u Uniju u zavisnosti od truda i zasluga“, saop\u0161tenje koje je podr\u017eala \u0161efica Evropske komisije. Ursula fon der Lajen je izjavila da pro\u0161irenje EU mora ostati proces zasnovan na individualnim zaslugama. Stoga se u zavr\u0161nom saop\u2019\u0161tenju pominje da c\u0301e Evropska unija imati vi\u0161e od 30 \u010dlanica. Me\u0111u dr\u017eavama kandidatima su Republika Moldavija, Ukrajina, zemlje Zapadnog Balkana, pa \u010dak i Turska.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Odluka koja bi mogla da proizvede efekte o\u010dekuje se na Evropskom samitu zakazanom za decembar. Predsednica Republike Moldavije Maja Sandu izjavila je da je optimisti\u010dna, posebno nakon \u0161to je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom se zahteva po\u010detak pristupnih pregovora sa Ki\u0161injevom do kraja godine. Do tada, me\u0111utim, Deklaracija iz Granade odr\u017eava posvec\u0301enost 27 \u0161efova dr\u017eava i vlada iz bloka Evropske unije jakoj, dinami\u010dnoj, konkurentnoj i kohezivnoj Evropi u svetu koji se menja\u201c.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Neformalni samit Evropske unije, \u010diji je domac\u0301in u Granadi bilo \u0161pansko predsedavanje Savetom Evropske unije, zavr\u0161en je ograni\u010denim zajedni\u010dkim saop\u0161tenjem, u kojoj se nisu spominjali problemati\u010dni dosijei. Saop\u0161tenje je trebalo da sadr\u017ei elemente koji se ti\u010du migracije, pro\u0161irenja Evropske unije, nacionalne i sajber bezbednosti i industrijske autonomije Evropske unije u odnosu na trec\u0301e zemlje kao […]<\/p>\n","protected":false},"author":118,"featured_media":272180,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[30],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-512584","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-aktuelnosti"],"acf":[],"yoast_head":"\n