U \u010detvrtoj deceniji XX. Veka, Rumunija je promovisala spoljnu politiku koja joj je garantovala integritet granica. Od 1938. Nema\u010dka se isti\u010de kao snaga koja u\u010destvuje u svim igrama u Evropi, dok Francuska i Velika Britanija vode odbrambenu politiku. Tako se Rumunija pribli\u017eava Nema\u010dkoj, jedina koja mo\u017ee da joj garantuje granice. Do pribli\u017eavanja je do\u0161lo prili\u010dno kasno, posle kapitulacije Francuske u leto 1940. Ma\u0111arska i Bugarska, saveznice Nema\u010dke koje su imale teritorijalne pretenzije prema Rumuniji, iskoristile su povoljan polo\u017eaj koje su imale i ostvarile su svoje pretenzije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Georghe Barbul je u\u010destvovao u pregovorima nakon kojih je Rumunija bila obavezna da u leto 1940, ustupi Severnu Transilvaniju Ma\u0111arskoj. U intervjuu za Centar za oralnu istoriju, pri Rumunskoj radiodifuziji, iz 1995, on je govorio o uslovima pribli\u017eavanja Rumunije Nema\u010dkoj: ,,Postoji Hitlerovo pismo datirano sa 15. julom 1940. koje je odgovor na jedno Karolovo pismo, u kome je navedena spremnost Rumunije da bude prijatelj Nema\u010dke. Zatim on govori o teritorijalnim problemima rekav\u0161i da je Rumunija, u trenutku kada je njen polo\u017eaj bio dobar, aneksirala teritorije od njenih suseda. Sada, kada Rumunija nije imala vi\u0161e takav polo\u017eaj, bilo je normalno za Hitlera da pregovara jedan dogovor izme\u0111u Rumunije i Ma\u0111arske, sa jedne strane i Rumunije i Bugarske, sa druge strane. Besarbiju smo ve\u0107 izgubili. I Hitler je rekao da ako se to ne ostvaruje, i ako se ne postigne dogovor, Nema\u010dka ne\u0107e vi\u0161e biti zainteresovana za ono \u0161to se de\u0161ava na jugoistoku Evrope, s obzirom da je dovoljno jaka i da joj nije potrebna \u010dak ni na\u0161a nafta. Bila je to neka vrsta ultimatuma. To jest, kazao je Hitler, mora\u0107ete da se sna\u0111ete u slu\u010daju da ne\u0107ete da pregovarate sa va\u0161im susedima. Prvo je bila Rusija , a zatim i Ma\u0111arska i Bugarska. Bila je veoma te\u0161ka situacija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ovoj situaciji Rumunija je izrazila svoju spremnost da po\u010dne pregovore sa Ma\u0111arskom i Bugarskom. 16. avgusta 1940. zapo\u010deli su u Turn-Severinu rumunsko-ma\u0111arski pregovori. Ma\u0111arska delegacija je zatra\u017eila rumunskoj delegaciji koju je predvodio Valer Pop, teritoriju povr\u0161ine 69.000 kvadratnih kilometara na kojoj je bilo nastanjeno 3.900.000 stanovnika. Sekretar rumunske delegacije, George Barbul o atmosferi koja je preovladala tokom pregovora ka\u017ee: ,, Mi smo bili na brodu koji je pristao u luci Turn-Severin i i\u0161li smo ili u sedi\u0161tu prefekture, ili u sedi\u0161tu op\u0161tine gde su vo\u0111eni pregovori sa Ma\u0111arima. Na \u010delu ma\u0111arske delegacije bio je grof Hory. Pregovori su trajali 3 ili 4 dana. Svakog dana se desilo isto. Ma\u0111ari su postavili pitanje: koje teritorije ste spremni da nam date? Na ovo pitanje Valer Pop, \u0161ef rumunske delegacije je uvek odgovorio: ne postoji nikakvo teritorijalno pitanje izme\u0111u Rumunije i Ma\u0111arske, postoji pitanje nacija. Ustupi\u0107emo vam onoliko teritorije koliko je potrbno da se realizuje razmena stanovni\u0161tva izme\u0111u Rumunije i Ma\u0111arske. To jest Ma\u0111ari iz Centra Erdelja, Ma\u0111ari iz Trgu Mure\u0161a i okoline bi\u0107e preseljeni u delu na\u0161e isto\u010dne granice, u Kri\u0161ani, a Rumuni bi bili preba\u0107eni u mestima iz kojih su iseljeni Ma\u0111ari. To je bila rumunska teza koju Ma\u0111ari nisu prihvatili i slede\u0107eg dana su do\u0161li sa istim pitanjem: koje teritorije \u0107ete nam ustupiti. I Valer Pop je odgovorio na isti na\u010din. Zatim se povukao sa Horyem u susednoj prostoriji. Mi smo bili jedni preko puta drugih i tako smo razgovarali. Ni ovi razgovori nisu vodili do nikakvog rezultata a do kraja pregovori iz Turn Severina su prekinuti bez postizanja bilo kakvog rezultata. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nezadovoljna zbog neuspelih pregovora, Ma\u0111arska je zatra\u017eila od Nema\u010dke da interveni\u0161e i smiri ovaj sukob. 26. avgusta 1940., ministri inostranih poslova Nema\u010dke i Italije, Ribentrop i \u0106ano, sazvali su obe strane na medijaciu. Na ovim pregovorima koji su odr\u017eani u Be\u010du, Rumuniju je predstavio Mihail Manoilesku, ministar inostranih poslova. Pred mikrofonom je George Barbul: ,,Nije bilo pregovora. Manoilesku, koji je bio \u0161ef na\u0161e delegacije, predstavljena je nova karta Rumunije. Tim povodom Manoilesku je imao napad. Do\u0161ao je brzo jedan austrijiski lekar koji mu je merio pritisak. Nisu mogli vi\u0161e da urade ni\u0161ta. Trajalo je ne\u0161to dok smo dobili odobrenje iz Bukure\u0161ta. U me\u0111uvremenu, Nemci su insistirali i tvrdili da opstoji dogor izme\u0111u Rusa i Ma\u0111arske, u slu\u010daju da ne\u0107e uspeti arbitra\u017ea u Be\u0107u da, sprovode zajedni\u010dku vojnu misiju protiv nas. Govorilo se da bi Rusi i\u0161li do zapadnog dela Karpata, a Ma\u0111ari bi u\u0161li u Erdelj. Ve\u0107 24. avgusta, Nemci su nas obavestili da su na Prutu koncentrisane ruske snage. To je bilo istinito, ali ni dan, danas ne mo\u017eemo ta\u010dno re\u0107i da li je to bila ucena ili stvarnost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Iritirani zbog neprihvatanja rumunske strane da se sporno pitanje re\u0161i, Ribentrop i \u0106ano su pretili Manoileskuu da \u0107e novo odbijanje imati lo\u0161e posledice po Rumuniju. Krunski savet je zasedao u Bukure\u0161tu i sa 19. glasova za i 10. protiv glasao je za arbitra\u017eu. Slede\u0107g dana u palati Belvedere, \u010detri delegacije su potpisale arbitra\u017eni akt kojim je Ma\u0111arskoj dodeljena polovina iz severne Transilvanije. Kroz 4. godine, posle \u017eustrijih pregovora, Severna Transilvanija je ponovo pripojena Rumuniji. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
U \u010detvrtoj deceniji XX. Veka, Rumunija je promovisala spoljnu politiku koja joj je garantovala integritet granica. Od 1938. Nema\u010dka se isti\u010de kao snaga koja u\u010destvuje u svim igrama u Evropi, dok Francuska i Velika Britanija vode odbrambenu politiku. Tako se Rumunija pribli\u017eava Nema\u010dkoj, jedina koja mo\u017ee da joj garantuje granice. Do pribli\u017eavanja je do\u0161lo prili\u010dno kasno, posle kapitulacije Francuske u leto 1940. Ma\u0111arska i Bugarska, saveznice Nema\u010dke koje su imale teritorijalne pretenzije prema Rumuniji, iskoristile su povoljan polo\u017eaj koje su imale i ostvarile su svoje pretenzije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Georghe Barbul je u\u010destvovao u pregovorima nakon kojih je Rumunija bila obavezna da u leto 1940, ustupi Severnu Transilvaniju Ma\u0111arskoj. U intervjuu za Centar za oralnu istoriju, pri Rumunskoj radiodifuziji, iz 1995, on je govorio o uslovima pribli\u017eavanja Rumunije Nema\u010dkoj: ,,Postoji Hitlerovo pismo datirano sa 15. julom 1940. koje je odgovor na jedno Karolovo pismo, u kome je navedena spremnost Rumunije da bude prijatelj Nema\u010dke. Zatim on govori o teritorijalnim problemima rekav\u0161i da je Rumunija, u trenutku kada je njen polo\u017eaj bio dobar, aneksirala teritorije od njenih suseda. Sada, kada Rumunija nije imala vi\u0161e takav polo\u017eaj, bilo je normalno za Hitlera da pregovara jedan dogovor izme\u0111u Rumunije i Ma\u0111arske, sa jedne strane i Rumunije i Bugarske, sa druge strane. Besarbiju smo ve\u0107 izgubili. I Hitler je rekao da ako se to ne ostvaruje, i ako se ne postigne dogovor, Nema\u010dka ne\u0107e vi\u0161e biti zainteresovana za ono \u0161to se de\u0161ava na jugoistoku Evrope, s obzirom da je dovoljno jaka i da joj nije potrebna \u010dak ni na\u0161a nafta. Bila je to neka vrsta ultimatuma. To jest, kazao je Hitler, mora\u0107ete da se sna\u0111ete u slu\u010daju da ne\u0107ete da pregovarate sa va\u0161im susedima. Prvo je bila Rusija , a zatim i Ma\u0111arska i Bugarska. Bila je veoma te\u0161ka situacija.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
U ovoj situaciji Rumunija je izrazila svoju spremnost da po\u010dne pregovore sa Ma\u0111arskom i Bugarskom. 16. avgusta 1940. zapo\u010deli su u Turn-Severinu rumunsko-ma\u0111arski pregovori. Ma\u0111arska delegacija je zatra\u017eila rumunskoj delegaciji koju je predvodio Valer Pop, teritoriju povr\u0161ine 69.000 kvadratnih kilometara na kojoj je bilo nastanjeno 3.900.000 stanovnika. Sekretar rumunske delegacije, George Barbul o atmosferi koja je preovladala tokom pregovora ka\u017ee: ,, Mi smo bili na brodu koji je pristao u luci Turn-Severin i i\u0161li smo ili u sedi\u0161tu prefekture, ili u sedi\u0161tu op\u0161tine gde su vo\u0111eni pregovori sa Ma\u0111arima. Na \u010delu ma\u0111arske delegacije bio je grof Hory. Pregovori su trajali 3 ili 4 dana. Svakog dana se desilo isto. Ma\u0111ari su postavili pitanje: koje teritorije ste spremni da nam date? Na ovo pitanje Valer Pop, \u0161ef rumunske delegacije je uvek odgovorio: ne postoji nikakvo teritorijalno pitanje izme\u0111u Rumunije i Ma\u0111arske, postoji pitanje nacija. Ustupi\u0107emo vam onoliko teritorije koliko je potrbno da se realizuje razmena stanovni\u0161tva izme\u0111u Rumunije i Ma\u0111arske. To jest Ma\u0111ari iz Centra Erdelja, Ma\u0111ari iz Trgu Mure\u0161a i okoline bi\u0107e preseljeni u delu na\u0161e isto\u010dne granice, u Kri\u0161ani, a Rumuni bi bili preba\u0107eni u mestima iz kojih su iseljeni Ma\u0111ari. To je bila rumunska teza koju Ma\u0111ari nisu prihvatili i slede\u0107eg dana su do\u0161li sa istim pitanjem: koje teritorije \u0107ete nam ustupiti. I Valer Pop je odgovorio na isti na\u010din. Zatim se povukao sa Horyem u susednoj prostoriji. Mi smo bili jedni preko puta drugih i tako smo razgovarali. Ni ovi razgovori nisu vodili do nikakvog rezultata a do kraja pregovori iz Turn Severina su prekinuti bez postizanja bilo kakvog rezultata. <\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nezadovoljna zbog neuspelih pregovora, Ma\u0111arska je zatra\u017eila od Nema\u010dke da interveni\u0161e i smiri ovaj sukob. 26. avgusta 1940., ministri inostranih poslova Nema\u010dke i Italije, Ribentrop i \u0106ano, sazvali su obe strane na medijaciu. Na ovim pregovorima koji su odr\u017eani u Be\u010du, Rumuniju je predstavio Mihail Manoilesku, ministar inostranih poslova. Pred mikrofonom je George Barbul: ,,Nije bilo pregovora. Manoilesku, koji je bio \u0161ef na\u0161e delegacije, predstavljena je nova karta Rumunije. Tim povodom Manoilesku je imao napad. Do\u0161ao je brzo jedan austrijiski lekar koji mu je merio pritisak. Nisu mogli vi\u0161e da urade ni\u0161ta. Trajalo je ne\u0161to dok smo dobili odobrenje iz Bukure\u0161ta. U me\u0111uvremenu, Nemci su insistirali i tvrdili da opstoji dogor izme\u0111u Rusa i Ma\u0111arske, u slu\u010daju da ne\u0107e uspeti arbitra\u017ea u Be\u0107u da, sprovode zajedni\u010dku vojnu misiju protiv nas. Govorilo se da bi Rusi i\u0161li do zapadnog dela Karpata, a Ma\u0111ari bi u\u0161li u Erdelj. Ve\u0107 24. avgusta, Nemci su nas obavestili da su na Prutu koncentrisane ruske snage. To je bilo istinito, ali ni dan, danas ne mo\u017eemo ta\u010dno re\u0107i da li je to bila ucena ili stvarnost.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Iritirani zbog neprihvatanja rumunske strane da se sporno pitanje re\u0161i, Ribentrop i \u0106ano su pretili Manoileskuu da \u0107e novo odbijanje imati lo\u0161e posledice po Rumuniju. Krunski savet je zasedao u Bukure\u0161tu i sa 19. glasova za i 10. protiv glasao je za arbitra\u017eu. Slede\u0107g dana u palati Belvedere, \u010detri delegacije su potpisale arbitra\u017eni akt kojim je Ma\u0111arskoj dodeljena polovina iz severne Transilvanije. Kroz 4. godine, posle \u017eustrijih pregovora, Severna Transilvanija je ponovo pripojena Rumuniji. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U \u010detvrtoj deceniji XX. Veka, Rumunija je promovisala spoljnu politiku koja joj je garantovala integritet granica. Od 1938. Nema\u010dka se isti\u010de kao snaga koja u\u010destvuje u svim igrama u Evropi, dok Francuska i Velika Britanija vode odbrambenu politiku. Tako se Rumunija pribli\u017eava Nema\u010dkoj, jedina koja mo\u017ee da joj garantuje granice. Do pribli\u017eavanja je do\u0161lo prili\u010dno […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128174,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514883","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n