Rumunija je u\u0161la u ratu sa velikim entuziazmom, kao \u0161to je bio slu\u010daj i sa drugim narodima, ali se sve to pretvorilo u o\u010daj. Posle 2 godine neutralnosti, u avgustu 1916 godine rumunska armija je u\u0161la u ratu na strani Antante napadom na Transilvaniju, pokrajinu u sastavu Austro-Ugarske u kojoj ve\u0107inski narod su bili rumuni. Posle 4 meseci borbi, u decembru 1916 godine, Bukure\u0161t je okupiran, a dr\u017eavne institucije povukle su se u Moldaviji. Na kraju rata, 1918 godine Rumunija je bila na strani pobednika. Svedo\u010danstva iz arhiva Rumunske radiodifuzije pokazuju Rumuniju u ratu u kojoj su ljudi poku\u0161ali da urade sve \u0161to je bilo u njihovoj mo\u0107i da bi svet bio bolji. General Titus Garbea u intervju snimljenom 2001 godine se\u0107a se atmosfere u rumunskom dru\u0161tvu za vreme rata:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, U na\u0161em domu otac je bio naslednik Tudora Vladimireskua iz Gor\u017ea. Moja majka je bila iz Fagara\u0161a kao \u010derka sve\u0161tenika koji se \u0161kolovao u Be\u0107u i zatim je \u017eiveo u Italiju. On je mislio samo na njegovu Italiju i nau\u010dio je decu taj jezik. Moja majka, naravno da je govorila italijanski tako da je nau\u010dila i nas. Se\u0107am se kako nas je postavila ispred ikona i tamo su bili narodni mu\u010denici Horija, Klo\u0161ka i Kri\u0161an i kao glavni je bio vladar Mihaj Hrabri. Mi smo se molili bogu za njih. Na drugoj strani je bio kralj. Mi smo bili monarhisti, i tamo je bio bio Veliki Karol. Pevali smo \u017diveo Kralj, a tom duhu su doprineli i intelektualci. <
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
General Konstantin Durikan borio se u prvom svetsku rata le\u010de\u0107i ranjenike:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, 1916 godine primio sam naredbu da po\u0111em u bolnici iz gimnazije Petru Rare\u0161. Tada su postojale dve sekcije sa vozilima za prevoz ranjenika sa linije fronta, jednu kod generala Prezana, a druga kod generala Avereskua. Mi smo i\u0161li tim vozilima i doneli ranjenike u bolnici iz grada Piatra Neamc. Bilo je vi\u0161e bolnica, jer su \u0161kole pretvorene u bolnice. <
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Politi\u010dar Konstatin Moi\u010deanu bio je \u010dlan Socijal Demokratske Stranke, antikomunisti\u010dke orientacije koju je predvodio Konstantin Titel Petresku. 2000 godine on se je setio stanja fronta u blizini rodnog naselja i odnosa izme\u0111u civila i rusa, saveznika rumuna:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Front je bio veoma blizo, tako da nikom nije stalo za praznike. Moja bra\u010da su dolazila no\u010du, i ne samo oni, ve\u0107 svi koji su bili iz tog mesta, i pri\u010dali su nam ko je poginuo i kako su bile borbe. Mi smo imali prednost da poznajemo teren. U drugom redu, videli smo rumunske trupe i jednog trenutka do\u0161le su i ruske trupe. O njima se znalo da su pijanci i da tra\u017ee sva\u0111u. Moji roditelji koji su bili bogati imali su u podrumu bureda sa vinom i rakijom. Oni su izvadili burad iz podruma i bacili su pi\u0107e, jer nisu imali gde da ga kriju, jer se znalo da su rusi opasni kada su pijani.<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Gavril Vatamanjuk jedini je u \u017eivotu iz grupe antikomunisti\u010dkog otpora u Bukovini. 1993 godine setio se jednog francuskog kolege koji je zatvoren u Gerli, koji se dobrovoljno borio na strani rumuna i ostao je da \u017eivi u Rumuniju:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Nemogu da zaboravim tog starijeg \u010doveka koji mi je ispri\u010dao da je 1916 godine do\u0161ao kao mladi francuski oficir da se dobrovoljno bori na strani rumunske herojske vojske protiv Nema\u010dke. Borio se na frontu u Moldaviji, bio je ranjen, preme\u0161ten u bolnici u Ja\u0161ju gde je zbrinut od strane jedne lepe devojke, moldavke koja se zvala Mari\u010dika. Mi smo se smejali jer je izgovarao Mari\u0161ika, govorio je savr\u0161eno moldavski da si mogao pomisliti da je ro\u0111en u Bakau. Zajlubio se u Mari\u010diku i kada se ozdravio odlu\u010dio je da se njome i o\u017eeni. Prodao je sve \u0161to je imao u Francuskoj i do\u0161ao je novcem u Rumuniju. Postao je mali farmer i \u017eiveo je dosta dobro. Do\u0161ao je komunizam koji je uni\u0161tio ovog farmera. <
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
100 godina posle izbijanja velikog rata, Evropa jo\u0161 ima \u017eivo se\u0107anje konflikta koji je obele\u017eio prelazak u drugo istorisko doba. Ono je obele\u017eeno tragedijama, herojstvom i kukavi\u010dlukom, i ispunjenim ili neispunjenim nadama. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Rumunija je u\u0161la u ratu sa velikim entuziazmom, kao \u0161to je bio slu\u010daj i sa drugim narodima, ali se sve to pretvorilo u o\u010daj. Posle 2 godine neutralnosti, u avgustu 1916 godine rumunska armija je u\u0161la u ratu na strani Antante napadom na Transilvaniju, pokrajinu u sastavu Austro-Ugarske u kojoj ve\u0107inski narod su bili rumuni. […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128214,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514884","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n