Jako je bila pod strogom ideolo\u0161kom kontrolom, \u0161tampa u doba komunisti\u010dkog re\u017eima je imala krivudav put u zavisnosti od perioda transformacije samog re\u017eima. 50 i 60 godina rigidnost i dogmatizam re\u017eima nametnule su \u0161tampi agresivno pona\u0161anje protiv takozvanih doma\u0107ih i stranih neprijatelja. Ideolo\u0161ka fleksibilnost od sredine 60 godina imala je za posledicu velike promene u \u0161tampi. Jako ideolo\u0161ki pritisak i cenzura nisu nestale, \u0161tampa je bila umerenija i pove\u0107ana je i va\u017enost profesionalnih \u010dlanaka. Studentska \u0161tampa bila je samo dete centralne \u0161tampe \u0107ija je kopija bila. Liberalizacija od sredine 60 godina imala je kao predmet naro\u010dito studentsku \u0161tampu da bi se videli trenodvi nove generacije. Pojavili su se \u010dasopisi boljeg kvaliteta od prethodnih, kao \u0161to su Ekinoks u univerzitetskom centru Klu\u017e, Alma Mater i Studentsko mi\u0161ljenje u Ja\u0161ju. Konstantin Dumitru bio je zamenik glavnog odgovornog urednika Studentskog mi\u0161ljenja, osnovan 1974 godine i on se prise\u0107a reforme studentske \u0161tampe:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Po\u010detak studentske \u0161tampe dogodio se 1968 godine. Nije nikakva slu\u010dajnost, radi se o toj divnoj godini koja je mnogo zna\u010dila za Rumuniju. Naravno da je postojala studenstska \u0161tampa i ranije, 1964 godine. Radilo se o varianti kolhoza to jest tip \u0161tampe ,,srp i \u010deki\u0107. Prava studentska \u0161tampa pojavila se tek 1968 godine. Treba iskreno da priznajem da se to dogodilo kao posledica jedne odluke Centralnog Komiteta, i li\u0107no Nikolaja \u010cau\u0161eska koji je u tom kontekstu \u017eeleo da vidi kako ljudi slobdno misle. Bio je to samo poku\u0161aj, jer je \u010cau\u0161esku imao profesionalne savetnike. Bio je to dobar trenutak kojeg sam li\u0107no osetio na svojoj ko\u017ei, trenutak slobode \u0161tampe, jako se radi o komunisti\u010dkoj \u0161tampi. To on ne bi usudio da poku\u0161a i u zvani\u010dnom glasniku partije, Skanteja.<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Novi stil rumunske \u0161tampe zna\u010dio je fleksibilniju praksu cenzure od strane Direkcije za \u0161tampu, a novinari su vodili suptilniju borbu. Konstantin Dumitru:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Direkcija za \u0160tampu zvala se institucija cenzure. Imala je u sastavu ljude stru\u010dne za de\u0161ifrovanje tekstova da vide ako je ne\u0161to ispog teksta. Naravno, trebali su da prate ako direktno ili indirektno nisu pogo\u0111eni politi\u010dki interesi komunizma, ako direktno ili indirektno ispod slova nisu pogo\u0111eni ovi interesi. Na\u017ealost, u Direkciji za \u0160tampu su bili i izuzetci, koji su verovali da skoro svaki tekst ima ne\u0161to ispod redova \u0161to je opasno za komunizam. Se\u0107am se kako smo se \u0161alili na njihov ra\u010dun. Objavili smo na primer jednu poeziju Mirona Blage koja je imala u sastavu igru re\u0107i i uspeo sam druga da ubedim da naslov poezije polazi od reke Dunav, tako da je primila odborenje da se \u0161tampa. Svaki put kada smo mogli mi smo ih prevarili, i to se \u0107esto doga\u0111alo, jer su bili glupi i nisu razumeli kulturu. <
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jedna perfidna mera re\u017eima je bila da postavi na ramenima \u0161efova uredni\u0161tva cenzuru. Ipak, bilo je dosta ozbilnijih incidenata. Konstantin Dumitru:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Komunisti\u010dka Partija je usvojila genijalnu meru. Ja sam se suo\u010dio sa cenzurom od zapo\u0161ljavanja kada sam imao 18 godina, do njenog nestanka. Komunisti\u010dka Partija je primenila meru njenog ukidanja. Pozvali su nas, sve \u0161efove i zamenike glavnih urednika i rekli nam: drugari, od danas vi\u0161e ne postoji cenzura. Radost nam je brzo pro\u0161la. Obi\u010dno glavni urednik je imao odlu\u010duju\u0107u re\u010d i niko nije smeo da proveri glavnog urednika. Bili su pa\u017eljivi samo ako se radilo o nekim jasnim stvarima. Da se ne pojavi \u010cau\u0161esku sa brodom iza njega, ili \u010cau\u0161esku u nekom nepovoljnom polo\u017eaju. Ipak, bilo je propusta. Na primer do\u0161ao je jedan visoki presednik Francuske, kojeg je \u010cau\u0161esku do\u010dekao na aerodromu, a slika je bila sme\u0161na. \u010cau\u0161esku je dr\u017eao i \u0161e\u0161ir u ruci, a onaj drugi je bio veoma visok. Drugovi su odlu\u010dili da se na fotografiji pojavi sa \u0161e\u0161irom na glavi, ali su zaboravili na \u0161e\u0161ir iz ruke. Pojavila se fotografija u Skanteji u kojoj \u010cau\u0161esku je imao \u0161e\u0161ir na glavi, a drugi \u0161e\u0161ir u ruci. Nekoliko drugova izgubili su radno mesto. Glupost je dr\u017eala mesto slobode. Nisu postojale namerne revolucije, ve\u010d samo su postojale gluposti.<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Danas Konstantin Dumitru je mi\u0161enju da jako je postojala cenzura, mogao si se \u010dasno baviti novinarstvom. To je zavisilo samo od svesti onih koji su se profesionalno bavili novinarstvom:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Bar \u0161to se nas ti\u0107e Studentskog mi\u0161ljenja, mi se nismo bavili propagandom. Uvodne \u010dlankove iz tog vremena mogu objaviti slobodno i danas, i \u010dak strahujem da su bolje od dana\u0161njih. Zavisilo je kako si znao da igra\u0161. I Ekinoks je imao kvalitetne uvodne \u010dlankove. Neki su razumeli da je uvodni \u010dlanak ono fasadno mesto, gde je trebalo da se pokori\u0161 re\u017eimu. \u0160to se ti\u0107e kvalitetne studentske \u0161tampe to se nije dogodilo. Uvodni \u010dlanak je imao drugi smisao. Nismo se bavili politikom. U Studentskom mi\u0161ljenju kojeg sam ja rukovodio u periodu 1974 godine i 1975 godine nije postojao nijedan \u010dlanak pohvale, ni jedan red. Dakle i to je bilo mogu\u0107e.<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160tampa u 70 i 80 godinama bila je reprezentativna za politi\u010dko, ekonomsko, dru\u0161tveno i kulturno stanje tih godina. U istoriju to je ostalo kao deo jednog apsurdnog re\u017eima od kojeg je dru\u0161tvo imalo razli\u010dita o\u010dekivanja od onoga \u0161to je on predlo\u017eio.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Jako je bila pod strogom ideolo\u0161kom kontrolom, \u0161tampa u doba komunisti\u010dkog re\u017eima je imala krivudav put u zavisnosti od perioda transformacije samog re\u017eima. 50 i 60 godina rigidnost i dogmatizam re\u017eima nametnule su \u0161tampi agresivno pona\u0161anje protiv takozvanih doma\u0107ih i stranih neprijatelja. Ideolo\u0161ka fleksibilnost od sredine 60 godina imala je za posledicu velike promene u […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":514926,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514925","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n