Politi\u010dka psihijatrija smatrana je dobrim na\u010dinom za represiju u doba komunisti\u010dkog re\u017eima. Verovatno ona se je pojavila u poststalinisti\u010dko doba u Sovijetskom savezu i njena sepcifi\u0107nost nije bila da \u0161iri teror u masama kao \u0161to je bio slu\u010daj sa standardnom represijom, ve\u0107 samo da izoluje i umno uni\u0161ti one koji su se protivili re\u017eimu. Procedura je bila jednostavna: disidentima i protivnicima re\u017eima, zdravim osobobama postavljena im je dijagnoza \u0161izofrenije ili umnog poreme\u0107aja. Oni su na silu vo\u0111eni u psihijatrijskim bolnicama, gde su im davali lekove koje im nisu bile potrebne i pome\u0161ani su sa realnim pacijentima. Nekima je zahtevano da odustanu od svojih politi\u010dkih stavova i mi\u0161ljenja da bi se dokazivalo njihovo le\u0107enje. Australijski psihijatar Sidnej Bloh koji se bavio represijom u Sovietzskom savezu podr\u017eava ideju da se ona pojavila kada je Moskva poku\u0161ala da se oslobodi lo\u0161eg ugleda u svetu koji je bio posledica tih velikih su\u0111enja predstava u doba Staljina. Lekar Jon Vijanu broji se me\u0111u prvim rumunima koji su osudili u inostranstvo ovu vrstu represije komunisti\u010dke dr\u017eave protiv svojih gra\u0111ana. 1977 godine, nakon \u0161to je emigrirao u \u0160vajcarsku, Vijanu se je pridru\u017eio jednoj me\u0111unarodnoj grupi, \u017denevska iniciativa protiv politi\u010dke psihijatrije koja se bavila naro\u010dito sovijetskom psihijatrijom. Vijanu se se\u0107a kako je sve po\u010delo u Rumuniji:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Negde 1967 godine-1968 godine ja kao po\u010detnik na Univerzitetskoj klinici za psihijatriju iz Bukure\u0161ta bio sam prisutan na neke razgovore \u0107iji ta\u010dni cilj sam ga ignorisao. Kada sam bio u kancelariji profesora \u0161efa katedre Vasilea Predeskua \u010duo sam da doktor Angeluca \u0161to sam kasnije video i u dosijejima Nacionalnog saveta za prou\u010davanje arhiva biv\u0161e sekuritate ima dvostruku funkciju, najime istovremeno je direktor bolnice i predstavnik sekuritate u istoj bolnici \u0161to je bilo veoma retko. \u010cuo sam ga kako govori da sprema zaokru\u017eivanje nekih velikih psihijatrijskih bolnica sa bodljikavom \u017eicom i njihovo opremanje psima \u010duvarima u kojima je sledilo da se vode opasni umni bolesnici. Nisam razumeo od po\u010detka o \u0107emu se radi, jako sam po ne\u0161to saznao iz pri\u010da koja su kru\u017eila o sovijetskoj psihijatriji. Nisam razumeo zbog kojeg razloga odjednom se toliko pove\u010dao broj opasnih bolesnika i da su oni postali toliko opasni da moraju biti pod pravim zatvorskim nadzorom. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jako je re\u017eim Nikolaja \u010cau\u0161eska tvrdio da je antisovijetski, politi\u010dka psihijatrija je smatrana od strane re\u017eima u Bukure\u0161tu veoma dobra ideja koja je pozajmljena iz Moskve. Jon Vijanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Usledio je skup za otvaranje Univerzitetske 1969-1970 godine koji je odr\u017ean na Univerzitetskom trgu i na kojem je direktno u\u010destvovao i Nikolaje \u010cau\u0161esku. U jednom dugom govoru kao \u0161to mu je bila navika, on je rekao i slede\u0107e: samo jedan ludak mo\u017ee pomisliti da socialisti\u010dki poredak mo\u017ee nestati u Rumuniju. Za njih mi imamo sredstva za le\u0107enje. Tada sam pravio vezu izme\u0111u onoga \u0161to sam \u010duo u kabinetu profesora Predeskua sa tvrdnjama doktora Angeluca i razumeo sam da se ne\u0161to sprema. Ustvari nije se spremalo, ve\u0107 je po\u010delo. Dosijeji kojima sam kasnije imao pristup dokazali su da su protivnici re\u017eima vo\u0111eni u bolnice. Vremenom sam upoznao neke ove protivnike re\u017eima iz direktnog iskustva.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jon Vijanu se\u0107a se i jednog slu\u010daja kojeg je direktno upoznao, najime advokata Haralambija Joneskua iz Bra\u0161ova. Ponovo Jon Vijanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Govorim o slu\u010daju jednog advokate iz Bra\u0161ova, penzionera kojeg sam ja smatrao jo\u0161 mladim, nije navr\u0161io ni 70 godina. On je poslao pismo Ujedinjinim nacijama tvrde\u0107i da u Rumuniju ne po\u0161tuju se ljudska prava. Bilo je ne\u0161to nezamislivo, pravo ludilo da ka\u017ee\u0161 tako ne\u0161to u tada\u0161njoj Rumuniji. Sekuritate koja je pratila sve kada se radilo o me\u0111unarodnoj po\u0161ti, zaplenila je ovo pismo, uhapsila je advokata i vodila ga na ekspertizu u bolnicu \u0110or\u0111e Marinesku iz Bukure\u0161ta. On je progla\u0161en umnim bolesnikom, zadr\u017ean je neko vreme u bolnicu, kasnije istina je da je dr\u017ean u ku\u010dnom pritvoru sa obavezom da se jednom nedeljno vrati u kliniku. Posle toga ja sam oti\u0161ao iz zemlje i saznao sam da je preminuo. U me\u0111uvremenu po\u0161to sam ja bio u inostranstvo zamolio me je da vi\u0161e ne spominjen njegov slu\u010daj, jer mu je re\u0107eno da se ne koristi njegov slu\u010daj protiv re\u017eima. Drugim re\u0107ima bio je ucenjen i \u010dak i ja sam se ose\u0107ao ucenjenim, i neko vreme vi\u0161e nisam koristio ovaj slu\u010daj. Bili su i drugi slu\u010dajevi sa kojima sam li\u0107no upoznat kao na primer knji\u017eevnika Jona Vulkaneskua. Bio je pesnik bez nekog velikog ugleda i jednog trenutka video sam ga u centralnoj bolnci po\u0161to je imao neko politi\u010dko su\u0111enje. Treba da ka\u017eem da ni Jon Vulkanesku nije bio umni bolesnik, jer je kasnije uspeo da emigrira i postao je upravnik u New Jorku jednog velikog kompleksa zgrada. Takvom profesijom ne bi se mogli baviti umni bolesnici.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111u onima koji su patili zbog psihijatrijskog le\u0107enja broji se i poznati borac protiv komunisti\u010dkog re\u017eima Vasile Paraskiv. Ipak, ukupni broj onih koji su osetili na svoijoj ko\u017ei politi\u010dku psihijatriju u Rumuniji te\u0161ko se mo\u017ee proceniti i stru\u010dnjaci su uzdr\u017eani da saop\u0161te neke brojke, a pitanje odgovornosti je veoma slo\u017eeno. Postoji mali broj informacija, a velika ve\u0107ina odgovornika u me\u0111uvremenu su preminuli. Danas je veoma va\u017eno da govorimo o patnjama tada\u0161njih \u017ertava jednog divljeg i zlo\u010dina\u010dkog re\u017eima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Politi\u010dka psihijatrija smatrana je dobrim na\u010dinom za represiju u doba komunisti\u010dkog re\u017eima. Verovatno ona se je pojavila u poststalinisti\u010dko doba u Sovijetskom savezu i njena sepcifi\u0107nost nije bila da \u0161iri teror u masama kao \u0161to je bio slu\u010daj sa standardnom represijom, ve\u0107 samo da izoluje i umno uni\u0161ti one koji su se protivili re\u017eimu. Procedura je bila jednostavna: disidentima i protivnicima re\u017eima, zdravim osobobama postavljena im je dijagnoza \u0161izofrenije ili umnog poreme\u0107aja. Oni su na silu vo\u0111eni u psihijatrijskim bolnicama, gde su im davali lekove koje im nisu bile potrebne i pome\u0161ani su sa realnim pacijentima. Nekima je zahtevano da odustanu od svojih politi\u010dkih stavova i mi\u0161ljenja da bi se dokazivalo njihovo le\u0107enje. Australijski psihijatar Sidnej Bloh koji se bavio represijom u Sovietzskom savezu podr\u017eava ideju da se ona pojavila kada je Moskva poku\u0161ala da se oslobodi lo\u0161eg ugleda u svetu koji je bio posledica tih velikih su\u0111enja predstava u doba Staljina. Lekar Jon Vijanu broji se me\u0111u prvim rumunima koji su osudili u inostranstvo ovu vrstu represije komunisti\u010dke dr\u017eave protiv svojih gra\u0111ana. 1977 godine, nakon \u0161to je emigrirao u \u0160vajcarsku, Vijanu se je pridru\u017eio jednoj me\u0111unarodnoj grupi, \u017denevska iniciativa protiv politi\u010dke psihijatrije koja se bavila naro\u010dito sovijetskom psihijatrijom. Vijanu se se\u0107a kako je sve po\u010delo u Rumuniji:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Negde 1967 godine-1968 godine ja kao po\u010detnik na Univerzitetskoj klinici za psihijatriju iz Bukure\u0161ta bio sam prisutan na neke razgovore \u0107iji ta\u010dni cilj sam ga ignorisao. Kada sam bio u kancelariji profesora \u0161efa katedre Vasilea Predeskua \u010duo sam da doktor Angeluca \u0161to sam kasnije video i u dosijejima Nacionalnog saveta za prou\u010davanje arhiva biv\u0161e sekuritate ima dvostruku funkciju, najime istovremeno je direktor bolnice i predstavnik sekuritate u istoj bolnici \u0161to je bilo veoma retko. \u010cuo sam ga kako govori da sprema zaokru\u017eivanje nekih velikih psihijatrijskih bolnica sa bodljikavom \u017eicom i njihovo opremanje psima \u010duvarima u kojima je sledilo da se vode opasni umni bolesnici. Nisam razumeo od po\u010detka o \u0107emu se radi, jako sam po ne\u0161to saznao iz pri\u010da koja su kru\u017eila o sovijetskoj psihijatriji. Nisam razumeo zbog kojeg razloga odjednom se toliko pove\u010dao broj opasnih bolesnika i da su oni postali toliko opasni da moraju biti pod pravim zatvorskim nadzorom. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jako je re\u017eim Nikolaja \u010cau\u0161eska tvrdio da je antisovijetski, politi\u010dka psihijatrija je smatrana od strane re\u017eima u Bukure\u0161tu veoma dobra ideja koja je pozajmljena iz Moskve. Jon Vijanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Usledio je skup za otvaranje Univerzitetske 1969-1970 godine koji je odr\u017ean na Univerzitetskom trgu i na kojem je direktno u\u010destvovao i Nikolaje \u010cau\u0161esku. U jednom dugom govoru kao \u0161to mu je bila navika, on je rekao i slede\u0107e: samo jedan ludak mo\u017ee pomisliti da socialisti\u010dki poredak mo\u017ee nestati u Rumuniju. Za njih mi imamo sredstva za le\u0107enje. Tada sam pravio vezu izme\u0111u onoga \u0161to sam \u010duo u kabinetu profesora Predeskua sa tvrdnjama doktora Angeluca i razumeo sam da se ne\u0161to sprema. Ustvari nije se spremalo, ve\u0107 je po\u010delo. Dosijeji kojima sam kasnije imao pristup dokazali su da su protivnici re\u017eima vo\u0111eni u bolnice. Vremenom sam upoznao neke ove protivnike re\u017eima iz direktnog iskustva.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jon Vijanu se\u0107a se i jednog slu\u010daja kojeg je direktno upoznao, najime advokata Haralambija Joneskua iz Bra\u0161ova. Ponovo Jon Vijanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Govorim o slu\u010daju jednog advokate iz Bra\u0161ova, penzionera kojeg sam ja smatrao jo\u0161 mladim, nije navr\u0161io ni 70 godina. On je poslao pismo Ujedinjinim nacijama tvrde\u0107i da u Rumuniju ne po\u0161tuju se ljudska prava. Bilo je ne\u0161to nezamislivo, pravo ludilo da ka\u017ee\u0161 tako ne\u0161to u tada\u0161njoj Rumuniji. Sekuritate koja je pratila sve kada se radilo o me\u0111unarodnoj po\u0161ti, zaplenila je ovo pismo, uhapsila je advokata i vodila ga na ekspertizu u bolnicu \u0110or\u0111e Marinesku iz Bukure\u0161ta. On je progla\u0161en umnim bolesnikom, zadr\u017ean je neko vreme u bolnicu, kasnije istina je da je dr\u017ean u ku\u010dnom pritvoru sa obavezom da se jednom nedeljno vrati u kliniku. Posle toga ja sam oti\u0161ao iz zemlje i saznao sam da je preminuo. U me\u0111uvremenu po\u0161to sam ja bio u inostranstvo zamolio me je da vi\u0161e ne spominjen njegov slu\u010daj, jer mu je re\u0107eno da se ne koristi njegov slu\u010daj protiv re\u017eima. Drugim re\u0107ima bio je ucenjen i \u010dak i ja sam se ose\u0107ao ucenjenim, i neko vreme vi\u0161e nisam koristio ovaj slu\u010daj. Bili su i drugi slu\u010dajevi sa kojima sam li\u0107no upoznat kao na primer knji\u017eevnika Jona Vulkaneskua. Bio je pesnik bez nekog velikog ugleda i jednog trenutka video sam ga u centralnoj bolnci po\u0161to je imao neko politi\u010dko su\u0111enje. Treba da ka\u017eem da ni Jon Vulkanesku nije bio umni bolesnik, jer je kasnije uspeo da emigrira i postao je upravnik u New Jorku jednog velikog kompleksa zgrada. Takvom profesijom ne bi se mogli baviti umni bolesnici.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111u onima koji su patili zbog psihijatrijskog le\u0107enja broji se i poznati borac protiv komunisti\u010dkog re\u017eima Vasile Paraskiv. Ipak, ukupni broj onih koji su osetili na svoijoj ko\u017ei politi\u010dku psihijatriju u Rumuniji te\u0161ko se mo\u017ee proceniti i stru\u010dnjaci su uzdr\u017eani da saop\u0161te neke brojke, a pitanje odgovornosti je veoma slo\u017eeno. Postoji mali broj informacija, a velika ve\u0107ina odgovornika u me\u0111uvremenu su preminuli. Danas je veoma va\u017eno da govorimo o patnjama tada\u0161njih \u017ertava jednog divljeg i zlo\u010dina\u010dkog re\u017eima.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Politi\u010dka psihijatrija smatrana je dobrim na\u010dinom za represiju u doba komunisti\u010dkog re\u017eima. Verovatno ona se je pojavila u poststalinisti\u010dko doba u Sovijetskom savezu i njena sepcifi\u0107nost nije bila da \u0161iri teror u masama kao \u0161to je bio slu\u010daj sa standardnom represijom, ve\u0107 samo da izoluje i umno uni\u0161ti one koji su se protivili re\u017eimu. Procedura […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128388,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514967","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n