1185 godine u redovima poreskih obveznika iz Vizantije vladalo je veliko nezadovoljstvo. Centralna uprava znatno je pove\u0107ala takse zbog \u017eenidbe cara Isaka drugog Angelosa sa k\u010derkom kralja Ma\u0111arske \u0161to je zahtevalo visoke tro\u0161kove. Dvojica bra\u0107a, rumunski boljari Petar i Joan Asan, lideri zajednica na severu dana\u0161nje Bugarske podneli su carskom dvorcu formalni protest protiv tog pove\u0107anja taksa, protest koji je odba\u0107en. Posle povratka u Veliko Trnovo, gde je bila njihova rezidencija, dvojica bra\u0107a pokrenula su pobunu protiv Vizantijskog carstva \u0107ija \u0107e posledica biti pojava rumunsko-bugarske dr\u017eave ili drugog Bugarskog carstva koji je bio predvo\u0111en dinastijom Asan. Dr\u017eava je bila funkcionalna do 1260 godine kada se je podelila, a 1396 godine sve dr\u017eavice naslednice osvojene su od strane Otomanskog carstva. Multietni\u010dka dr\u017eava, rumunsko-bugarsko carstvo je imalo u sastavu 3 etni\u010dke zajednice, to jest rumune, bugare i kumane. Istori\u010dar Aleksandru Mad\u0111earu ka\u017ee da na osnovu izvora te\u0161ko se mo\u017ee izraditi karta ove dr\u017eave. Aleksandru Mad\u0111earu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Postoje mnogobrojni izvori koji spominju istovremeno, u istoj re\u010denici i vlahe, i bugare i kumane. Postojala je jasna podela etni\u010dke prirode izme\u0111u u\u010destnika jedne vojne kampanje, opsade, ili onih koji su bili \u017eivalj te zone. Postoji i podela izme\u0111u teritorija nazvane Bugarska i Vla\u0161ka. Dakle mo\u017ee se re\u0107i da je postojala jedna Vla\u0161ka, ali to nije naziv samih rumuna, jer rumuni nikad nisu se predstvljali kao vlasi. Taj izvor, a radi se o jednom dokumentu pape ako naziva Vla\u0161ku jednu teritoriju pridru\u017eenu Bugarskoj zna\u0107i da je dr\u017eava imala neke administrativne podele, neke teritorije koje su mogle imati odre\u0111en stepen autonomije. Neznamo skoro ni\u0161ta o tome. Znamo da je postojala jasna razlika izme\u0111u vlaha i bugara koju su spominjali i vizantijski izvori, naro\u010dito Niketas Honiates.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jako je srednjovekovni narod imao razli\u010dit smisao od modernog, bra\u0107a Asan su bili svesni njihovog porekla. Te etni\u010dke podele nisu bile prepreka u njihovoj koalizaciji protiv centralnih vlasti. Aleksandru Mad\u0111earu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Naravno da su bili svesni njihovog etni\u010dkog porekla, ali za taj period treba da znamo da ideja etni\u010dke ili narodne pripadnosti nije imala isti zna\u0107aj kao \u0161to je imala po\u010dev od 18-19 veka. Imala je vi\u0161e zna\u010daj pripadnosti jednoj grupi, veroispovesti, dru\u0161tvenog sloja. Direktno od njih imamo samo ovu informaciju koja se pojavljuje u vi\u0161e mesta, u dopisima sa papom gde pi\u0161e ,,mi smo rimske krvi\u201d. Na primer u ovim pobunama u\u010de\u0161\u0107e je bilo multietni\u010dko. Neprijatelji nisu bili grci kao etni\u010dka zajednica. Neprijatelj je bila gr\u010dka vlast iz Carigrada koju su predstavljali oni koji su skupljali poreze. Po\u0161to je sve polazilo iz razloga fiskalne i ekonomske prirode, i nisu bili prvi koji su se pobunili siroma\u0161ni, ve\u0107 bogati. Oni su u prvom redu pogo\u0111eni i njih su samo pratili i obi\u0107ni ljudi. \u201c<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pobuna protiv Vizantije imala je i misti\u010dki sastav, pored ekonomskog obrazlo\u017eenja. Aleksandru Mad\u0111earu pokazuje da prakse verske mobilizacije u politi\u010dkim ciljevima bila je \u010desta pojava:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Evo kako su ih naterali na pobunu rumune i bugare bra\u0107a Asan u Veliko Trnovo. Oni su izmislili pri\u0107u o svetom Dimitriju koji je po\u0161ao iz Soluna kojeg su osvojili normandi. Oni su tvrdili da je svetac napustio grke zbog njihovih grehova i do\u0161li su kod nas u Trnovo. Otvorili su neki vid kapele u blizini tvr\u0111ave i okupili su neka sumnjiva lica koji su prema mom mi\u0161ljenju bili pod dejstvom droge, ako imamo u vidu manifestacije koje opisuje Niketa Honiates. To nije sme\u0161no, jer takva je bila praksa. Ja sam to uporedio sa onime \u0161to je pisao Marko Bandini 1650 godine u Moldaviji, koji opisuje ne\u0161to sli\u010dno. Neka lica koja su bila u stanju misti\u010dnog ludila i po\u010deli su da uzvikuju ,,sveti Dimitrije je sa nama i da krenemo u borbi protiv grka\u201d. Takva akcija psiholo\u0161kog rata u sada\u0161nim pojmovima bila je odlu\u010duju\u0107a u pokretanju prakse. Prema Niketi Honiatesu nisu bili najspremniji da krenu u ratu.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Aleksandru Mad\u0111earu ka\u017ee da je glavna prepreka u identifikaciji vi\u0161e karakteristika dr\u017eave bra\u0107e Asan mala koli\u0107ina izvora. Ponovo Aleksandru Mad\u0111earu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Nedostaju izvori, nemamo kako da znamo, u kom gradu koliko njih su bili bugari ili rumuni. Nemamo ni groblja koja bi nam dozvolila da imamo takve procene. Tada kada su ove vo\u0111e bile slabije pojavili su se separatisti\u010dki pokreti, u doba Borile, i zatim i Konstantina Asana. Sve je zavisilo koliko je autoriteta imao car. Ako nije bio autoritaran pojavile su se grupe boljara koji na raznim teritorijama su proglasili autonomiju, ako ne i samostalnost.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prve vo\u0111e, Petru, Joan i Ionica Asan su bili rumunskog porekla, i posle dinanstija je postala Bugarska. Dr\u017eava bra\u0107e Asan ostaje posebni entitet i na osnovu slabljenja Vizantije koja posle osvajanja od strane krsta\u0161a 1204 godine nije vi\u0161e bila neka snaga. Pojava Otomanskog carstva u regionu, po\u010dev od prve polovine 14 veka je zna\u0107ila po\u010detak jedne nove politi\u010dko-dr\u017eavotvorne formule.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
1185 godine u redovima poreskih obveznika iz Vizantije vladalo je veliko nezadovoljstvo. Centralna uprava znatno je pove\u0107ala takse zbog \u017eenidbe cara Isaka drugog Angelosa sa k\u010derkom kralja Ma\u0111arske \u0161to je zahtevalo visoke tro\u0161kove. Dvojica bra\u0107a, rumunski boljari Petar i Joan Asan, lideri zajednica na severu dana\u0161nje Bugarske podneli su carskom dvorcu formalni protest protiv tog […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128509,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514970","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n