Sredinom 19 veka u Jugo-isto\u010dnoj Evropi bila su mutna vremena. Balkanske dr\u017eave \u017eelele su da se oslobode otomanskog uticaja i da primene zapadni model ekonomske, politi\u010dke i dru\u0161tvene modernizacije. Antiotomansko reagovanje i\u0161lo je do tamo da je svaki narod poku\u0161avao zbog lokalnih suparni\u0161tva izazvani nacionalisti\u010dkim idejama da se predstavi velikim silama kao bolji od ostalih. Postojala su i zbli\u017eavanja izme\u0111u naroda ali su bila bezuspe\u0161na zbog veoma slo\u017eenih geopoliti\u010dkih igara na evropskom nivou. Me\u0111u takvim neuspe\u0161nim zbli\u017eavanjima broji se i ono izme\u0111u Rumunije i Bugarske, dveju susednih dr\u017eava koje su krenule putem samostalnosti. U toku istorije odnosi izme\u0111u rumuna i bugara su bili kad bolji, kad ne\u0161to lo\u0161iji. Sve sna\u017enije prisutstvo Otomanskog carstva na Balkanu po\u010dev od 14 veka vodilo je uspostavljnju takozvanog otomanskog mira \u0161to je u prevodu zna\u0107ilo kontrolu polumeseca nad svim narodima koji su \u017eiveli u Jugo-isto\u010dnoj Evropi. U prvoj polovini 19 veka rumunske elite uspele su da daju rumunskom prostoru dr\u017eavotvorni identitet, dok su bugari bili u punom zamahu u ovom pravcu. Bugarska emigracija u Rumuniji posle 1850 godine prona\u0161la je ovde solidnu osnovu za \u0161irenje nacionalnih ideja ju\u017eno od Dunava u teritoriji koja je bila pod turskom okupacijom i koja se smatrala jezgrom budu\u0107e bugarske dr\u017eave. Dolazak na prestolu Rumunije, princa Karola prvog od Hohenzolern Sigmaringena 1866 godine doneo je stabilnost za Rumuniju i dao je odlu\u010duju\u0107i pravac ka modernizaciji i evropeizaciji rumunskog prostora. Posle rumunsko-rusko-turskog rata od 1877-78 godine koji je imao za posledicu samostalnost Rumunije, lik Karola prvog se name\u0107e kao odgovornog i kredibilnog vo\u0111e. Rumunija i Bugarska su se sve vi\u0161e pribli\u017eile, a rat od 1877-78 godine bio je maksimum ovog pribli\u017eavanja. Radi se u prvom redu o pravom prijateljstvu koji se uspostavio izme\u0111u rumunske armije i jedinica bugarskih dobrovoljaca koji su se borili zajedno sa rumunima i rusima. Veliki broj bugarskih boraca primili su rumunska odlikovanja. Pre direktnih veza izme\u0111u obi\u0107nog rumuna i bugarina u toku rata, postojala je i jedna kulturna komponenta. Istori\u010dari su se odnosili na srednjovekovnu rumunsko-bugarsku dr\u017eavu bra\u0107e Petar i Joan Asan, koja je stvorena zajedni\u010dkom borbom rumuna i bugara protiv vizantijskog carstva. Pribli\u017eavanje izme\u0111u Rumunije i Bugarske imalo je kao osnovu i prijateljstvo princa Karola od Rumunije i princa Bugarske Aleksandra Batenberga. Progla\u0161en vladarom 1879 godine kada je imao samo 22 godine, Aleksandar, unuk ruskog cara Aleksandra drugog bio je mla\u0111i 18 godina od Karola prvog. Poku\u0161aj Aleksandra pod uticajem bugarskih politi\u010dara da vlada bez pristanka Rusije imalo je za posledicu krizu i njegovo svrgavanje s vlasti 1885 godine. 1885 godina je bila trenutak kada se je pojavila ideja li\u0107ne unije izme\u0111u Rumunije i Bugarske. U junu 1886 godine jedna grupa bugarskih izaslanika nudila je kralju Karolu prvom od Rumunije i krunu Bugarske i time bi se realizovala li\u0107na unija dveju dr\u017eava. Ponuda je bila velikodu\u0161na, ali geopoliti\u010dki prora\u010duni u zoni vodili su neuspehu ovog projekta. Istori\u010dar Sorin Kristesku govori o razlozima zbog kojih ideja nije primenjena u praksi. Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Govorilo se i 1878 godine, i 1886 godine nakon \u0161to je svrgnut s vlasti Aleksandar Batenberg o ovoj ideji o li\u0107noj uniji Rumunije i Bugarske. Ali kako? Postojala je \u017eelja rusa da dr\u017ee pod kontrolom Bugarsku, ina\u0107e zbog toga je i izbio rat od 1877-78 godine. Rusi su videli da ako na kraju Evrope postoji dr\u017eava koja gaji simpatije prema Francuskoj, dakle Rumunija, ili se smatra manjon sestrom Francuske, onda za\u0161to da ne postoji i jedna dr\u017eava koja da gaji simpatije prema Rusiji, i da bude manja sestra Rusije? Zbog toga uklju\u010denje rusa je bilo veoma sna\u017eno. Bratijanu je razumeo da svako prihvatanje rumunske politi\u010dke elite ili Karola prvog \u0107e imati za posledicu sna\u017eno protivljenje Rusije. Kao \u0161to ka\u017ee legenda izaslanici Bugarske vra\u0107eni su u njihovu zemlju. Re\u010deno im je da se vrate sami, jer \u0107e ina\u0107e biti izba\u0107eni policijom kao neki lopovi. Razgovorano je na ovu temu, ali Bratijanu uzdr\u017ean nije prihvatio nikakvo odugovla\u0107enje razogovora na ovu temu.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ideja li\u0107ne unije izme\u0111u Rumunije i Bugarske treba se staviti u kontekstu u kojem federalizam se bio jedan od projekata u trendu u Evropi 19 veka. Osporiva\u0107i multinacionalnih imperija pitali su se \u0161ta \u0107e uslediti ako ove vi\u0161e ne postoje? Odgovor je bio formiranje federacije ili konfederacije dr\u017eava koja da spre\u0107i dominaciju jednog naroda nad ostalima. Revolucija od 1848 godine smatrala je federalizam kao princip regionalnog savezni\u0161tva i odgovaraju\u0107u politiku koja bi usledila posle nestanka multinacionalnih imperija. U zaklju\u010dku mo\u017ee se re\u0107i da neuspeh dinanstijske unije Rumunije i Bugarske ima dva obrazlo\u017eenja, najime rusku pretnju vojnom invazijom i kona\u010dnu pobedu nacionalizma.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sredinom 19 veka u Jugo-isto\u010dnoj Evropi bila su mutna vremena. Balkanske dr\u017eave \u017eelele su da se oslobode otomanskog uticaja i da primene zapadni model ekonomske, politi\u010dke i dru\u0161tvene modernizacije. Antiotomansko reagovanje i\u0161lo je do tamo da je svaki narod poku\u0161avao zbog lokalnih suparni\u0161tva izazvani nacionalisti\u010dkim idejama da se predstavi velikim silama kao bolji od ostalih. […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128228,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514974","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n