Me\u0111u komunisti\u010dkim zemljama Evrope u kojima su se dogodile promene 1989 godine, u Rumuniju to se dogodilo krvoproli\u0107em. Obrazlo\u017eenje je bilo da je re\u017eim Nikolaja \u010cau\u0161eska bio najspremniji da pribegne nasilju protiv svog naroda ako stanje to zahteva. Prvi pokazatelj je bio brutalno ugu\u0161enje demonstracije radnika iz Bra\u0161ova u novembru 1987 godine. Na\u017ealost te pretpostavke su se potvrdile u decembru 1989 godine. Pitali smo istori\u010dara Joana Skurtua, biv\u0161eg direktora Instituta rumunske revolucije, ako se moglo izbe\u0107i krvoproli\u0107e u decembru 1989 godine imaju\u0107i u vidu prirodu re\u017eima \u010cau\u0161esku. Prvi elemenat je odnos prema marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dkoj ideologiji. Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Teoretski moglo je da se izbegne. Ako je da sudimo \u0161ta je razlikovalo Nikolaja \u010cau\u0161eska od ostalih lidera evropskih socialisti\u010dkih dr\u017eava, mo\u017eemo re\u0107i da je fakti\u010dki bio jedini koji nije prihvatio ideje Gorba\u010dova o glasnosti i perestrojki smatraju\u0107i da ovim formulama Gorba\u010dov podriva socilaizam i na ovaj na\u010din doprinosi njegovog nestanku. Kao posledica toga, \u010cau\u0161esku je postao posle 1987 godine jedan od najrigidnih politi\u010dkih lidera u zoni srednje i jugo-isto\u010dne Evrope, bio je pristalica Marksa, Engelsa i Lenjina neprihvataju\u0107i da u me\u0111uvreemnu dru\u0161tva su napredovala i da su bila potrebna druga sredstva za gradnju kao \u0161to je on voleo da ka\u017ee socializma i komunizma. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Druga karakteristika re\u017eima Nikolaje \u010cau\u0161eska o kojoj govori Joan Skurtu je opsesija prema potpunoj samostalnosti Rumunije. Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Drugi aspekat je taj da je bio jedini koji je tra\u017eio da zemlja isplati sve spoljne dugove tvrde\u0107i da na ovaj na\u010din zemlja postaje potpuno samostalna, ne samo ekonomski, ve\u0107 o politi\u010dki. To se odrazilo masovnim izvozom robe, po\u010dev od industrijskih proizvoda i sve do prehrambenih proizvoda, stvaraju\u0107i na ovaj na\u010din veliku krizu prehrambenih proizvoda \u0161to je imalo za posledicu uvo\u0111enje kota i bonova za hranu \u0161to je odavno nestalo iz rumunskog dru\u0161tva. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nikolaje \u010cau\u0161esku, talac marksisti\u010dkih ekonomskih ideja primenio je katastrofalnu politiku \u0107ije su posledice najvi\u0161e osetili gra\u0111ani. Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, 3 elemenat je bio taj da razvijaju\u0107i sna\u017eno petrohemijsku industriju koja tro\u0161i mnogo energije, \u010cau\u0161esku je odlu\u010dio da \u0161tedi na gra\u0111anima, tako da je zatvorio izvore centralnog grejanja, struju i stavio je ljude u opasnim situacijama. Od toga je do\u0161lo op\u0161te stanje nezadovoljstva koje je pove\u010dano nakon \u0161to je u aprilu 1989 godine saop\u0161tio da je Rumunija isplatila sve spoljne dugove. Tada \u010cau\u0161esku je \u017eeleo da on pozajmi druge i da ima beneficije od kamata. Drugim re\u010dima Rumunija je bila u gorem stanju od ostalih socialisti\u010dkih dr\u017eava i to je donelo veliko nezadovoljstvo. To je uticalo na \u0107injenicu da u decembru 1989 godine vi\u0161e miliona ljudi je iza\u0161lo na ulice tra\u017ee\u0107i svrgavanje s vlasti Nikolaja \u010cau\u0161eska.<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pitali smo Joana Skurtua za\u0161to Rumunska Komunisti\u010dka Partija nije imala svog reformatora sposobnog da smeni \u010cau\u0161eska i da osigura mirnu promenu re\u017eima. Ponovo Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, \u010cau\u0161esku je dejstovao dosta mudro, i uspeo je da odstrani u relativno kratkom roku, negde oko 6-7 godina potencijalne suparnike na rukovodstvo partije i dr\u017eave. Promovisao je u zamenu ljude koji su mu bili odani, ali koji nisu imali samopo\u0161tovanje. Pro\u010ditao sam na primer memoare Dumitrua Popeskua, \u010dlana Ivr\u0161nog politi\u010dkog komiteta iz Centralnog komiteta Rumunske Komunisti\u010dke Partije koji bele\u017ei da na sednicama je govorio samo Nikolaje \u010cau\u0161esku, svi su ostali \u010dutali, da je on posle tih sednica imao glavobolje i da je morao i\u0107i pe\u0161ice do \u010detvrti Primaveri gde je stanovao da bi se oporavio. Naravno, uop\u0161te nije postavio pitanje da njegovim polo\u017eajem je imao i odgovornost prema gra\u0111anima. Prema mom mi\u0161eljenju ako je \u010cau\u0161esku stigao do tamo da sam govori, a ostali samo da bele\u017ee \u0161ta on pri\u0107a, zasluga pripada i onima koji su prihvatili to \u0107injeni\u0107no stanje i koji su se postavili u tom poni\u017eavaju\u0107em polo\u017eaju. Najva\u017eniji trenutak je bio taj kada \u010cau\u0161esku ljut zbog \u0107injenice da nisu primenjene represivne mere protiv u\u010destnika protesta u Temi\u0161varu je rekao: ja nemogu da radim sa ovim Izvr\u0161nim politi\u010dkim komitetom, izaberite drugog generalnog sekretara. Svi su tada sko\u010dili i rekli: ne ostavite nas, molimo Vas, mi smo vam odani, ostajemo uz Vas i samo Vas \u017eellimo na \u010delu. Dakle ni u poslednjim trenutcima nijedan nije imao hrabrosti da ka\u017ee: upoznati smo sa va\u0161om odlukom o ostavci, mi \u0107emo formirati kolektivno rukovodstvo i saop\u0161ti\u0107emo pobunjenom narodu da je Nikolaje \u010cau\u0161esku podneo ostavku. Mo\u017eda bi evolucije bile druga\u010dije ne bi se do\u0161lo do krvoproli\u0107a koji je usledio. Oportunizam ovih ljudi je odigrao va\u017enu ulogu u tim dramati\u0107nim doga\u0111ajma. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Tiranski re\u017eim Nikolaja \u010cau\u0161eska na kraju je stigao tamo gde mu je pravo mesto. Na\u017ealost da bi se do\u0161lo do tog rezultata trebalo je da plate svojim \u017eivotima 1204 rumuna.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Me\u0111u komunisti\u010dkim zemljama Evrope u kojima su se dogodile promene 1989 godine, u Rumuniju to se dogodilo krvoproli\u0107em. Obrazlo\u017eenje je bilo da je re\u017eim Nikolaja \u010cau\u0161eska bio najspremniji da pribegne nasilju protiv svog naroda ako stanje to zahteva. Prvi pokazatelj je bio brutalno ugu\u0161enje demonstracije radnika iz Bra\u0161ova u novembru 1987 godine. Na\u017ealost te pretpostavke […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":127210,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514975","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n