Revolucija od decembra 1989 godine ostaje jedan od tragi\u010dnih doga\u0111aja u novijoj istoriji Rumunije, a ljudske \u017ertve koje su omogu\u0107ile svrgavanje s vlasti komunisti\u010dke diktature ostavljaju duboke tragove u svest rumunskog dru\u0161tva. 16 decembra 1989 godine u Temi\u0161varu, ono \u0161to je po\u010delo kao mirni protest protiv ograni\u0107enja verske slobode pretvorilo se slede\u0107eg dana u spontani skup solidarnosti i protesta protiv kr\u0161enja osnovnih ljudskih prava i sloboda. 17 i 18 decembra, represivni aparat koji je imao u sastavu vojnike, i trupe milicije i sekuritate otvorio je vatru protiv u\u010destnika protesta. Aleksandra Enake, direktorka Instituta za sudsku medicinu iz Temi\u0161vara se\u0107a se tih dana u kojima je u\u010destvovala u obdukciji \u017ertava. Prva analiza zaustavila se na rane poginulih:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Prema podatcima koje smo prikupili pri spolja\u0161noj analizi \u017ertava, mesto ulaska i izlaska metka predstavljaju kriterijum prema kojem mo\u017ee se utvrditi pravac metka. U ve\u0107ini slu\u010dajeva oni su na istoj visini, ali iz raznih pravaca. Manje se pucalo ozdola nagore, ali su bile i situacije kada su metci udarili u ne\u0161to i promenili pravac. Stanje pravca metaka nalazi se u dokumentima Vojnog tu\u017eila\u0161tva, koji je realizovao sliku svih \u017ertava, koje se odnosi na pravac metka. U ve\u0107ini slu\u010dajeva \u017ertve su bile na nogama, jer su rane bile uglavnom na nivou glave. Neke \u017ertve su bile u pokretu. Sve \u017ertve su ubijene iz vatrenog oru\u017eja. Nemo\u017ee\u0161 se braniti od vatrenog oru\u017eja bacaju\u0107i kamenje, a po\u0107inioci su svakako bili na odre\u0111enu razdaljinu od \u017ertava. I u slu\u010daju da bi poku\u0161ali da se brane ne bi imali \u0161anse da to urade. Tako\u0111e, nemamo nikakvih dokaza da je neko iz represivnog aparata povre\u0111en. Se\u0107am se da smo imali jedan slu\u010daj smrti kao posledica incidenta koji se dogodio na putu i koji je okvalifikovan kao saobra\u0107ajna nesre\u0107a. Ta nesre\u0107a se ina\u0107e dogodila u toku jednog spora izme\u0111u naoru\u017eanih lica i demonstranata. Osobe koje su samo ranjene preno\u0161ene su od strane manifestanata u najbli\u017eoj bolnici. Ranjenici nisu ostavljeni, ve\u0107 su preno\u0161eni od strane ostalih u\u010destnika protesta. Vr\u0161ili smo tada i obdukciju \u010detvoro ubijene dece uzrasta od 2,5 do 16 godina. Svi su bili \u017ertve metaka, i tako\u0111e sve \u017ertve su bili rumunski dr\u017eavljani. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Aleksandra Enake odnosi se na procedure identifikacije i tada\u0161nju atmosferu u institutu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Od prvih \u017ertava koje su pale 17 decembra, \u0107iju smo obdukciju vr\u0161ili 18 decembra ostalo je neidentifikovano 6 tela. Prvih dana bio je veliki broj neidentifikovanih \u017ertava, ali na osnovu onoga \u0161to smo zapisali i bele\u017eili porodice su uspele kasnije u decembru, ali i u januaru 1990 godine da identifikuju \u017ertve. Veliki broj tela transportovana su u Bukure\u0161tu gde su spaljena u krematorijum. Identifikacija tela \u0107inila se na osnovu tih na\u0161ih zapisa, jer su \u010dlanovi porodica na osnovu nekih elemenata mogli identifikovati najbli\u017ee. Li\u0107na dokumenta i ostale stvari \u017ertava ostali su kod onih iz pravnog odeljenja, zaposleni koji su tako\u0111e pravili fotografije \u017ertava. Od onoga \u0161to mi je poznato, ti dokumenti vi\u0161e ne postoje jer su spaljena zajedno sa fotografijama i drugim dokumentima. Na\u0161i izve\u0161taji ostali su jedini dokumenti koji su ostali od tada. Mi smo ostali 18 decembra da izradimo te izve\u0161taje za sve \u017ertve. Mi smo oti\u0161li tek nakon \u0161to smo to uradili. Pritisak je bio od tog perioda i trenutka. Imali smo na primer mogu\u0107nost da izlazimo iz \u017dupanske bolnice samo jednom trasom. Nakon \u0161to smo izradili izve\u0161taje i bilo je potrebno da idemo u kancelarijama koje su bile u drugoj zgradi milicija nam je zabranila da izlazimo iz bolnice glavnim ulazom, tako da smo koristili jedan sporedni ulaz.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
U januaru 1990 dokumenti obdukcija u\u0161li su u arhivi. Be\u017eivotna tela su tajno preba\u0107ena u Bukure\u0161tu i spaljena u poslednjem poku\u0161aju represivnog aparata da krije dokaze o masakru nenaoru\u017eanih civila. I posle 25 godina pitanja vezana za ta\u010dni redosled do\u0111a\u0111aja koji su uzdrmali Temi\u0161var u decembru 1989 godine i dalje ostaju bez odgovora. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Revolucija od decembra 1989 godine ostaje jedan od tragi\u010dnih doga\u0111aja u novijoj istoriji Rumunije, a ljudske \u017ertve koje su omogu\u0107ile svrgavanje s vlasti komunisti\u010dke diktature ostavljaju duboke tragove u svest rumunskog dru\u0161tva. 16 decembra 1989 godine u Temi\u0161varu, ono \u0161to je po\u010delo kao mirni protest protiv ograni\u0107enja verske slobode pretvorilo se slede\u0107eg dana u spontani […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":59133,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514979","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n