U periodu od 1946 godine do 1949 godine u Gr\u010dkoj se odvio krvavi gra\u0111anski rat izme\u0111u komunisti\u010dke gerile finansirane iz Sovjetskog saveza i vladinih snaga. Sukobi su po\u010deli napadom na vladine snage od strane komunisti\u010dkih pobunjenika u planinskim regionima na granici sa Jugoslavijom i Albanijom. Cilj komunista je bio svrgavanje s vlasti monarhisti\u010dkog re\u017eima, smatran fa\u0161isti\u010dkim i stvaranje socialisti\u010dke republike. Sukob izme\u0111u Staljina i Tita je zna\u010dio i poraz gr\u010dke komunisti\u010dke gerile, a Gr\u010dka Komunisti\u010dka Partija usmerila se ka Moskvi. Tito je zatvorio granice Jugoslavije sa Gr\u010dkom i time komunisti\u010dke snage ostale su bez vitalne, strate\u0161ke i moralne pomo\u010di. I Albanija koja je bila pod uticajem Tita odustala je da podr\u017eava gr\u010dke komuniste. Do septembra 1949 godine, grupe komunisti\u010dkih partizana ili su se predale, ili su pre\u0161le granicu u Albaniju odakle ve\u0107ina su emigrirali u socialisti\u010dkim dr\u017eavama. Tako je Rumunija postala glavno odredi\u0161te za gr\u010dku komunisti\u010dku emigraciju koja je bila u potra\u017enji za uto\u010di\u0161tem. 200 hiljada gr\u010dkih politi\u010dkih emigranata nastanilo se u socialisti\u010dkim dr\u017eavama, a od tog broja izme\u0111u 11 i po hiljada do 12 hiljada stiglo je u Rumuniju a radilo se o deci, borcima i \u010dlanovima njihovih porodica. Rumunija je primila najve\u0107i broj gr\u010dke dece, oko 5700 po\u010dev od 1948 godine od ukupnog broja od 28 hiljada dece koji su stigli u socialisti\u010dkim dr\u017eavama. Najve\u0107a kolonija gr\u010dke dece bila je u Sinaji koja je funkcionisala od 1948 godine do 1953 godine. U hotelima odmarali\u0161ta iz doline reke Prahova sme\u0161teno je 1700 dece, kojima se dodaju nekoliko hiljada dece iz Severne Koreje koji su prona\u0161li uto\u010di\u0161te u Rumuniji kao posledica rata u Koreji od 1950 godine do 1953 godine. Tradicionalno u Rumuniju su se smestili gr\u010dki kolonisti u toku vremena, tako da je na\u0161a zemlja postala glavna destinacija za one koji su napustili Jugoslaviju i Albaniju. Istori\u010dar Radu Tudoran\u010dja iz Instituta istorije Nikolaje Jorga u Bukure\u0161tu govori u nastavku o tome kako su prihva\u0107eni gr\u010dki borci u Rumuniju:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Deo biv\u0161ih komunisti\u010dkih boraca koji su napustili Gr\u010dku na kraju gra\u0111anskog rata emigrirali su u Rumuniju. Ovde su primili pomo\u010d od strane vlasti u Bukure\u0161tu, ranjenici da bi se izle\u010dili, ostali da se prilagode sa uslovima u zemlji i da bi se integrisali u rumunsko dru\u0161tvo. Postojanje jedne va\u017ene gr\u010dke zajednice u Rumuniju \u0107inilo se da \u0107e favorizovati integraciju prido\u0161lica, naro\u010dito ako se ima u vidu da je 1948 godine prokomunisti\u010dksa grupa u unutra\u0161njosti gr\u010dke zajednice uspela uz pomo\u010d rumunskih vlasti da preuzme kontrolu zajednice i da stvori novi entitet nazvan Patriotska gr\u010dka unija. Na ovaj na\u010din malobrojne pristalice monarhije koji su jo\u0161 bili u Rumuniju ostali su marginalizovani.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska komunisti\u010dka vlada zna\u010dajno je pomogla biv\u0161im \u010dlanovima gr\u010dke komunisti\u010dke gerile. Ona je bila potpuna, od sme\u0161taja i lekarskog zbrinjavanja do novca. Kao i u svakoj zemlji u kojoj su komunisti preuzeli vlast i u Rumuniju \u0161tampa je izmanipulisala informacije o gr\u010dkom gra\u0111anskom ratu. Radu Tudoran\u010dja:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Odvijanje gra\u0111anskog rata u Gr\u010dkoj pra\u010deno je sa preokupacijom u Rumuniji, i on je op\u0161irno prikazan u partijskim listovima. Kao \u0161to se moglo o\u010dekivati, \u010dlanci u rumunskoj \u0161tampi postali su deo sna\u017ene kampanje pod koordinacijom partije za favorizaciju borbe gr\u010dkih komunisti\u010dkih partizana, i stalno ocrnjavaju\u0107i englesko-ameri\u010dku stranu i njenu ulogu u ovom ratu. Lider gr\u010dkih komunista, Nikos Zaharijades poslao je u Rumuniju jo\u0161 od januara 1948 godine Lefterisa Apostolua, akreditovanog kao predstavnik takozvane demokratske vlade Gr\u010dke. On je bio obavezan za odnose sa rumunskim vlastima, obezbe\u0111ivanje pomo\u010di od strane vlade Rumunske Narodne Republike za podr\u017eavanje gr\u010dkih komunista, zbrinjavanje ranjenika i pripremu kolonija gr\u010dke dece koje su usledile da se otvore u Rumuniju. Rumunske vlasti dodelile su va\u017ene sume za podr\u017eavanje gr\u010dkih politi\u010dkih emigranata. Finansiska pomo\u010d dodelivala se preko jednog specijalnog bu\u0111eta za Gr\u010dku Komunisti\u010dku Partiju, i samo 1951 godine dodeljeno je oko 300 hiljada ameri\u010dkih dolara, kojima se dodaju i drugi tro\u0161kovi za rukovodstvo. Ovaj bu\u0111et je pove\u0107an slede\u0107e godine na oko 750 hiljada dolara i sem toga obezbe\u0111en je novac za podr\u017eavanje izdava\u010dkih ku\u0107a. Sedi\u0161te Centralnog Komiteta Gr\u010dke Komunisti\u010dke Partije sme\u0161teno je u Bukure\u0161tu i mnogim aktivistima ove partije osiguran im je sme\u0161taj u luksuznoj \u010detvrti Primaveri u raznim tajnim vilama.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Gr\u010dke izbeglice nikada nisu odustale od borbe za uvo\u0111enje komunizma u njihovoj dr\u017eavi. Oni su smatrali da je poraz samo privremeni i bili su spremni da se bilo kada vrate u borbu ako me\u0111unarodne okolnosti bi to omogu\u0107ile. Rumunija je postala baza za akcije gr\u010dkih komunisti\u010dkih agenata, obu\u010deni od strane gr\u010dkih komunisti\u010dkih ideologa sa sta\u017eom u Moskvi. Ponovo Radu Tudoran\u010dja:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Pretpostavljaju\u0107i budu\u0107e ponovno pokretanje sukoba na teritoriju Gr\u010dke, gr\u010dki aktivisti u Rumuniji \u017eeleli su o\u010duvanje spremnosti grupa partizana. 1950 godine organizovana je u Breazi politi\u010dka \u0161kola gde su predali likovi kao \u0161to su Nikos Zahariadis i Vasilis Barcios. Taj entitet je spremao agente koji da ilegalno dejstvuju u Gr\u010dkoj a veliki broj njih su zarobljeni od strane gr\u010dke policije.\u2019\u2019<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Smrt Staljina i proces desovijetizacije imali su za posledicu prekid borbe gr\u010dkih komunista. Normalizacija odnosa izme\u0111u Rumunije i Gr\u010dke, i interesi bilateralnih odnosa vodili su ka opciji odustajanja od podr\u0161ke oru\u017eanim sukobima.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U periodu od 1946 godine do 1949 godine u Gr\u010dkoj se odvio krvavi gra\u0111anski rat izme\u0111u komunisti\u010dke gerile finansirane iz Sovjetskog saveza i vladinih snaga. Sukobi su po\u010deli napadom na vladine snage od strane komunisti\u010dkih pobunjenika u planinskim regionima na granici sa Jugoslavijom i Albanijom. Cilj komunista je bio svrgavanje s vlasti monarhisti\u010dkog re\u017eima, smatran […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":127891,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514982","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n