1 decembra 1784 godine \u0107ete seljaka kmetova iz Transilvanije pobunili su se protiv plemi\u0107a koji su odbili da stave u praksi odluku cara Josifa drugog o osloba\u0111anju od dela obaveza. Predvo\u0111eni seljacima Horea, Klo\u0161ka i Kri\u0161ana oni su napali i spalili rezidencije plemi\u0107a, ru\u0161ili su i ubili plemi\u0107e koji su se protivili. Pobuna je okon\u0107ana 30 januara 1785 godine zarobljavanjem vo\u0111a pobune. Razgovarali smo o ovoj pobuni sa istori\u010darem Joanom Aurelom Popom, akademikom i profesorom na Univerzitetu Babe\u0161 Boljaj iz Klu\u017ea koji se odnosi na ideje koje su uticale na pokretanje pobune:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Nalazimo se na kraju 18 veka, nazvan vekom svetlosti i u kojem su kru\u017eile revolucionerne ideje. Da ne zaboravimo da je pobuna pokrenuta samo 5 godina pre trenutka pokretanja velike francuske revolucije, u trenutku kada su revolucionerne ideje kru\u017eile Evropom i budu\u0107im Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama. Kru\u017eile su ideje iluminista, od \u017dan \u017dak Rusoa do Voltera, dakle te ideje o slobodi i jednakosti. Po\u0161to je Transilvanija bila deo imperije koja je tada bila u srednjeoj Evropi, ove ideje su kru\u017eile od jednog do drugog kraja kontinenta. Jako su lideri pobune, Horea, Klo\u0161ka i Kri\u0161an bili u prvom redu seljaci, polupismeni ili nepismeni, ove ideje su stigle do njih. To je zna\u0107ilo stvaranje atmosfere koja je te\u017eila ka odustajanju od nekih praksi feudalnog tipa, kao \u0161to je isplata nekih obaveza koje su znatno osiroma\u0161ile seljake. Postojala je ve\u0107a \u017eelja za jednakost, i za ve\u0107u odgovornost politi\u010dara. Jedna plemenita ideja je bila da preko obrazovanja i \u0161kole mo\u017ee se do\u0107i do slobode.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istori\u010dari smatraju da je Luminizam bio period pojave nacionalne ideje. To isto veruje i Joan Aurel Pop o selja\u010dkoj buni od 1784 godine i 1785 godine:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Postojala je i nacionalna ideje bune, jer ve\u0107ina seljaka koji su se pobunili bili su rumuni, dok vlasnici zemlji\u0161ta, plemi\u0107i su bili ver\u0107ina ma\u0111ari.U trenutku vrhunca odvijanja bune biti seljak je zna\u0107ilo biti rumun, a plemi\u0107 je zna\u0107ilo biti ma\u0111ar. \u0106esto se doga\u0111alo da parole seljaka nisu bile hajde da se bunimo protiv plemi\u0107a, ve\u0107 hajde da se borimo protiv ma\u0111ara. Sa njihove strane, plemi\u0107i nisu pozivali na uni\u0161tenje seljaka, ve\u0107 na uni\u0161tenje vlaha. Ina\u0107e u toku bune seljaci koji su napali rezidencije nisu jednostavno ubili plemi\u0107e, ve\u0107 su ih primorali da se kunu na rumunski krst, obukli su ih u rumunskoj no\u0161nji, i time nekako su ih identifikovali sa njihovim idealima.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Trojica lidera bune o\u0161tro su ka\u017enjeni da bi slu\u017eili kao primer. Krisan se je obesio u zatvoru, dok Horea i Klo\u0161ka ubijeni su to\u010dkom 28 februara 1785 u javnom pogubljenju. Koji je broj ubijenih i koje su posledice bune? Joan Aurel Pop:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Procenjuje se da su plemi\u0107i i njihove naoru\u017eane jedinice ukupno ubili izme\u0111u 450 i 500 seljaka, dok seljaci nisu ubili vi\u0161e od 150 plemi\u0107a. Drugim re\u0107ima odnos je negde maksimalno 3 za jednog.Te\u0161ko mo\u017eemo proceniti \u0161tetu ako se odnosimo na onu materijalnu. U toku jedne bune napadaju se imovina i rezidencije. Sem same \u0161tete buna je stvorila pokret ideja koji je vodio do emancipacije, i vlasti knje\u017eevine Transilvanije primenile su niz mera modernizacije uprave, i odstranjene su neke srednjovekovne prakse. Usledilo je i preme\u0161tanje nekoliko stotina seljaka iz Planina Apuseni da bi se stanje smirilo.<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Kru\u017eila je ideja da je Horea, lider pobunjenih seljaka pripadao masonima. Istori\u0107ar Joan Aurel Pop je skepti\u0107an prema ovoj interpretaciji:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ja nisam uveren u ovu stvar zbog malog broja izvora. Postoje indicije o tome, ali i veliki broj protivargumenata. Mnogo se pisalo o Hori i njegovoj porodici. U \u017eutoj \u0161tampi koja je po\u010dela da se pojavi u Be\u0107u i drugim evropskim prestonicama pisane su vesti o gospo\u0111i Horea koja nosi \u0161e\u0161ire iz Pariza i skupu obu\u010du, dok je ona bila seljakinja. Mi na to treba da gledamo uzdr\u017eano jer neznamo sigurno ni ako je Horea znao da pi\u0161e i \u010dita. Ostala je crkvica koja je njegov rad i na kojoj pi\u0161e \u0107irilicom ,,delo Horea Ursua\u201d ali neznamo ako je on to napisao. Bio je pametni seljak, ro\u0111en da predvodi mase, ali malo je verovatno da je u\u0161ao u masoneriji koja je imala odre\u0111enu strukturu i u kojoj se te\u0161ko moglo u\u0107i. Nisam upoznat sa nekim jasnim dokazima u vezi sa time i neverujem da je buna povezana na neki na\u010din za takozvano pripadanje masoneriji. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Horea, Klo\u0161ka i Kri\u0161an borili su se za dostojanstvo i jednakost u veku koji je puno toga obe\u010davao. Oni su izabrali radikalno re\u0161enje, koje jako nije podr\u017eano od strane ve\u0107ine seljaka, bilo je izraz uverenja da rade ono \u0161to treba.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
1 decembra 1784 godine \u0107ete seljaka kmetova iz Transilvanije pobunili su se protiv plemi\u0107a koji su odbili da stave u praksi odluku cara Josifa drugog o osloba\u0111anju od dela obaveza. Predvo\u0111eni seljacima Horea, Klo\u0161ka i Kri\u0161ana oni su napali i spalili rezidencije plemi\u0107a, ru\u0161ili su i ubili plemi\u0107e koji su se protivili. Pobuna je okon\u0107ana […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":54984,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514983","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n