Na po\u010detku prvog svetskog rata u Rumuniji je izbila velika kontroverza o u\u010de\u0161\u0107u ili neu\u010de\u0161\u0107u Rumunije na strani Centralnih sila u ratu. Oni pronema\u010dki orientisani na \u0107elu sa kraljom Karolom prvim bili su skepti\u0107ni u vezi sa eventualnim savezni\u0161tvom sa Antantom. S druge strane oni koji su podr\u017eavali Antantu tvrdili su da su interesi Rumunije vezani za stanje rumuna iz Austro-Ugarske tako da su zahtevali da zemlja ne u\u0111e u ratu na strani Nema\u010dke i Austro-Ugarske. U tim uslovima neutralnost je smatrana privremeno re\u0161enje do usvajanja nekog re\u0161enja o ulasku u ratu. Drugi va\u017eni razlog za neutralnost je bilo stanje naoru\u017eanja rumunske armije. Jako politi\u010dke elite su ulo\u017eile napore za sinhronizaciju Rumunije sa Zapadom, stara ekonomska struktura i propusti vojnog sistema \u0161to se ti\u0107e nabavke modernog oru\u017eja bili su va\u017eni argumenti za o\u010duvanje neutralnosti u prve 2 godine rata. Vi\u0161e detalja saznajemo od istori\u010dara Alina \u010cupala:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Stanje Rumunije je bilo veoma slo\u017eeno, jer je ona imala sporazum o savezni\u0161tvu sa Nema\u010dkom i njenim saveznicima, defanzivni sporazum sa kojim nisu upoznati doma\u0107a javnost i deo rumunske politi\u010dke klase. Kancelar Nema\u010dkog Carstva, Oto fon Bismark nametnuo je rumunskim politi\u010dkim sredinama i u prvom redu kralju Karolu prvom da ovaj sporazum ostaje tajni, tako da sa njime su upoznati samo mali broj politi\u010dara i naravno kralj. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Me\u0111unarodni odnosi 1914 godine obele\u017eeni su suparni\u0161tvom izme\u0111u dva vojna saveza, Antante i Centralnih sila. Rumunija je imala u vidu stanje nacionalnih i civilnih prava rumuna u Transilvaniji, Banatu i Bukovini, teritorije sa rumunskim ve\u0107inskim \u017eivljem koje su bile u sastavu Austro-Ugarske. Argumente za odbacivanje zahteva Centralnih sila i o\u010duvanje neutralnosti ukratko predstavlja premijer Jonel Bratijanu citiramo: ,,Jedna dr\u017eava kao na\u0161a, koja u savezni\u0161tvu je u\u0161la kao suverena dr\u017eava i pod znakom jednakosti nemo\u017ee biti tretirana ovako. S druge strane Rumunija nemo\u017ee sebi dozvoliti da upotrebi oru\u017eje u jednom ratu koji ima za cilj zapravo uni\u0161tenje jednog malog naroda. Javni ose\u010daj je skoro jednoglasan protiv rata. Sudbina rumuna iza planina, nacionalni ideal rumuna, su pitanja koje nijedna vlada nemo\u017ee zanemariti.\u201d<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istori\u010dar Alin \u010cupala govori u nastavku o sednici Saveta Krune na kojoj je progla\u0161ena neutralnost zemlje:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Politi\u010dari i premijer Jonel Brartijanu koji je istovremeno bio i predsednik Nacionalne Liberalne Stranke bili su svesni \u0107injenice da rumunska armija nije bila spremna i dotirana da bi trehni\u010dki vodila moderni rat. Videla se nesposobnost rumunske vojske 1913 godine kada je razme\u0161tena na jug Dunava u Bugarskoj u toku drugog Balkanskog rata. Sve je to imalo za posledicu da razgovori oko ulaska Rumunije u ratu budu veoma napeti. Kralj Karol prvi je sazvao u Pele\u0161u Savet krune na kojem su u\u010destovali lideri Nacionalne Liberalne Stranke i tada\u0161nji ministri koji su pripadali istoj stranci, kao i drugi va\u017eni politi\u010dari me\u0111u koje i prestolonaslednik Ferdinand. Karol prvi je jasno tra\u017eio da Rumunija ulazi u ratu na strani Nema\u010dke i svojih saveznika, a glavni argument je bio defanzivni sporazum od 1883 godine. Kralj je tada imao prvi put u njegovoj vladavini veliko razo\u0107arenje, jer ve\u0107ina prisutnih politi\u010dara su bili mi\u0161ljenja da Rumunija nemo\u017ee u\u0107i u ratu na strani Nema\u010dke, jer bi to imalo za posledicu ukidanje nacionalnog projekta, dakle to bi onemogu\u0107ilo ujedinjenje sa Transilvanijom. Sem toga, imaju\u0107i u vidu nespremnost Rumunije i armije za ulazak u ratu oni su predlo\u017eili o\u010duvanje neutralnosti. Uloga Nacionalne Liberalne Stranke i njenih lidera bila je isto toliko va\u017ena kao i ona drugih politi\u010dara epohe. Sam Jonel Bratijanu je bio svestan \u0107injenice da odgovornost odluke o ulasku Rumunije u ratu pripada celokupnoj politi\u010dkoj klasi. Ako imamo u vidu strogo ulogu liberala, i naro\u010dito liberalnih ministara, mo\u017eemo re\u0107i da je vlada Jonela Bratijanua po\u010dela aktivnost za pripremu ulaska Rumunije u ratu, ali je Bratijanu samo \u017eeleo da \u0161to vi\u0161e odlo\u017ei taj trenutak.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
U slede\u0107e 2 godine posle smrti Karola prvog strane koje su ratovale ulo\u017eile su velike napore da bi privukle Rumuniju na njihovoj strani. Ni novi kralj Ferdinand prvi, ni premijer Jonel Bratijanu, blizak Francuskoj i Engleskoj, nisu nameravali da odustaju od neutralnosti do trenutka kada tok rata \u0107e biti predvidljiv i to samo za realizaciju nacionalnog cilja. Pod garancijom teritorijalne celovitosti, Rumunija je u\u0161la u ratu na strani Antante u avgustu 1916 godine. Po zavr\u0161etku rata ovaj izbor je omogu\u0107io formiranje Velike Rumunije, ujedinjenjem Transilvanije, Besarabije i Bukovine sa kraljevinom Rumunije.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Na po\u010detku prvog svetskog rata u Rumuniji je izbila velika kontroverza o u\u010de\u0161\u0107u ili neu\u010de\u0161\u0107u Rumunije na strani Centralnih sila u ratu. Oni pronema\u010dki orientisani na \u0107elu sa kraljom Karolom prvim bili su skepti\u0107ni u vezi sa eventualnim savezni\u0161tvom sa Antantom. S druge strane oni koji su podr\u017eavali Antantu tvrdili su da su interesi Rumunije […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":128672,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514984","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n