Kao rezultat prvog svetskog rata Mala Rumunija je postala Velika Rumunija. Pobeda Antante donela je Kraljevini Rumunije Besarabiju, Bukovinu, Banat i Transilvaniju. Velika Rumunija suo\u010davala se sa te\u0161kim ekonomsko-finansiskim stanjem u uslovima da je trebala da integri\u0161e nove pokrajine, tako da pod vo\u0111stvo Ministra finansija Vintila Bratijanua nastavljen je plan ekonomske konsolidacije kojeg je pokrenuo prethodni ministar Nikolaje Tituslesku. U nastavku istori\u010dar Joan Skurtu odnosi se na fiskalnu reformu od 20\u2019 godina:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Nikolaje Tituesku je bio prvi ministar finansija koji je izradio zakon koji na kraju nije primenjen i u kojem je uveo princip progresivnog rasta, dakle u zavisnosti od iznosa prihoda, ali i porez na globalne prihode. Oni koji su imali vi\u0161e izvora prihoda platili su porez na sveukupne prihode. Fakti\u010dki Vintila Bratijanu nastavio je osnovne ideje Nikolaja Tituleskua. Na njegovu iniciativu usvojen je u februaru 1923 godine novi zakon koji je uglavnom imao isti sadr\u017eaj, ali sa razlikom da je bio manji broj kategorija prihoda. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Finansiska politika Vintile Bratianua usmerena je na modernizaciju rumunskog fiskalnog sistema i po\u0161tovanje ravnote\u017ee bu\u0111eta. Nacrt zakona direktnih doprinosa usvojen u Parlamentu 1923 godine odgovarao je zahtevima modernizacije fiskalnog sistema Rumunije. On je imao pozitivne posledice na vrednost i strukturu prihoda bu\u0111eta. Novi sistem preraspodele tro\u0161kova predstavljao je va\u017ean korak u konsolidaciju finansiskog stanja me\u0111uratne Rumunije. Sa detaljima Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Tako\u0111e, ovaj zakon je uveo specijalnu za\u0161titu za prihode iz industrijske aktivnosti. Vintila Bratijanu je bio pristalica politike ,,na\u0161im snagama\u201d koja \u0107e voditi razvoju ekonomije i naro\u010dito industrije. On je tvrdio da ujedinjenjem, Rumunija je postala celovita i politi\u010dki samostalna, ali da joj je potrebna i ekonomska samostalnost. Ova reforma je imala za cilj da podr\u017ei ekonomski razvoj Rumunije i naro\u010dito industrije. Okvir je bio liberalna vladavina, najdu\u017ea u celo me\u0111uratno doba koja je trajala vi\u0161e od 4 godine od januara 1922 godine do marta 1926 godine. U to doba je usvojen i novi Ustav koji je predvideo nacionalizaciju podzemnih zaliha. Dodao bih \u0107injenicu da 1928 godine, 10 godina posle ujedinjenja, nivo industrijskog razvoja Rumunije je bio skoro 2,5 puta ve\u0107i od onog pre prvog svetskog rata.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Izazovi za ministra finansija bili su velika ekonomska va\u017enost podunavske granice i valorifikacija rumunske nafte. Vintila Bratijanu se priznaje zasluga identifikacije pote\u0161ko\u0107a nacionalne ekonomije kao posledica va\u017enog prisutstva stranog kapitala u naftnoj industriji Rumunije. Vintila Bratijanu je politi\u010dar koji je utvrdio glavne smernice nacionalne energetske politike i na\u010din bolje upotrebe naftnih resursi u uslovima rasta potro\u0161nje. Ponovo Joan Skurtu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Reforma Nikolaja Tituleskua je bila va\u017ena jer je utvrdila odre\u0111eni pravac. Vintila Bratijanu je dao sadr\u017eaj ovoj reformi, u smislu da je odredio \u0161ta da se radi sa novcem iz dr\u017eavnog bu\u0111eta, iza isplate li\u0107nih dohodaka i penzija, jako u to vreme mali broj ljudi su imali dr\u017eavne penzije. On se je usmerio na investicije, naro\u010dito dodeljivanjem zajmova onima koji su pokrenuli industrijsku aktivnost za proizvodnju robe koja se nije proizvodila u Rumuniju. Ovde se odnosimo na ma\u0161inogradnju. Na ovaj na\u010din pojavio se zavod Malaksa i stavljena je osnova Rumunske vazduhoplovne industrije.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Valorifikacija priordnih resursa je bila u viziji ministra finansija Vintila Bratijanua veoma va\u017ena za stvaranje ekonomije koja da vi\u0161e ne zavisi od stranog kapitala. Mere ekonomske politike liberalne vlade doprinele su u periodu od 1918 godine do 1940 godine stabilizaciji de fakto rumunske monete.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kao rezultat prvog svetskog rata Mala Rumunija je postala Velika Rumunija. Pobeda Antante donela je Kraljevini Rumunije Besarabiju, Bukovinu, Banat i Transilvaniju. Velika Rumunija suo\u010davala se sa te\u0161kim ekonomsko-finansiskim stanjem u uslovima da je trebala da integri\u0161e nove pokrajine, tako da pod vo\u0111stvo Ministra finansija Vintila Bratijanua nastavljen je plan ekonomske konsolidacije kojeg je pokrenuo […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":128795,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514985","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n