Pre 1940 godine Rumunija je vodila na Balkanu politiku saradnje i savezni\u0161tva. Posle rata do sredine 50\u2019 godina rumunska politika na Balkanu je bila pod kontrolom Sovjetskog Saveza. Tek posle smrti Staljina Rumunija je po\u010dela da ima svoje iniciative u regionu i da poku\u0161a da pre\u0111e posleratne podele Balkana na razli\u010dite vojne i politi\u010dke blokove. Dok Rumunija, Jugoslavija, Bugarska i Albanija su bile pod kontrolom komunisti\u010dkih re\u017eima, Turska i Gr\u010dka su bile u prostoru liberalne demokratije. Posle 1956 godine i intervencije protiv antikomunisti\u010dke revolucije u Ma\u0111arskoj da bi pobolj\u0161ao me\u0111unarodni polo\u017eaj, Sovjetski Savez je ostavio komunisti\u010dkim dr\u017eavama delimi\u0107nu slobodu kretanja. U Rumuniju sovjeti su i\u0161li i dalje od toga i povukli su vojsku 1958 godine. Rumunski komunisti iskoristili su to i poku\u0161ali su da se ekonomski i kulturno pribli\u017ee ostalim zemljama Balkana. Valentin Lipati bio je ambasador, esejista i prevodilac. U jednom intervju kojeg je snimio 1995 godine Centar usmene istorije Rumunske Radiodifuzije on se se\u0107a iniciative za denuklearizaciju Balkana:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Posle rata, prva va\u017enija inciativa pripada tada\u0161njem premijeru Kivu Stojki 1957 godine o denuklearizaciji Balkana. Bila je va\u017ena iniciativa, ali se suo\u010dila sa problemima, jer ako u velikoj meri Bugarska i Jugoslavija su podr\u017eale proces denuklearizacije, Gr\u010dka i Turska koje su pripadale NATO savezu su bile protiv. Ova ideja denuklearizacije \u0161irila se kasnije u svetu i zatim su se pojavile zone bez nuklearnog oru\u017eja u svetu.\u201d <
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Po\u0161to razlike izme\u0111u komunizma i demokratije su bile skoro nepremostive, kulturna saradnja je bila re\u0161enje za to. Valentin Lipati:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Paralelno sa ovom iniciativom vladinog tipa koja se ti\u0107e vojnog sektora, a uvek vojni problemi su slo\u017eeniji, na Balkanu se odvila va\u017ena saradnja u oblasti kulture, u \u0161irem smislu ove re\u0107i najime nauci, kulturi, obrazovanju. Godinama ova saradnja se odvila na nevladinom planu. Na ovaj na\u010din pojavile su se Zdravstvena balkanska unija, zatim Balkanska unija matemati\u010dara i 1963 godine Me\u0111unarodno udru\u017eenje za jugo-isto\u010dne studije i vi\u0161e organizacija i profesionalnih udru\u017eenja odr\u017eale su ovu klimu poverenja i saradnje u nau\u010dnim i profesionalnim sredinama Balkana.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Komitet za balkansku saradnju kojeg je predvodio Mihail Gelme\u0111eanu bavio se kordinacijom kulturnih akcija. Valentin Lipati:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Komitet za balkansku saradnju kojeg je predvodio Mihajil Gelme\u0111eanu bio je nevladini komitet za mir. To je bila ina\u0107e ideja, uglavnom sovjetska da se odr\u017ee svetske konferencije za mir, i protiv imperializma. Va\u017ene u komitetu su bila profesionalna udru\u017eenja: lekara, arhitekata, geologa, nau\u010dnika, arheologa, istori\u010dara, knji\u017eevnika. Njihova efikasnost je bila na dva plana. Prvo da se realizuje konkretna saradnja u oblasti te profesije i koja se konkretizovala studijama, istra\u017eivanjima, \u010dasopisima iz balkanskih dr\u017eava. Sara\u0111jivaju\u0107i na ovaj na\u010din, ove profesionalne sredine odr\u017eavale su klimu dobrosusedstva, prijateljstva i poverenja. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na skupu u Atini od 1976 godine, vladin skup u oblasti ekonomske i tehni\u010dke saradnje iza\u0161li su na videlo politi\u010dki problemi. Ponovo Valentin Lipati:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Cilj kojeg su imale Rumunija, Jugoslavija, Turska i delimi\u0107no Gr\u010dka je stvaranje onoga \u0161to bi usledilo. Dakle da se stvori koliko toliko institucionalni okvir. Tu smo se suo\u010dili sa opozicijom Bugarske. Na\u0161i bugarski prijatelji do\u0161li su sa strogim mandatom da ne odobre ni\u0161ta. Odluke su se usvajale konzenzusom i bilo je dovoljno da se Bugarska koja je vodila politiku Moskve na Balkanu protivi. Moskva je vidila opasnost u stvaranju minibalkanskog tr\u017ei\u0161ta, jer bi mogao skrenuti u nepo\u017eeljnom pravcu po sovjete. Zato bugari su primli nare\u0111enje da blokiraju ono \u0161to bi usledilo. Ovaj udarac Bugarske blokirao je na nekoliko godina ovaj proces.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska politika na Balkanu u doba Gvozdene zavese je imala ograni\u0107ene uspehe. Razli\u0107iti interesi u unutra\u0161njosti istog bloka, kao i razlike u politi\u010dkim re\u017eimima bili su dovoljni razlozi da nijedna dr\u017eava Balkana neuspe da zabele\u017ei neke bolje rezultate u ovom pravcu. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pre 1940 godine Rumunija je vodila na Balkanu politiku saradnje i savezni\u0161tva. Posle rata do sredine 50\u2019 godina rumunska politika na Balkanu je bila pod kontrolom Sovjetskog Saveza. Tek posle smrti Staljina Rumunija je po\u010dela da ima svoje iniciative u regionu i da poku\u0161a da pre\u0111e posleratne podele Balkana na razli\u010dite vojne i politi\u010dke blokove. […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128713,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514991","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n