Me\u0111u najva\u017enijim rumunskim politi\u010darima u 19 veku broji se i Laskar Katar\u0111ju. Naslednik velike i bogate boljarske porodice iz Moldavije, Katar\u0111ju se rodio 1823 godine u punoj epohi progresa i izgradnje moderne rumunske dr\u017eave. Bio je na vi\u0161e funkcija u lokalnoj upravi Moldavije do 1859 godine. Jako konzervativac bio je pristalica ujedinjenja Moldavije i Vla\u0161ke i aktivno je u\u010destovao u izboru Aleksandra Joana Kuze za vladara u obe rumunske knje\u017eevine. Brojio se me\u0111u najodlu\u010dnijim rumunskim politi\u010darima. U koaliciji sa liberalima dejstovao je za svrganje Kuze s vlasti kada je njegova vladavina stavila u opasnosti postojanje rumunske dr\u017eave. Bio je \u010dlan saveta vladarskog pomo\u010dnika 1866 godine posle svrgavanja s vlasti Kuze i aktivan pristalica uvo\u0111enja ustavne monarhije i dono\u0161enja jedne strane dinastije. Pomirljiv i vredan, Laskar Katar\u0111ju uspeo je da se name\u0107e kao lider konzervativaca koji su videli u njega faktora ravnote\u017ee za jedinstvo stranke. Laskar Katar\u0111ju se bio va\u017ean lik u istoriji Rumunije u drugoj polovini 19 veka. On je 1871 godine spasio Rumuniju od destabilizacije o \u0107emu govori u nastavku istori\u010dar Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Imao je posebnu ulogu, jer je jednog trenutka spasio vladavinu Karola prvog. Dramati\u010dni trenutak je bio u no\u0107i od 22 marta 1871 godine, kada se ovaj \u010dovek suo\u010dio sa te\u0161kim trenutkom. Nemo\u017ee se znati ako je Karol nameravao da abdicira, ali je on sna\u017eno intervenisao dok u Bukure\u0161tui se odr\u017eavala manifestacija koju su organizovali liberali, \u0107iji je cilj bio kompromitovanje nema\u010dke kolonije iz Bukure\u0161ta i samog vladara zemlje. Predstavio se kod kralja kao biv\u0161i \u010dlan saveta pomo\u010dnika vladara i rekao mu je da ga imenuje za premijera jer \u0107e formirati sna\u017enu vladu koja je potrebna dr\u017eavi. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
\u0160to je nametnulo Katar\u0111jua kao lidera konzervativaca u stranci punoj li\u0107nosti? Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Imao je konsolidovani polo\u017eaj kada je do\u0161ao Karol jer je jednostavno bio prvi predsednik Minstarskog saveta kojeg je Karol imenovao 11 maja 1866 godine. On je vladao samo do 13 jula 1866 godine. Kako je ovaj \u010dovek postao vo\u0111a konzervativaca? Ako pomislimo kakvi su bili konzervativci, vidimo da je bila stranka sa velikim brojem li\u0107nosti. Bila je stranka sa dobro obu\u010denim ljudima, a najpoznatiji su Petre Karp i Titu Majoresku. Mi vidimo da Laskar Katar\u0111ju nije bio neki veliki govornik, intelektualac i nije bio ni o\u0161tar u raspravama. Bio je duhovno skroman, ali su se svi dobro ose\u010dali pored njega, dok u jednom razgovoru sa Petreom Karpom odmah si postavljen u ni\u017eem polo\u017eaju. Karp je uvek voleo da poka\u017ee da je bolji od ostalih. To je uticalo da svi prihvataju Laskara Katar\u0111iua. On je imao duhovnu skromnost, i svi su ga \u017eeleli za lidera jer nikog nije poni\u017eavao.\u201d<,br>><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vlada predvo\u0111ena Laskarom Kata\u0111jiom u periodu od 1871 godine do 1875 godine je ta koja je pokrenula Rumuniju ka samostalnosti. Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ta vlada je bila prva koja od ujedinjenja knje\u017eevina je sprovela kraju 4 godi\u0161nji mandat. Do tada to nije vi\u0111eno. Bila je efikasna i re\u0161ila je te\u0161ko finansisko stanje. Bila je toliko efikasna da je pobedila bez problema na izborima. U\u0107inio je va\u017ean gest ka samostalnosti kada je odbacio odluku sultana da zabrani Rumuniji da podpi\u0161e trgovinske sporazume sa drugim dr\u017eavama. On je potpisao trgovinski sporazum sa Austrijom 1875 godine i time fakti\u010dki je pokazao da je Rumunija samostalna. On bi rukovodio dr\u017eavu jo\u0161 4 godina ako ne bi izbio ustanak hri\u0161\u0107ana u Bosni i Hercegovini. Svi su znali da \u0107e uslediti rat izme\u0111u turaka i rusa i da \u0107e Rumunija morati da u\u010destvuje u ratu. Znalo se da \u0107e se ustupiti 3 \u017eupanije na jug Besarabije, Kahul, Ismajil i Bolgrad. Ko bi \u017eeleo da pove\u017ee svoje ime za teritorijalni ustupak? Konzervativci to nisu \u017eeleli tako da su se povukli. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Ovo nije mogu\u0107e viso\u010danstvo je odgovor koji je kru\u017eio u epohi i kojeg je dao Laskar Katar\u0111ju kraljici. On pokazuje njegovu hrabrost i nefleksibilnost kada se pre\u0161la odre\u0111ena granica. Sa detaljima ponovo Sorin Kristesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, U to doba kada je to rekao bio je Ministar unutra\u0161njih poslova u vladi koju je predvodio drugi konzervativac, general Joan Emanoil Floresku. Za njega je bilo neprihvatljivo ono \u0161to je \u017eelela kraljica da o\u017eeni prestolonaslednika Ferdinanda sa Elenom Vakaresku. On je najbolje izrazio stav jedne elite koja je formirala koaliciju oko jednog predloga. \u017denidba Ferdinanda sa Elenom Vakaresku nije podelila rumunsku elitu. To nije podr\u017eao niko od rumunskih boljara, i na veliko razo\u010darenje Elene Vakaresku ni njena bliska rodbina. Svima se dopao ovaj izraz Laskara Katar\u0111jiua.\u201d<,br>><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
1899 godine Laskar Katar\u0111ju je preminuo od sr\u010danog udara, na isti dan na koji ga je kralj Karol prvi imenovao \u010detvrti put za premijera. O njemu Titu Majoresku je posle smrti rekao: ,,po\u0161ten i neumoran u svim upravni\u010dkim delatnostima. Zbog ovih stvari, ali i kao posledica njegove hrabrosti u\u017eivao je taj veliki autoritet u Konzervativnoj Stranci.\u201d <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Me\u0111u najva\u017enijim rumunskim politi\u010darima u 19 veku broji se i Laskar Katar\u0111ju. Naslednik velike i bogate boljarske porodice iz Moldavije, Katar\u0111ju se rodio 1823 godine u punoj epohi progresa i izgradnje moderne rumunske dr\u017eave. Bio je na vi\u0161e funkcija u lokalnoj upravi Moldavije do 1859 godine. Jako konzervativac bio je pristalica ujedinjenja Moldavije i Vla\u0161ke […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":128945,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514993","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n