U zapadnom dru\u0161tvu, 60 godina pojavila se kontrakultura pod dominacijom hipi kulture, kada se umetni\u010dko stvarala\u0161tvo udaljilo od starijih modela, a duh nonkonformizma izra\u017eavao se u svim oblastima kulture. U komunisti\u010dkoj Rumuniji u istoj deceniji, postepeno se odustajalo od proletkultizma. Naro\u010dito posle 1965 godine kada je Nikolaje \u010cau\u0161esku preuzeo rukovodstvo Rumunske komunisti\u010dke partije, politi\u010dki re\u017eim je dozvolio vra\u0107anje nekih kulturnih pravaca iz me\u0111unarotnog perioda. Socialisti\u010dki realizam u knji\u017eevnosti koji je nametnut posle 1948 godine zamenjen je takozvanim socialisti\u010dkim humanizmom. Istori\u010dar Kristijan Vasile odnosi se u nastavku na ovaj proces:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Socialisti\u010dki realizam ili drugim re\u0107ima jedinstveni metod stvarala\u0161tva povezan esteti\u010dki i politi\u010dki za marksisti\u010dko-lenjininsti\u010dku ideologiju, bio je tesno povezan za Sovjetski Savez u prvom periodu komunizma u Rumuniji, sa internacionalisti\u010dkom vizijom i sna\u017eno prosovjetskom orientacijom. U poslednjem delu vladavine Georgju De\u017ea, i naro\u010dito posle 1960-62 godine manje se upotrebljava ovaj izraz socialisti\u010dkog realizma. Partijski organi, visoka kulturna birokratija na \u0107elu Ministarstva za kulturu i umetnost nije vi\u0161e insistirala da knji\u017eevnici i ostale kategorije po\u0161tuju socialisti\u010dki realizam. Ovaj pojam nekako ulazi u senku, i taj trend se produbljava u prvim godinama re\u017eima \u010cau\u0161esku. \u010cau\u0161esku, po\u0161to je imao ovo sovjetsko breme izabrao je da se oslobodi socialisti\u010dkog realizma, predla\u017ee\u0107i u zamenu socialisti\u010dki humanizam. U prvom razdoblju od 1965 godine do 1968 godine, pa i kasnije do 1971-72 godine, to je otvorilo piscima i umetnicima manevarski prostor. Govorilo se naravno o ograni\u0107enoj liberalizaciji, relaksaciji, realnim olak\u0161avanjem.\u201d<,br>><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Proletkulsti\u010dki ideolozi su bili mi\u0161ljenja da je potrebna knji\u017eevnost koju da razume svaki \u010dovek, tako da njihova kritika uputstva je dejstvovala vi\u0161e kao cenzura, preuzimaju\u0107i ulogu nadzora knji\u017eevnog dela da bi ovaj ispo\u0161tovao zahteve komunisti\u010dkog dogmatizma i da kazni udaljavanje od partijske linije. Politi\u010dki ekscesi epohe i propagandisti\u010dki stil odra\u017eavali su se u svim oblastima stvarala\u0161tva. 60 godine donele su u rumunskoj knji\u017eevnosti sadr\u017eajniji pristup. Kristijan Vasile:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Tematika je bila raznolikija, i ono \u0161to je veoma va\u017eno do 1953 godine skoro svaka tema romana je nametnuta. Izvor inspiracije je bio zavod, ili je knji\u017eevnik poslat na poljima ili u nekoj poljoprivrednoj zadruzi. Posle 1965 godine, knji\u017eevnik je imao ve\u0107u slobodu da izabere temu. Na po\u010detku 50\u2019 godina prevodi iz ameri\u010dke knji\u017eevnosti mogli su se brojati na prstima. Posle 1965 godine stvari su se promenile i bila je prava eksplozija prevoda, a dogodila se i promena peiza\u017ea. Knji\u017eevna \u0161tampa, pa i politi\u010dka zapadna \u0161tampa posle 1965 godine mogla se kupiti i na kioscima u centru Bukure\u0161ta. Ranije, ako si posedovao zapadnu \u0161tampu mogao si sti\u0107i na sudu.\u201d<,br>><
.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Takozvana liberalizacija nije bila jedinstvena za sve oblasti kulture. Filozofija je bila oblast koja je u potpunosti slu\u017eila marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dkoj ideologiji. I sociologija te\u0161ko je ponovo otkrivena, jer je ona zabranjena posle 1948 godine, da bi se ponovo otkrila sredinom 60 godina. U istoriografiji, antisovjetski pravac \u010cau\u0161eska je doneo nacionalisti\u010dki trend, koji je stavljen u praksi u oblasti muzeografije. Sa drugim detaljima ponovo Kristijan Vasile:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Postoji nacionalisti\u010dka dimenzija koja se pojavila jo\u0161 1960-62 godine, u doba Gjorgju De\u017ea, koja je imala antisovjetske tonove. Treba re\u0107i da je Marks iskori\u0161\u0107en antiruski, protiv Ruskog carstva iz 19 veka i zatim protiv svoje ekspanzionisti\u010dke politike. Dolaze\u0107i od Marksa, osniva\u0107a komunisti\u010dke utopije, ovi tekstovi su imali autoritet i re\u017eim se mogao legitimisati od samog osniva\u0107a, ali sa odre\u0111enim antisovjetskim tonovima u meri udaljavanja od spoljne politike Kremlja. \u010cau\u0161esku je preuzeo ovaj pravac i \u017eeleo je da ga vidi izra\u017een ne samo u raznim radovima istorije, ve\u0107 i u Nacionalnom muzeju istorije Rumunije. I sam naziv ustanove je imao promene, jer nijedna ustanova posle 1948 godine sa izuzetkom Nacionalnog pozori\u0161ta nije imala u nazivu nacionalni. Ni fudbalsko prvenstvo nije vi\u0161e bilo nacionalno, ve\u0107 republikansko, a nacionalna banka postala je Dr\u017eavna banka. Nazivati jedan muzej istorije nacionalnim zna\u0107i samo po sebi udaljavanje od Moskve. Ovaj muzej nije osnovan u doba De\u017ea kako je bilo predvi\u0111eno, ve\u0107 je to bilo u doba \u010cau\u0161eska.\u201d<,br>><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Po\u010dev od 1970 godine Nacionalni muzej istorije Rumunije primio je naziv Muzej istorije Socialisti\u010dke Republike Rumunije, \u0161to je vratilo na sovjetskoj liniji od 50\u2019 godina, jer u odnosima sa Moskvom stvari su bile promenjlive. 6 jula 1971 godine, 17 predloga mera za pobolj\u0161anje politi\u010dko-ideolo\u0161ke aktivnosti, marksisti\u010dko-lenjinisti\u010dkog edukovanja \u010dlanova partije i svih radnih ljudi iz govora Nikolaja \u010cau\u0161eska, obele\u017eile su po\u010detak jedne minirevolucije protiv kulturne autonomije, koja je predvidela ideolo\u0161ko uskla\u0111ivanje i oblast kulture je ponovo postala propagandisti\u010dki instrumenat partije.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U zapadnom dru\u0161tvu, 60 godina pojavila se kontrakultura pod dominacijom hipi kulture, kada se umetni\u010dko stvarala\u0161tvo udaljilo od starijih modela, a duh nonkonformizma izra\u017eavao se u svim oblastima kulture. U komunisti\u010dkoj Rumuniji u istoj deceniji, postepeno se odustajalo od proletkultizma. Naro\u010dito posle 1965 godine kada je Nikolaje \u010cau\u0161esku preuzeo rukovodstvo Rumunske komunisti\u010dke partije, politi\u010dki re\u017eim […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":188716,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-514994","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n