Komunisti\u010dki re\u017eim opredelio se za industriju kao glavnu ekonomsku granu. Politika sistematskih investicija bila je mogu\u0107a samo po\u010dev od druge polovine 60\u2019 godina. U svim zemljamama komunisti\u010dkog bloka, politi\u010dki re\u017eim se opredelio da ulo\u017ei u industriju u cilju rasta proizvodnje i produktivnosti rada. Rumunija nije bila izuze\u0107e, a zajmovi od me\u0111unarodnih finansiskih institucija me\u0111u koje od MMF-a su usmereni na izgradnju velikih industrijskih metalur\u0161kih i hemijskih zavoda. Maksim Bergjanu bio je predsednik Dr\u017eavnog komiteta planiranja, koji se bavio ekonomskim planiranjem. 2002 godine Centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije snimio je intervju sa Bergjanom o investicijama u razvoj industrije od 1965 godine do 1975 godine:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, U tom periodu izgra\u0111en je Kombinat za proizvodnju legiranog \u010delika u Trgovi\u0161te, otvorena je metalur\u0161ka platforma u Kalara\u0161ju, razvijen je kombinat u Hunedoari, gde su izgra\u0111ene 2 nove pe\u0107i. U Re\u0161ici se imalo u vidu da se pokrene proizvodnja \u017eele\u017eni\u010dke \u0161ine. Mi smo ne\u0161to proizvodili, ali u malim koli\u010dima, i sada je trebalo da proizvodimo i u Kalara\u0161ju. Ako smo prona\u0161li \u0161ine na istoku, kupili smo od istoka, ako smo prona\u0161li na zapadu, kupili smo od zapada, nismo mogli ostati bez \u0161ine. Dosta se razvila i proizvodnja \u017eice u Kampja Turzi i to sve vrste od aluminijuma, bakra, kablovi, i za sve vrste profila. To je bio va\u017ean izvozni proizvod. Radi se o pravim poslasticama metalur\u0161ke industrije, koje nije mogao da proizvodi bilo ko. Istovremeno razvili su se kombinati u Ocelul Ro\u0161u, Kalanu, Hunedoari i zatim i veliki kombinat iz Galacja koji je trebao da godi\u0161nje proizvodi izme\u0111u 6 i do 8 miliona tona \u010delika.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Politika investicija suo\u010dila se sa velikim problemima zbog birokratije i neiskustva. Ideologija i op\u0161ti sistem vladanja ozbiljno su onemogu\u0107ili rast efikasnosti i sprovo\u0111enje projekata kraju. Jedan primer je platforma u Galacju. Maksim Bergjanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Po\u0161to sam bio u Dr\u017eavnom komitetu planiranja shvatio sam da je tamo ogromna rupa i li\u0107no sam uzeo platformu Galaci, okupio sam jednog dana sve ministre koji su imali veze sa kombinatom, po\u010dev od energije, metala, ma\u0161inogradnje, gra\u0111evinarstva. Postojao je tamo komandni sistem, sa graditeljem, svi koji su doprineli, proizvo\u0111a\u010di opreme, materijala i tamo je i\u0161ao jedan zamenik premijera koji je sa njima razmotrio i utvrdio \u0161ta treba da se uradi do slede\u0107eg meseca. Polaze\u0107i od toga, utvrdili smo svaki cilj sa rokom kada treba biti gotov. Uzeo sam pored sebe Ke\u0161a, zamenika Ministra metalurgije, dobrog momka, znao sam ga iz Hunedoare. Ja sam ga imenovao za generalnog direktora u Galacju, a i dalje je ostao i zamenik ministra. Rekao sam mu da odgovara za po\u0161tovanje svih tih rokova. On me je svakog jutra u 8 zvao i tako je to potrajalo oko 8 meseci. \u201c<,br>.<
.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Maksim Bergjanu odnosi se u nastavku i na propuste u organizaciji koje su imale ozbiljne posledice na investicije u industriji:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Gre\u0161ili smo i mi, nismo bili najbolji majstori. Dozvolili smo preteranu podelu investicija. Svi su bili \u017eeljni \u0161to vi\u0161e investicija. To je bila op\u0161ta bolest, naro\u010dito u hemiji, metalurgiji, ma\u0161inogradnji, gde je potro\u0161eno preterano. Oko \u00be investicija u razdoblju od 65 do 75 godine su i\u0161le na ove grane. Jako smo imali petogodi\u0161nji plan podeljen po godinama i mogli su da po\u010dinju sa projektima, dokumentacijom, ni\u0161ta od toga nije ura\u0111eno, a novac je potro\u0161en. Kada smo to razumeli povukli smo crtu, dakle radilo se o miliardama koje nisu ni\u0161ta proizvodile jako smo uvozili opremu koja je stajala i samouni\u0161tavala se. Dakle bila je velika neefikasnost, naro\u010dito u prvom petogodi\u0161njem planu. Za slede\u0107i petogodi\u0161nji plan uveli smo pravila, nismo vi\u0161e dozvolili ulaganje u jednoj grani ako nije sve spremno za to. Dakle platili smo samo gotove projekte sa stavljanjem u pogon.\u201d<,br>.<
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Maksim Bergjanu veruje da su posle prvog petogodi\u0161njeg plana, oni nadle\u017eni za razvoj industrije stekli odre\u0111eno iskustvo:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Nemo\u017ee se re\u0107i da je celokupna rumunska industrija bila ispod svetskog nivoa, ne bi kupili francuzi i amerikanci neke proizvode lo\u0161eg kvaliteta, ma\u0161ine sa komandom, da i neka\u017eem o hemijskoj industriji. Metaurgija je bila pri samom vrhu. To je bilo celo ludilo \u010cau\u0161eska, da je on \u017eeleo da imamo proizvodnju koja da se uporedi sa razvijenim dr\u017eavama \u0161to se ti\u0107e proizvodnje per kapita. Tek negde u periodu od 71 do 75 godine i\u0161li smo ka boljoj upotrebi potencijala kojim smo raspolagali, sa visokim kvalitetom proizvoda za koje da primimo ve\u0107u cenu kada se radi o izvozu.\u201d<,br>.<
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Politika podsticanja rumunske industrije u periodu od 1965 godine do 1975 godine bio je ambiciozni program. Na\u017ealost, propusti sistema koji su se u potpunosti odrazili 80\u2019 godina, ali i kriza nafte koja je imala za posledicu poskupljenje energije pokazale su sve slabosti rumunske industrije koja je u ve\u0107em delu nestale posle 1990 godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Komunisti\u010dki re\u017eim opredelio se za industriju kao glavnu ekonomsku granu. Politika sistematskih investicija bila je mogu\u0107a samo po\u010dev od druge polovine 60\u2019 godina. U svim zemljamama komunisti\u010dkog bloka, politi\u010dki re\u017eim se opredelio da ulo\u017ei u industriju u cilju rasta proizvodnje i produktivnosti rada. Rumunija nije bila izuze\u0107e, a zajmovi od me\u0111unarodnih finansiskih institucija me\u0111u koje […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":515022,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515021","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n