\u0160tampa bi objavila da se o \u017eivotu Mihajla Moruzova, \u0161efa Obave\u0161tajne slu\u017ebe Rumunije u me\u0111unarotnom periodu mo\u017ee napisati knjiga. Ali po\u0161to \u017eivot je vi\u0161e i od fikcije, onaj Mihajla Moruzova je toliko slo\u017een da nemo\u017ee se o tome pisati knjiga. Jedan \u010dovek kojeg nije ni\u0161ta preporu\u010dilo sem njegove prirodne inteligencije do\u0161ao je do vrha informativne strukture i brojio se me\u0111u onima koji su uticali na najva\u017enije odluke. Moruzov se rodio 8 novembra 1887 godine u selo Zebil, \u017eupanija Tul\u0107a u Delti Dunava. Bio je sin sve\u0161tenika Nikolaja Moruzova i njegove supruge Marije koji su imali 5 sinova i 2 k\u0107erke. Radi se o porodici zaporo\u0161kih kozaka koji su do\u0161li u Rumuniju. Horja Sima, lider Gvozdene garde opisao je Moruzova da ima slovensko-mongolsko lice. Eu\u0111en Kristesku, naslednik Moruzova na \u0107elu obave\u0161tajne slu\u017ebe opisuje realno svog prethodnika: govorio je iz kruga porodice ruski i bugarski jezik, ali nije znao nijedan zapadni jezik \u0161to mu je stvorilo velike pote\u0161ko\u0107e u odnosima slu\u017ebene saradnje. Bio je 3 godine u gimnaziji, ali nije pro\u010ditao nijednu knjigu sem novina, i to samo povr\u0161no. Edukacijom i ose\u0107anjima, Mihajil Moruzov smatra se rumunom i \u017eeli da bude odan gra\u0111anima zemlje. Tako se mo\u017ee obrazlo\u017eiti njegova prva misija za rumunske obave\u0161tajne slu\u017ebe kao dobrovoljac, misiju koju je opisao istori\u010dar Kristijan Tronkota. 1909 godine on je otkrio rumunskim vlastima plan klojeg su kovali lideri bugara iz Dobru\u0111e da pokrenu pobunu protiv rumunske dr\u017eave. U toku prvog svetskog rata radio je za rumunske kontraobave\u0161ajce u Dobru\u0111i i Delti Dunava protiv akcija rumunskih dezertera ruskog porekla, protiv propagande bugara i nemaca u redovima ruske armije i pratio je aktivnosti ruskih diplomata iz Suline. Osumnji\u0107en da je u slu\u017ebi ruskih i bugarskih obave\u0161tajnih slu\u017ebi, ali i za \u0161verc na u\u0161\u0107u Dunava i razmenu rublja za leje, Moruzov je uhap\u0161en 1920 godine, ali je oslobo\u0111en zbog nedostatka dokaza. Posle 1918 godine Moruzov brzo napreduje. Za njegove rezultate u informativnom radu u godinama prvog svetskog rata on je promovisan i jedan je od pokreta\u010da ideje osnivanja Specijalne obave\u0161tajne slu\u017ebe 1924 godine. Susedstvo sa Sovjetskim savezom i agresivna politika ove imperije imalo je za posledicu ubrzano osnivanje ove slu\u017ebe. 1930 godine Moruzov je u\u0161ao u krugu kralja Karola drugog, i tu se radi o grupi koja je iskoristila dr\u017eavne strukture za politi\u010dke obra\u010dune i li\u0107no boga\u010denje. Tada je uspostavio i odnose sa liderima legionara, uglavnom sa Horjom Simom, i ovu \u0107injenicu spominje i pukovnik Trajan Bor\u010desku, biv\u0161i agent specijalne obave\u0161tajne slu\u017ebe u jednom intervju za Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije snimljem 1996 godine. Trajan Bor\u010desku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Horja Sima je bio agent Moruzova, jer je Moruzov tra\u017eio da ima informacije iz kruga hitleristi\u010dkog rukovodstva. Preko Horje Sime on je mogao biti informisan i o vojnom delu, o nema\u010dkoj armiji \u0107ijom obave\u0161tajnom slu\u017ebom je rukovodio Kanaris, a politi\u010dki deo Hitler. Preko Horje Sime pribli\u017eio se i Himleru, a u ovom pribli\u017evanju za nema\u010dku armiju Moruzov je i\u0161ao i preko drugih ljudi.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema svedo\u0107anstvu Teodora Aleontea, oficira Obave\u0161tajne slu\u017ebe, legionari su imali vi\u0161e dou\u0161nika i agenata u redovima slu\u017ebe, nego \u0161to je sama slu\u017eba imala u redovima legionara. Trajan Bor\u010desku odnosi se u nastavku kako lider legionara Horja Sima i Mihajil Moruzov su igrali svoje karte za ve\u0107i uticaj u dr\u017eavi:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Odnosi prijateljstva i saradnje izme\u0111u Moruzova i Horje Sime su bili toliko jasni, da je kralj Karol zbog straha da ga Horja Sima mo\u017ee ubiti prihvatio formiranje jedne legionarne vlade. To u uslovima da je Horja Sima bio nadomak hap\u0161enja i zatvaranja. Dakle Moruzov je spasio Horju Sima i pomogao mu je da napreduje. Naravno da ga je on i finansirao. Moruzov koji je znao pro\u0161lost Sime, kako je ovaj regrutovan i \u0161ta je uradio, verovao je da \u0107e ga ovaj nagraditi. To se nije dogodilo i na kraju je i ubijen. U \u017dilavi legionari su ubili sve, a poslednji je bio Moruzov. Posle hap\u0161enja i likvidacije Moruzova, do\u0161ao je u zemlji Kanaris kojeg je poslao Hitler, jer je Himler obavestio Hitlera o de\u0161avanjima. Kanaris se odmah pojavio kod Antoneska da ga pita o Moruzova, a ovaj ga je informisao o njegovom ubistvu. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mihail Moruzov je uhap\u0161en 5 septembra 1940 godine po nare\u0111enju Antoneskua na pritisak Gvozdene garde koja je \u017eelila da ga kazni. Jako je poku\u0161ao da se pribli\u017ei Nema\u010dkoj, Moruzov nije uspeo u njegovim poku\u0161ajma i dospeo je u zatvoru. Velika krivica Moruzova je da je bio deo plana kralja Karola prvog o likvidaciji vo\u0111a Gvozdene garde u periodu 1938-39 godine. U no\u0107i od 26 novembra, dok je bio u zatvoru \u017dilava, Mihail Moruzov je ubijen od strane grupe legionara zajedno sa jo\u0161 63 biv\u0161ih visokih funkcionera.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u0160tampa bi objavila da se o \u017eivotu Mihajla Moruzova, \u0161efa Obave\u0161tajne slu\u017ebe Rumunije u me\u0111unarotnom periodu mo\u017ee napisati knjiga. Ali po\u0161to \u017eivot je vi\u0161e i od fikcije, onaj Mihajla Moruzova je toliko slo\u017een da nemo\u017ee se o tome pisati knjiga. Jedan \u010dovek kojeg nije ni\u0161ta preporu\u010dilo sem njegove prirodne inteligencije do\u0161ao je do vrha informativne […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":383145,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515061","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n