Prvi put Bukure\u0161t se spominje 20 septembra 1459 godine u jednom dokumentu kancelarije vladara Vla\u0161ke, Vlada Cepe\u0161a. 1862 godine Bukure\u0161t je postao prestonica ujedinjenih knje\u017eevina Moldavije i Vla\u0161ke. Razvio se kao va\u017ean kulturno-umetni\u010dki centar, a na po\u010detku 20 veka elita Bukure\u0161ta pozajmila je zapadni model, naro\u010dito francuski. Njegova arhitektura i boemska atmosfera donele su Bukure\u0161tu u me\u0111uratnom periodu naziv Mali Pariz. Na\u017ealost komunsit\u010dki re\u017eim brutalno je intervenisao na arhitekturu i infrastrukturu Bukure\u0161ta. Mnogobrojni istoriski spomenici su uni\u0161teni, naro\u010dito 80 godina da bi se oslobodilo mesto za radni\u010dke \u010detvrti grada. Danas Bukure\u0161t je administrativno podeljen na 6 sektora a njihova granica kre\u0107e iz centra grada prema periferiji. Istori\u010dar Emanuel Badesku odnosi se u nastavku na ro\u0111enje aktuelne prestonice Rumunije:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Bukure\u0161t je imao svoje jezgro, Vladarski Dvor ili Vladarska Palata i jedno selo iz kojeg se pojavila najstarija \u010detvrt grada koja se razvila oko crkve Svetog \u0110or\u0111a Starog. Radi se o mahali Popeskua. Ova mahala prostirala se iza Delea Veke i Delea Noua do blizine manastira Markuca na istok Bukure\u0161ta. Potpukovnik Papazoglu, rumunski istori\u010dar, arheolog i geograf iz 19 veka tvrdio je da druga \u010detvrt u kojoj je \u017eiveo nakon \u0161to je odre\u0111eno vreme \u017eiveo u ku\u0107i Bana Gike u blizini mosta Mihaj Hrabri, najime Dobroteasa je mesto ro\u0111enja celog grada. On se je prevario za samo nekoliko stotina metara, jer je jezgro bilo u okolini crkve Sveti \u0110or\u0111e Stari.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
3 sektor Bukure\u0161ta ima u sastavu najzna\u0107ajniji deo istoriskog centra grada. Me\u0161avina starih zgrada, reprezentativne za Bukure\u0161t i novih \u010detvrti, 3 sektor se prostorire od zone Univerziteta do isto\u010dne granice Bukure\u0161ta. Ima povr\u0161inu od 34 kvadratnih kilometara i prema poslednjem popisu stanovni\u0161tva od 2011 godine 342 hiljade \u017eitelja. Kao posledica toga smatran je gradom sam po sebi, koji se je du\u017e istorije suo\u010dio sa mnogobrjnim promenama i transformacijama, a razlozi su manje ili vi\u0161e poznati. Sa drugim detaljima ponovo istori\u010dar Emanuel Badulesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Ovaj grad u gradu je najpogo\u0111enije mesto u velikom po\u017earu od 23 marta 1847 godine. Ako gledamo na mapi koju je izradio potpukovnik Papazoglu, mo\u017eemo videti da je po\u017ear izbio u dvori\u0161te porodice Filipesku ispred crkve Svetog Dimtrija i zatim se pro\u0161irio ka crkvi Svetog Stefana na mesto dana\u0161nje ulice Kalea Kalara\u0161ilor gde je nekad bio most Verguluj. Fakti\u010dki ovaj po\u017ear je pogodio teritoriju celog aktuelnog 3 sektora. Tako\u0111e 3 sektor je taj koji je posle po\u017eara usvojio prva re\u0161enja za gra\u0111evinarstvo koje je predlo\u017eio \u0110or\u0111e Bibesku i njegov brat Barbu \u0160tirbej. Ta re\u0161enja va\u017ee i danas za izgradnju privatnih ku\u0107a. Neznam u kojoj meri se radi o slu\u010dajnosti u tom velikom po\u017earu, ali postoje zone koje sumnjivo nisu pogo\u0111ene po\u017earom. Na primer stara zgrada lokalne uprave koju je izgradio Ksavije Vilakros 1843 godine nije izgorela u po\u017earu. Zgrada je ru\u0161ena kasnije, izgradnjom kanalizacije oko Dambovice negde 1880 godine. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Na mesto aktuelnog Univerziteta u Bukure\u0161tu, jedna od najzva\u017enijih zgrada na granici izme\u0111u sektora 1 i 3 postojao je stari manastir Sveti Sava. U 18 veku ovaj manastir \u0161kola je postao Vladarska Akademija. \u0110or\u0111e Lazar je ovde postavio osnovu rumunskog obrazovanja, a aktuelni Univerzitet osnovan 1864 godine je glavna visoko\u0161kolska ustanova Rumunije. Nacionalna Banka Rumunije, Palata Po\u0161te, aktuelni Nacionalni muzej istorije rumuna, Konak Manuka, ali i crkve Stavropoleos, Kolcea, i Ruska crkva su spomenici koji su na sre\u0107u pre\u017eiveli komunisti\u010dku epohu. To nije slu\u010daj i sa drugim zonama 3 sektora, veoma va\u017ene za istoriju Bukure\u0161ta kao \u0161to obrazla\u017ee Emanuel Badesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Toliko je bolnija bila konstatacija istori\u010dara kada se je suo\u010dio sa velikim uni\u0161tenjima iz perioada od 1981 godine do 1986 godine. U to vreme ovaj sektor je najvi\u0161e podlo\u017een ru\u0161enjima od svih ostalih sektora. Radi se o ru\u0161enju najstarije mahale Bukure\u0161ta, mahale Popeskua \u0161to zna\u0107i staro jezgro izme\u0111u crkve Svetog \u0110or\u0111a Starog i crkve Svete Petke, koja je ina\u0107e jednostavna nestala. Novi soliteri stigli su do raskrsnice ulica Kalea Kalara\u0161ilor i Mihaj Hrabri. Vidimo kako najstariji deo sektora je uni\u0161ten. Iza ulice Kalea Mo\u0161ilor ostala je crkva \u0107iji je ktitor mar\u0161al Jon Antonesku, gde je ostala i njegova bista.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
U stambenim \u010detvrtima iz Gra\u0111anskog centra, Dristora, Rada, Titan i Timpuri Noj \u017eive ve\u0107ina stanovnika 3 sektora prestonice. U komunisti\u010dko doba organizacija grada je zami\u0161ljena kao re\u0161enje za politiku urbanizacije. Sada razvoj nekretnina uznemirava itelje grada u vezi sa sudbinom spomenika i istoriskih zona Bukure\u0161ta.<\/p>\n
\n
<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prvi put Bukure\u0161t se spominje 20 septembra 1459 godine u jednom dokumentu kancelarije vladara Vla\u0161ke, Vlada Cepe\u0161a. 1862 godine Bukure\u0161t je postao prestonica ujedinjenih knje\u017eevina Moldavije i Vla\u0161ke. Razvio se kao va\u017ean kulturno-umetni\u010dki centar, a na po\u010detku 20 veka elita Bukure\u0161ta pozajmila je zapadni model, naro\u010dito francuski. Njegova arhitektura i boemska atmosfera donele su Bukure\u0161tu […]<\/p>\n","protected":false},"author":133,"featured_media":433472,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515062","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n