20 vek je imao jednu \u0161okantnu pojedinost, najime bio je vek genocida. Prvi genocid u nizu koji su usledili je bio jermena iz Otomanskog carstva, kada je ubijeno oko 1,5 milion jermena, dakle oko polovina pripadnika ovog naroda. Zvani\u010dni razlog vo\u0111a turaka je bio da su jermeni podr\u017eavali rusku armiju, ali su pravi razlozi bili politi\u010dke prirode, najime nacionalizam i ideologija \u0161irenja otomanskog carstva, zatim ekonomski jer su jermeni i grci dr\u017eali u svojim rukama trgovinu i banke u otomanskom carstvu, a na kraju i verski jer su muslimanski verski lideri proglasili \u0111ihad protiv nevernika. Sve je po\u010delo vo\u0111enjem jermenskih mu\u0161karaca na izgradnji puteva i \u017eeleznice, gde su poginuli od gla\u0111i i batina. 24 aprila Talat Pa\u0161a, veliki vezir i ministar komunikacija izdao je nare\u0111enje da se deportuju porodice jermena. Najsre\u0107niji su uspeli da izvu\u0107u \u017eivu glavu. Neki su pobegli u Rumuniju kao \u0161to ka\u017ee istori\u010dar Eduard Antonian. Na\u0161 sagovornik obja\u0161njava da je zapravo istorija jermena izbeglica u Rumuniji po\u010dela jo\u0161 krajem 19 veka, posle genocida od 1895-96 godine. Eduard Antonjan:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
.. Po nare\u0111enju sultana Abdula Hamida drugog, nazvan i crveni sultan, masakrirano je oko 380 hiljada jermena. Tada dobar deo jermenske zajednice iz Ototmaskog carstva pobeglo je u Rumuniju. I danas oko 10% pripadnika jermenske zajednice u Rumuniju su naslednici onih koji su do\u0161li posle prvog genocida. Prve izbeglice su imali dosta dobro finansisko stanje, tako da su pobegli iz Ototmanskog carstva sa ne\u0161to novca. Oni su ovde otvorili prodavnice i ostali su u vezi sa starijom zajednicom iz Rumunije, tako da su nastavili svoj \u017eivot i savr\u0161eno su se integrisali u rumunsko dru\u0161tvo.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Pitali smo Eduarda Antonjana kako su uspeli da pobegnu oni koji su stigli u Rumuniju?:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Nesretnici koji su se spasili su pomognuti, deo njih od civilnog turskog i arapskog \u017eivlja, dok su neki jednostavno imali sre\u0107u. Mnogi su uspeli da podmi\u0107uju ototmanske vlasti, drugi su imali veze sa inostranim misijama, jer su se amerikanci mnogo uklju\u010dili, po\u0161to su SAD bile neutralne. Imali su dobro ure\u0111enu ambasadu, ambasador Henri Mirgentau koji je kasnije napisao memoare osudio je \u017elo\u0107ine protiv jermena i aktivno se uklju\u010dio u njihovoj pomo\u010di. Bili su i danci ili nemci koji su pomogli onima koji su se spasili.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prema procenama istori\u010dara oko 20 hiljada jermenskih izbeglica, me\u0111u koje \u010detvrtina su ostali bez roditelja prona\u0161li su uto\u010di\u0161te u Rumuniju i njima je pomogla i ovda\u0161nja jermenska zajednica. Oni su do\u0161li u vi\u0161e talasa, ve\u0107ina po okon\u0107anju rata. Eduard Antonjana odnosi se u nastavku na rutu onih koji su tra\u017eili svoje mesto u svetu pun ru\u0161evina i smrti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Iz Istanbula kao \u0161to je bio slu\u010daj i sa mojim pradedom i sa njegovom decom, oni su se ukrcali na jedan francuski brod i stigli su u Konstanci. Na tom brodu su bili i deca \u0107iji su roditelji ubijeni u toku genocida. U Rumuniju je \u017eivela dobro strukturisana jermenska zajednica koja je raspolagala sa finansiskim mogu\u0107nostima. Postojali su ugledni jermeni u to vreme kao \u0161to su Krikor Zambak\u010dijan, Grigore Tranku-Ja\u0161i, bra\u0107a Manisarijan, najve\u0107i trgovci \u017eitarica na jugo-istoku Evrope. Treba ovde da ka\u017eem da je Savez Jermena osnovan 1919 godine sa ciljem da pomogne izbeglicama, a prvi predsednik je bio Grigore Tranku-Ja\u0161i. Kada su do\u0161le izbeglice u Konstanci svi su se zgrozili. List Adevarul imao je 1915 godine dopisnike u Istanbulu i oni su pisali o genocidu. Na ovaj na\u010din rumunska javnost je znala \u0161ta se doga\u0111a sa jermenima u Ototmanskom carstvu. Armenad Manisarijan, drugi predsednik Saveza jermena i\u0161ao je kod tada\u0161njeg premijera Rumunije, Bratijanua i pitao ga \u0161ta mo\u017ee da uradi da jermenske izbeglice. Bratijanu ga je pitao ako garantuje za izbeglice i Manisarijan mu je odgvorio potvrdno. Dato je zeleno svetlo i sve izbeglice su se ovde nastanile, a dr\u017eavljanstvo su primili kasnije. Izbeglice su ovde do\u0161le paso\u0161om Nansen koji se delio apatridima i va\u017eio je za samo jedno putovanje. Kada su do\u0161li oni bez roditelja, jermenska zajednica se mobilisala i kupila je vi\u0161e hektara zemlji\u0161ta u Strungi pored Ja\u0161ja. Tamo je izgra\u0111en dom sa profesorima i svime \u0161to je bilo potrebno i gde je odrasla ta deca. Nau\u010dili su razne zanate, mnogi su usvojeni od strane porodica jermena iz Rumunije. Neki su otvorili du\u010dane, kao \u0161to je moj pradeda otvorio obu\u010darsku radnju. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prolaskom vremena traume rata su se smanjile, ali nikad nisu zaboravljene. Eduard Antonjan ka\u017ee da su jermenske izbeglice u Rumuniju nastavile da \u017eive izme\u0111u \u0161okantnih se\u0107anja i nade:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Jermeni izbeglice iz Ototmanskog carstva nikada se nisu smatrali ne\u0161to drugo od gra\u0111ana otomanskog cartva, oni su bili dobri gra\u0111ani, pla\u010dali su poreze, bili su u vojsci, govorili su turski. Oni iz zajednice pri\u0107aju da njihovi roditelji koji su pobegli od genocida, kada su imali tajne ispred svoje dece govorili su turski. I danas postoje nekoliko staraca u zajednici koji govore turski. Na\u017ealost 1945 godine neki su se ostavili prevareni od sovjetske propagande i vratili su se u Jermeniji. Re\u010deno im je da sada imaju svoju dr\u017eavu. 1991 godine kada je Jermenija proglasila samostalnost, deca onih koji su oti\u0161li u sovjetskoj Jermeniji vratili su se u Rumuniju. <
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Jermenske izbeglice iz Rumunije izvukle su \u017eivu glavu da bi mogle da ka\u017eu pri\u0107e onih koji su poginuli u pustinji iz Anatolije 1915 godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
20 vek je imao jednu \u0161okantnu pojedinost, najime bio je vek genocida. Prvi genocid u nizu koji su usledili je bio jermena iz Otomanskog carstva, kada je ubijeno oko 1,5 milion jermena, dakle oko polovina pripadnika ovog naroda. Zvani\u010dni razlog vo\u0111a turaka je bio da su jermeni podr\u017eavali rusku armiju, ali su pravi razlozi bili […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":130317,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515090","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n