Sistem dirigovane ekonomije od strane dr\u017eave bio je glavni adut komunisti\u010dkog re\u017eima. Posle dolaska na vlast prve komunisti\u010dke vlade u Rumuniji, 6 marta 1945 godine, Rumunska Komunisti\u010dka Partija je po\u010dela da stavi u praksi ovaj sistem. U transformaciji ekonomije, komunisti\u010dki re\u017eim je imao uz sebe dr\u017eavne institucije koje je preuzeo pod pokroviteljstvom sovjetske armije, zatim svoje kadrove, ideolo\u0161ki rad i zasnivao se na pritiske i kointeresovanje. Proces prelaska od slobodne tr\u017ei\u0161tne ekonomije na cetralizovanu i planiranu je trajao nekoliko godina, ali su glavni ciljevi jasno definisani i ispunjeni u predvi\u0111enom roku. Metod je bio nacionalizacija ili zaplena, a banke se broje me\u0111u prve koje su pre\u0161le u rukama dr\u017eave. Smatrane simbolom kapitalizma, banke su ostale bez ovla\u0161\u0107enja i aktiva, i oduzeto im je pravo da daju kredite, da odrede kamate i depozite. Zakon br. 119 od 11 juna 1948 godine predvideo je nacionalizaciju industrijskih preduze\u0107a, banke, osiguranja, rudnici i prevoz. Fakti\u010dki svako proizvo\u0111a\u010dko sredstvo koje je donelo profit je u\u0161lo u rukama dr\u017eave. Nikolaje Mageresku, \u010dlan liberalne omladine i \u0161ef kabineta ministra finansija Mihajla Romni\u0107eanua prisetio se 1996 godine kada je sa njime snimio intervju Centar usmene istorije rumunske radiodifuzije trenutaka koji su usledili posle nacionalizacije:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Sve zaposlene ostalih banaka je preuzela Nacionalna banka koja je postala dr\u017eavna banka i samo preko nje su se vr\u0161ile sve bankarske operacije. Bila je samo jedna banka i od tada po\u0107inje centralizovani dr\u017eavni sistem. Centralizovani sistem dr\u017eave je po\u010deo sa bankarskim sistemom, jer je on dr\u017eao u svojim rukama finansisko-ekonomske poluge, i tako ukidanjem celokupnog privatnog bankarskog sistema i preuzimanjem svih operacije od strane samo jedne centralizovane banke to je bio po\u010detak centralizovanog dr\u017eavnog sistema.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Prelazak banaka u rukama dr\u017eave je imalo za posledicu nestanak tr\u017ei\u0161tne ekonomije i sistema kreditiranja, koji je motor jedne zdrave ekonomije. Mihaj Mageresku odnosi se u nastavku na nove uslove u kojima je radio jedan zaposleni u banci:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Po\u0161to sam bio novi u banci imao sam najni\u017eu platu, oko 45 miliona leja, dok je cena jednog hleba bila 200 ili 400 hiljada leja, ili mo\u017eda i vi\u0161e. Da bi uni\u0161tila ili zaplenila sva proizvo\u0111a\u010dka sredstva iz ruka srednje klase i bur\u017eoazije, vlada je uvela monetarnu reformu, ali to nije bila monetarna reforma u pravom smislu re\u0107i, ve\u0107 samo likvidacija novca, bez da se daje ni\u0161ta u zamenu. Mi koji smo bili zaposleni bili smo privilegovani, jer smo primali jednu ma koliko malu platu, ali je ipak to bila plata. Se\u0107am se da sam tada 1947 godine primio 30 leja, ali sa tih 30 leja mogao si ne\u0161to kupiti. Drugi koji nisu radili, nisu primali ni\u0161ta. To je bio najve\u0107i udarac za bur\u017eoaziju, jer je ostala bez novca. Nakon oduzimanja novca, posle godinu dana vlada je do\u0161la sa nacionalizacijom svih privatnih preduze\u0107a i tada je zadat drugi udarac. 1952 godine usledila je nova monetarna reforma koja nije bila prema modelu lej za lej, ve\u0107 1 za 20 leja i nisu zamenjene sve sume onih koji su imali ra\u010dune, ve\u0107 samo do odre\u0111ene sume. To su bila sredstva kojima Komunisti\u010dka Partija je \u017eelela da se oslobodi bur\u017eoazije i da preuzme u svoje ruke sva nov\u0107ana sredstva iz dr\u017eave. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sovjetski savetnici bili su vitalni elemenat za novu vrstu ekonomije kojeg su komunisti\u010dke vlasti iz Bukure\u0161ta stavile u praksi. Mihaj Mageresku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,U Nacionalnoj banci ja li\u0107no sam video savetnike kada sam preuzet iz Rumunske banke. Po\u0161to sam bio mlad i neo\u017eenjen poslali su me u filijali iz Ploje\u0161tja, ali sam tamo ostao samo dve godine i vratio sam se u centrali. Kada sam se vratio u centrali, to je bilo negde 1949-50 godine, bio je jedan sovjetski savetnik koji se nazivao Roma\u0161ov. Se\u0107am se da nije bio dobro obu\u010den, a pantalone nije imao ispeglane. Ovaj je do\u0161ao sa svim upustvima iz Gostbanka u Moskvi, i mi smo pre\u0161li sve na\u0161e bankarske operacije prema modelu Gostbanka.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mihaj Mageresku ka\u017ee da se re\u017eim uzdao i na stare kadrove u postizanju svojih ciljeva:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Svi oni koji su dirigovali ovaj proces koji je dobro stavljen na delu su bili stari kadrovi. Ako si bio \u0107ist, nisi imao imovinu ili nisi imao preduze\u0107a, ako si bio dobar radnik ostavili su te da radi\u0161. U celom tom aparatu 8-9 godina komunisti su ostavili da rade stari kadrovi. Ja bolje mogu da govorim o Nacionalnoj banci, gde sam radio do odlaska u penziju. Svi biv\u0161i direktori koji su imali 45-50 godina postepeno su smenjeni sa starim partijskim kadrovima i \u0107ak sa radnicima jako nisu imali finansisku obuku, a mnogo su se uzdali u tehnokrate koji su ostali na polo\u017eajma.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Nacionalizacijom, rumunske banke su se integrisale u vrstu ekonomije koja nikada nije isprobana u jednoj razvijenoj dr\u017eavi. Dirigovana ekonomija na papiru je izgledala bolja od tr\u017ei\u0161tne, ali u stvarnosti je bil obrnuto, jer \u0107e se bankrot pojaviti u godinama koje su usledile. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Sistem dirigovane ekonomije od strane dr\u017eave bio je glavni adut komunisti\u010dkog re\u017eima. Posle dolaska na vlast prve komunisti\u010dke vlade u Rumuniji, 6 marta 1945 godine, Rumunska Komunisti\u010dka Partija je po\u010dela da stavi u praksi ovaj sistem. U transformaciji ekonomije, komunisti\u010dki re\u017eim je imao uz sebe dr\u017eavne institucije koje je preuzeo pod pokroviteljstvom sovjetske armije, zatim […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":188716,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515117","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n