\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
1965 godine preminuo je Gjorgje Gjorgju De\u017e, prvi komunisti\u010dki lider Rumunije, i jedan od odgovornih za sovijetizaciju pokrenutu 1945 godine pod direktnom kontrolom Crvene armije. De\u017e je bio oli\u0107enje novog na\u010dina bavljanja politikom, taj jedinstvene totalitarne komunisti\u010dke partije. Istori\u010dari smatraju De\u017ea jednog od odgovornih za nestanak rumunske demokratije, agentom Kominterna u me\u0111uratnom periodu koji je stigao na najvi\u0161im polo\u017eajma na kraju drugog svetskog rata. Gjorgje Gjorgju De\u017e rodio se u radni\u010dkoj porodici 1901 godine, a njegova supruga je tako\u0111e bila radnica. Bio je elektri\u010dar zaposlen u Ateljejima rumunske \u017eeleznice Grivica. U 29 godini pristupio je Komunisti\u010dkoj Partiji. U periodu od 1933 godine do 1944 godine bio je u zatvoru zbog njegove uloge u \u0161tajku iz Grivice od 1933 godine. Pre izlaska Rumunije iz savezni\u0161tva sa Nema\u010dkom od 23 avgusta 1944 godine, De\u017e je oslobo\u0111en i postao je lider komunista na slobodi. U zatvoru 1940 godine bio je u istoj zatvorskoj \u0107eliji sa Nikolajom \u010cau\u0161ekom, koji \u0107e postati njegov naslednik posle smrti. \u0160tefan Barlea poznavao je obojicu komunisti\u010dkih lidera Rumunije i De\u017ea i \u010cau\u0161eska i iskoristio je povlastice ovog prijateljstva. U jednom intervju za Centar usmene istorije Rumunske radiodifuzije od 2002 godine, Barlea priznaje da vrsta lidera kao \u0161to su bili De\u017e i \u010cau\u0161esku nije bila mogu\u0107a u nekom drugom politi\u010dkom sistemu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Sistem je stvorio dvojicu vo\u0111a partije, odnosno dr\u017eave iz perioda komuzima, De\u017ea i \u010cau\u0161eska. Ja verujem da ako ne bi bili oni, bili bi drugi bolji ili gori od njih, bez nekih promena karakteristika sistema. Ko \u010dita istoriju 20 veka razume da su se sli\u0107ne stvari dogodile u velikom broju dr\u017eava. Gjorgju De\u017e je graditelj ekonomskog, politi\u010dkog i dru\u0161tvenog sistema Rumunije. Gjorgju De\u017e je stvorio \u010cau\u0161eska. Pre kraja \u017eivota, ose\u010dao je potrebu da malo pobolj\u0161a \u017eivot ljudi i da ispravi neke gre\u0161ke pro\u0161losti, sa uticajem spolja ili ne, tako da je preminuo sa idejom da ne postoje vi\u0161e politi\u010dki zatvorenici i da je Rumunija imala odr\u0111enu ekonomsku gra\u0111evinu. Moje je mi\u0161ljenje da na planu politi\u010dke delatnosti je bio uveren da \u0107e partija prona\u0107i najbolje re\u0161enje da njegov naslednik nastavi i razvije aktivnost. To nekako opravdava \u0107injenicu da nije imenovao nekoga za naslednika u trenutku kada je bio te\u0161ko bolestan.\u201d<,br>><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
De\u017e je bio lukav i o\u0161tar lider koji je fizi\u010dki eliminisao protivnike. Neki tvrde i da smrt komunisti\u010dkog lidera \u0160tefana Fori\u0161a od 1940 godine je delo De\u017ea, ali je sigurno da je smrt Lukrecija Patra\u0161kanua, va\u017enog protivnika De\u017ea posledica primene njegovog plana. I odstranjenje grupe predvo\u0111ene Anom Pauker je njegovo delo. Za njegovo ime povezuje se i sovjetizacija Rumunije, ali i poku\u0161aj rumunskih komunista da se oslobode kontrole sovjeta 60\u2019 godina. Neki \u010dak tvrde da je otrovan u toku jedne posete Moskvi, zbog poku\u0161aja da se udalji od Sovjetskog saveza. \u0160tefan Barlea:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Osetio sam da je Gjorgju De\u017e u centar ekonomije. Ne samo \u0161to je bio u centar ekonomije, ve\u0107 je posle 1945-46 godine bio na raznim rukovode\u0107im funkcijama u nekim va\u017enim ministarstvima. Rukovodio je kao prvi potpredsednik vlade komisije za stabilizaciju i ekonomsku obnovu i postepeno imenovao je u vladi mnoge iz politbiroa Partije. Vr\u0161io je dvostruku kontrolu vlade, a u periodu od 1952 do 1955 godine vladom je rukovodio direktno Gjorgju De\u017e. Podneli su ostavke trojica va\u017enih ministara kabineta, to jest Ministar finansija, Vasile Luka, Ministar inostranih poslova, Ana Pauker i Ministar unutra\u0161njih poslova Teohari \u0110or\u0111ersku. Time je Gjor4gju De\u017e postigao dva cilja istovremeno, najime ostranio je i iz Partije i iz vlade svoje politi\u010dke protivnike. Fakti\u010dki on je preuzeo rukovodstvo vlade predlogom da premijer Groza postane predsednik Prezidijuma Velike Narodne Skup\u0161tine.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Gjorgje Gjorgju De\u017e preminuo je 19 marta 1965 godine u Bukure\u0161tu, a njegov naslednik je postao Nikolaje \u010cau\u0161esku. Pre 50 godina komunisti\u010dko rukovodstvo Rumunije promenilo je lidere, ali ne I na\u010din vladanja.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
1965 godine preminuo je Gjorgje Gjorgju De\u017e, prvi komunisti\u010dki lider Rumunije, i jedan od odgovornih za sovijetizaciju pokrenutu 1945 godine pod direktnom kontrolom Crvene armije. De\u017e je bio oli\u0107enje novog na\u010dina bavljanja politikom, taj jedinstvene totalitarne komunisti\u010dke partije. Istori\u010dari smatraju De\u017ea jednog od odgovornih za nestanak rumunske demokratije, agentom Kominterna u […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":126646,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515121","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n