\n
<\/p>\n
\n
<\/p>\n
Oru\u017eje je oduvek bio izvor prihoda za proizvo\u0111a\u010de kada su ljudi ose\u0107ali potrebu da ratuju. Pojava dr\u017eave je zna\u0107ila za\u0161titu i ohrabrivanje proizvodnje oru\u017eja i zbog odbrane nacionalne bezbednosti, ali i zbog novca. Nije nikakva tajna da ratovi su bili povlastice za poslovanje i tehnolo\u0161ki razvoj. Jako je to odvratno, rat doprinosi razvoju ekonomija dr\u017eava i izlazku iz krize kao \u0161to je bio slu\u010daj sa drugim svetskim ratom. Na kraju tog rata Rumunija je smatrana pobe\u0111enom stranom. Zbog toga nametnute su joj restrikcije o broju vojnika i naoru\u017eanja kojeg mo\u017ee proizvoditi. Ipak, komunisti\u010dka vlada iz Bukure\u0161ta nije mogla da odustane od proizvodnje oru\u017eja i municije jer su grupe partizana u planinama bile stalni izazov po nove vlasti. Rumunska namenska industrija na kraju rata i 50\u2019 godina proizvodila je lako individulano oru\u017eje kao \u0161to su pi\u0161tolji, karabini i minobaca\u010di. Vojno, Rumunija se pridru\u017eila Var\u0161avskom paktu, alijansi osnovanoj 1955 godine na iniciativu sovjetskog lidera Nikite Hru\u0161\u010dova i imala je u sastavu Albaniju, Bugarsku, \u010ce\u0161koslova\u010dku, Nema\u010dku Demokratsku Republiku, Poljsku, Ma\u0111arsku i Sovjetski savez. Pripadnost alijansi predvo\u0111enoj Sovjetskim savezom pretpostavljalo je zajedni\u010dke standarde vojne opreme. Na po\u010detku 60\u2019 godina, udaljavanje Rumunije od Sovjetskog saveza zna\u0107ilo je izradu jedne strategije za nacionalnu namensku industriju. Jako deo vojne alijanse Var\u0161avski pakt, Rumunija je ose\u010dala potrebu da razvije takvu industriju. U jednom intervju od 2002 godine za Centar usmene istorije Rumunske Radiodifuzije, Maksim Begjanu, predsednik Dr\u017eavnog komiteta planiranja odnosi se na razloge za pojavu ideje o nacionalnoj namenskoj industriji:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Namenska industrija sna\u017eno se razvila iz 2 razloga. Prvi je bio da nas prijatelji iz bloka ne igraju na prste kako \u017eele sa oru\u017ejem, da ne zavisimo samo od rusa. U drugom redu sem dotacije vojske radilo se o izvozu. Taj izvoz je bio najvredniji i najbolje ispla\u0107en u devizama. Nismo izvozili tenkove. Mi smo izvozili oklopna vozila, izvozili smo ovo individualno oru\u017eje, minobaca\u010de. Proizvodili smo mnogo municije za topove, a bili smo i proizvo\u0111a\u010di topova. Mi smo proizvodili top od 150 mm. sa dometom od 40-50 km. Tako\u0111e proizvodili smo eksplozivne naprave.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Ve\u0107i deo dotacije rumunske armije i vojne tehnike bio je uvozni, naro\u010dito iz Sovjetskog saveza. Posle invazije \u010ce\u0161koslova\u010dke od 1968 godine Rumunija je ubrzala proces stvaranja nacionalne namenske industrije. Tada je Rumunija pokrenula proizvodnju te\u0161kog naoru\u017eanja kao \u0161to su tenkovi, topovi, avioni, baca\u010di raketa, mitraljeza i boljeg lakog oru\u017eja kao \u0161to su na primer snajperi. Tako\u0111e, u\u0161le su u proizvodnji i vojna vozila. Maksim Begjanu tvrdi da je celokupni projekat naoru\u017eanja iniciativa novog lidera, Nikolaja \u010cau\u0161eska koji je nasledio De\u017ea, Staljina Rumunije:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Planovi su do\u0161li od \u010cau\u0161eska i prvo se o njima razgovaralo sa vojnim stru\u010dnjacima i zatim smo mi usledili. Po\u0161to smo imali granu ma\u0161inogradnje, imali smo i namensku granu. Potpredsednik je bio \u010candru, oficir vazduhoplovstva, oni su tamo razmotrili zajedno sa stru\u010dnjacima njihove predloge, a krajna opcija je pripadala vrhovnom komandantu koji je sve dirigovao. Mi u Komitetu planiranja samo smo rekli ako je mogu\u0107e, ako je efikasno, koji su proizvo\u0111a\u010dki kapaciteti potrebni i gde treba da se grade. Ipak, oni su znali koji su im proizvodi potrebni jer mi nismo imali stru\u010dnjake vojne taktike i strategije. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vazduhoplovstvo je smatrano prioritetom nacionalne namenske industrije, naro\u010dito jer je Rumunija imala tradiciju u me\u0111uratnom periodu od koje je primorana da odustane na zahtev sovjeta. Maksim Begjanu:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, O\u017eivela je vazduhoplovna industrija. Izgra\u0111ena je velika jedinica u Bakau, u Bukure\u0161tu je bila proizvodnja motora, i zatim nova fabrika je izgra\u0111ena i u Krajovi. \u010cau\u0161eska je prihvatio ideju sa vazduhoplovstvom i tra\u017eio je da i mi proizvodimo. Paralelno sa time po\u010deli smo da razvijemo elektroniku, elektrotehniku.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Rumunska namenska industrija bila je projekat ispunjen do po\u010detka 80\u2019 godina, ali lo\u0161i ekonomski rezultati komunisti\u010dkog re\u017eima uticali su da i ona bude blizu ste\u010daja 1989 godine.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Oru\u017eje je oduvek bio izvor prihoda za proizvo\u0111a\u010de kada su ljudi ose\u0107ali potrebu da ratuju. Pojava dr\u017eave je zna\u0107ila za\u0161titu i ohrabrivanje proizvodnje oru\u017eja i zbog odbrane nacionalne bezbednosti, ali i zbog novca. Nije nikakva tajna da ratovi su bili povlastice za poslovanje i tehnolo\u0161ki razvoj. Jako je to odvratno, rat […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129177,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515122","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n