\n
<\/p>\n
Neki istori\u010dari veruju da je njihova disciplina egzaktna nauka. Drugi veruju da je istorija blizu nas i da se ona bavi duhom jedne epohe i mentalitetom u to doba. Postoji verovanje da su istoriski romani isto toliko va\u017eni za upoznavanje pro\u0161losti i formiranje istoriske kulture, kao \u0161to je i u\u010denje istorije sa brojkama i podatcima. Postoje mngoborjni knji\u017eevni proizvodi, naro\u010dito romani \u0107iji su izvori autenti\u010dni, istoriski i koji prave da istorija bude veoma zanimljiva. Dojna Ru\u0161ti je knji\u017eevnica koja je istra\u017eila nekoliko stotina dokumenata iz perioda od 1770 godine do 1830 godine za svoj roman ,, Fanariotski rukopis. Iz dokumente vremena saznala je o jednom mladi\u0107u koji je do\u0161ao u Bukure\u0161t da se obogati. Ali u pri\u0107i jednog \u010doveka i sveta u kojem \u017eivi postoje i drugi ljudi sa drugim sudbinama. Jedan od likova Dojne Ru\u0161ti je vladar Aleksandru Moruci koji je \u017eiveo od 1750 godine do 1816 godine. Dojna Ru\u0161ti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Zanimao me jedan Moruci, jedan fanarjotski vladar. Bio je vladar sa zanimljivim \u017eivotom i koji je verovatno ostavio najvi\u0161e dokumenata iza sebe. Alerksandru Moruci, grk poreklom o\u017eenjen rumunkom, vladao je u vi\u0161e navrata u Vla\u0161koj i Moldaviji i ono \u0161to me je privuklo kod njega je da je ostavio iza sebe mnogbrojne napisane ideje. Ostavio je veliki broj dokumenata iz kojih vidimo kakav je bio \u017eivot u vladarskom dvorcu u doba fanariota. Imao je i u\u017easnu sudbinu: zarobljen od strane turaka prodat je kao rob. Lik Morucija je prisutan u celom romanu, i jednog trenutka ostavila sam po strani pri\u010du glavnog lika da bih pisala o senci Morucija u Bukure\u0161tu u kojem je do\u0161ao moj glavni lik. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Bukure\u0161t od po\u010detka 19 veka je bio me\u0161avina jezika i naroda, dakle na neki na\u010din bio je Vavilon Rumunije. Jedan od va\u017enih likova Fanarjotskog rukopisa je Delizorzo. Dojna Ru\u0161ti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Mnogi grci koji su ovde do\u0161li ustvari su bili cincari ili vlasi, znali su dobro rumunski jezik i skoro svaki od njih je imao veze sa rumunskim svetom. Ina\u0107e to je i glavni razlog za njihov dolazak ovde, znali su rumunski jezik i mogli su da se sna\u0111u. Me\u0111u njima broji se i jedan mitroplit koji je smenio mitropolita Filareta, a radi se o Dositeju Filitiju poznat pod imenom Delizorzo. Ovaj grk koji je do\u0161ao u rumunske knje\u017eevine sa gr\u010dkom kulturom i koji je postao mitropolit, ro\u0111en je od oca grka i majke albnanke koja je ustvari bila cincarka, \u0161to je normalna me\u0161avina na Balkanu. Delizorzo je tako nazvan od strane bukure\u0161tanaca, ime koje sam tako i ostavila je bio sme\u0161ni nadimak, polovina na turskom, polovina na gr\u010dkom jeziku. Na turskom jeziku deli zna\u0107i lud, ali u simpati\u0107nom smislu i dakle prevod nadimka bi bio taj ludi Zorzo. Zorzos je bilo prisutno ime na Balkanu, ali za rumune to je bilo sme\u0161no ime. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Mladi\u0107 koji je do\u0161ao u Bukure\u0161tu \u017eiveo je \u017eivot svog vremena. Knji\u017eevnica Dojna Ru\u0161ti uvela je u biografiji iskustvo jednog drugog lika, njegovog savremenika. Ponovo Dojna Ru\u0161ti:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Lik otkriven u jednom rukopisu zanimao me njegovom kratkom pri\u0107om. Radi se o cincaru koji je do\u0161ao u Bukure\u0161tu predstavljaju\u0107i se kao stranac, grk jako je njegovo ime Jon sin Radua bilo rumunsko. Bilo je bolje da se predstavi\u0161 kao grk, nego cincar. Ovaj cincar koji se preporu\u010dio kao grk postao je rob boljara Doj\u010deskua. Radi se o ljubavi, razo\u010darenju i ropstvu. Jon sin Radua sti\u017ee u Bukure\u0161tu i kako je stigao smetnjom se verovalo da se radi o Leunu kojeg spominju mnogobrojni dokumenti. Leun je bio batler, verovatno francuskog porekla koji je radio za grofa Hasatova, prvog konzula Rusije u Bukure\u0161tu. Ovaj jedne no\u0107i je nestao i postoje podatci da je sam vladar zahtevao da se on tra\u017ei. \u0160ta je uradio da bi bio Leun toliko tra\u017een? Iz jednog dokumenta vladara Morucija sam saznala da je on trebao biti vo\u0111en kod jednog bogatog trgovca, jer ga \u010dekala k\u010derka trgovca. Ovaj momak je trebao da se o\u017eeni njom, a on je pobegao \u0161to je naljutilo celi Bukure\u0161t, jer niko nije razumeo za\u0161to jedan mladi batler odbija taj \u0107asni predlog. Ja sam prenela taj doga\u0111aj iz istinitog dokumenta u pri\u0107i mog lika, Jona sina Radua. On je do\u0161ao u Bukure\u0161tu da se obogati, nije \u017eeleo da u\u010destvuje u gr\u010dku oslobodila\u010dku armiju generala Lambrosa, ve\u0107 samo da \u017eivi, imaju\u0107i u vidu da je imao samo 17 godina. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Istoriski dokumenti mogu biti isto toliko konfuzni kao \u0161to su i neka knji\u017eevna dela. I one su pri\u010de ljudi, koje se mogu interpretirati i koje ponekad su neispunjene. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Neki istori\u010dari veruju da je njihova disciplina egzaktna nauka. Drugi veruju da je istorija blizu nas i da se ona bavi duhom jedne epohe i mentalitetom u to doba. Postoji verovanje da su istoriski romani isto toliko va\u017eni za upoznavanje pro\u0161losti i formiranje istoriske kulture, kao \u0161to je i u\u010denje istorije sa brojkama […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129219,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515125","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n