\n
<\/p>\n
Epidemije su smatrane sna\u017enim faktorom uticaja na ljudsku civilizaciju, kao i svaki drugi va\u017eni doga\u0111aj. Epidemije sa najvi\u0161e ljudskih \u017ertava su one kuge, variole i kolere. Crna smrt poznata u rumunskom prostoru i pod nazivom crna buba ubila je najvi\u0161e ljudi u toku istorije. Neki istori\u010dari tvrde da je epidemija kuge od sredine 14 veka ubila oko 75 miliona ljudi. Tek na kraju 19 veka, 1894 godine, francuz Aleksandre Jersin je otkrio bakteriju kuge i time i lek protiv ove stra\u0161ne bolesti. Pre velikog otkri\u010da Jersina, jedini lek protiv kuge je bio ,,nek izvu\u0107e \u017eivu glavu ko mo\u017ee\u201d, a u lekarskim pojmovima oni koji su razvili imunitet na ovu bakteriju. I rumunski prostor se suo\u010dio sa epidemijama koje su ostavile duboke tragove. Oktavijan Buda, profesor istorije medicine na Medicinskom Univerzitetu Karol Davila iz Bukure\u0161ta, odnosi se na svedo\u010danstva o kugi iz 15 veka u rumunskom prostoru, posle koje je usledila jo\u0161 jedna epidemija u slede\u0107em veku. Oktavijan Buda:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Postoje svedo\u0107anstva nekih doma\u0107ih lekara koji su \u017eiveli na raznim dvorcima vremena, to jest Stefana Velikog, Mateja Basaraba ili Vasilea Lupua. Najte\u017ei problem je identifikacija bolesti jer pojam buba je veoma rasprostanjen. U doma\u0107em jeziku buba zna\u0107i zapravo bolest, i u toj situaciji te\u0161ko se mo\u017ee definisati. Konkretne informacije o slu\u010daju Janka od Hunedoare nemamo. Jedan od poslednjih \u0161irenja kuge na zapadu Evrope krenulo je iz Dubrovnika ili Ragusi. Postoji tvrdnja jednog rumunskog istori\u010dara, Nikolaja Vatamanua koji spekuli\u0161e sa dobrim argumentima da u bitci u Razbojenju o kojoj se zna da su pobedili turci Mehmeta drugog protiv Stefana Velikog, koja se na kraju pretvorila u poraz turaka jer su poginuli vi\u0161e desetina hiljada ume\u0161ala se i epizoda kuge koja je do\u0161la iz Urala ili sa Krima. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Epidemije kuge se nastvljaju povremeno i u slede\u0107im vekovima, a naju\u017easnija je ona u Londonu od 1666 godine. U 18 veku u rumunskom prostoru je po\u010delo fanarjotsko doba, a prvi vladar Nikolaje Mavrokordat je poginuo od kuge 1730 godine. Ipak najozbiljnije posledice je imala kuga Kara\u0111e od 1813-14 godine. Oktavijan Buda odnosi se u nastavku na mere koje su primenile vlasti Vla\u0161ke i sredstva za borbu sa epidemijom. Oktavijan Buda:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Stvorio se neki vid pojasa karantina od Dunava ka Bukure\u0161tu, imenovani su upravnici najpogo\u0111enijih zona i dopunjena su profesionalna mesta pogrebnika. Oni su se bavili le\u0161evima i izabrali su mesto sahrane. Uglavnom su izabrani iz redova onih koji su pre\u017eiveli bolest i smatralo se da imaju imunitet. Istori\u010dar Jon Gika veoma negativno se odnosi na pogrebnike. Kada su prolazili pored neke bogate ku\u0107e oni su bacali zara\u017eene predmete i \u0161irili su tako bolest. Jako su rizikovali smrt, oni su ubijali bolesnike usput ili su ih sahranili dok su jo\u0161 bili \u017eivi. Postoji izve\u0161taj jednog pogrebnika kojeg citiramo ,, danas sam skupio 15 le\u0161eva koje sam ko\u0107ijom odneo na polje Dude\u0161ti, ali sam sahranio samo 14 jer je jedan uspeo da mi pobegne. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Niko i ni\u0161ta nije uspelo da smanji u\u017eas ljudi, a jedina uteha je bio alkohol koji je koliko toliko smirivao bolesnike. Ponovo Oktavijan Buda:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,,Po\u0161ti nije postojao efikasni lek, naravno da alkohol u velikim koli\u0107inama je smirivao strasti. Ali i u tome su uvedene zabrane. Postojali su ljudi koji su obe\u010davali le\u0107enje kornja\u010dom. Postojala je bolnica za kugu u Bukure\u0161tu, Dude\u0161ti, postojala je i bolnica Sveti Virarijon u kojima su dr\u017eani zatvoreni bolesnici.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Vekliki mraz od zime 1813-14 godine smirio je kugu, ali ona nije nestala u potpunosti. Prema izve\u0161tajma austrijskog konzula u Bukure\u0161tu Flej\u0161aka fon Hakenaua, kuga Kara\u0111ea je ubila oko 4500 ljudi. Sa kugom Kara\u0111ea, nazvana tako jer je doneo jedan \u010dovek iz njegove pratnje , po\u0161to je novi vladar \u017eurio da ulazi u Bukure\u0161tu da bi preuzeo presto, ne\u017eele\u0107i da stoji u karantin zavr\u0161ava se jedna epoha i po\u0107inje moderno doba istorije Rumunije. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Epidemije su smatrane sna\u017enim faktorom uticaja na ljudsku civilizaciju, kao i svaki drugi va\u017eni doga\u0111aj. Epidemije sa najvi\u0161e ljudskih \u017ertava su one kuge, variole i kolere. Crna smrt poznata u rumunskom prostoru i pod nazivom crna buba ubila je najvi\u0161e ljudi u toku istorije. Neki istori\u010dari tvrde da je epidemija kuge od sredine […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":129233,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515126","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n