Emisije na stranim jezicima Dru\u0161tva rumunske radiodifuzije zami\u0161ljene su od po\u010detka za informisanje diplomatskog kora u presotnicu Rumunije. 1932 godine na radio aparatima mogle su se \u010duti prve emisije na francuskom i engleskom jeziku, a radilo se o vestima i informativnim blokovima. U godinama rata, servis na stranim jezicima je informisao strance o stanju na frontu i stanju stanovni\u0161tva. Posle rata servis na stranim jezicima je postao jo\u0161 va\u017eniji i organizovao se pod nazivom Uredni\u0161tvo emisija za inostranstvo, a govornici stranih jezika su zaposleni da bi \u0161irili propagandu komunisti\u010dke Rumunije. Kao i celokupna \u0161tampa i Radiodifuzija je postala sastavni deo modela komunisti\u010dkog dru\u0161tva. 1950 godine Ser\u0111u Levesku apsolvirao je francusku gimnaziju u Bukure\u0161tu i zaposlen je sa pote\u0161ko\u0107ama u Francsukom uredni\u0161tvu, jer njegovi roditelji nisu bili radnici. 1998 godine Ser\u0111u Levesku je ispri\u0107ao Centru usmene istorije rumunske radiodifuzije koje je bilo njegovo mesto u uredni\u0161tvu i kako se odvijala delatnost:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Osoblje je bilo malobrojno, i u to doba organizacija je bila slede\u0107a: postojao je \u0161ef uredni\u0161tva i zatim su bile samo nekoliko osobe, dvojica prevodilaca i dvojica koji su se bavili kontrolom. Ta osoba je bila nadle\u017ena da odobri i osigura ukla\u0111enost teksta prevo\u0111enog na francuskom jeziku sa rumunskim tekstovima koji su dolazili od drugih uredni\u0161tva. U to doba nije postojala nikakva uredni\u010dka delatnost u uredni\u0161tvima na stranim jezicima, sve je dolazilo iz dva centralna uredni\u0161tva, me\u0111u koje jedno se bavilo me\u0111unarodnim pitanjima a drugo doma\u0107im pitanjima. Tamo su bili urednici koji su nama slali tekstove koje su sledile da u\u0111u u emisiju, bilten vesti, komentare, a mi smo ih prevodili. Emisije su ranije snimljene, ni\u0161ta nije i\u0161lo u\u017eivo bar \u0161to se ti\u0107e emisija na stranim jezicima. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
1955 godine engleskinja Mar\u017eori Negrea udala se za Stavarakea Negrea i izbor im je bio da \u017eive u Rumuniji gde su se zaposlili u engleskom servisu Emisija za inostranstvo. Mar\u017eori Negrea je bila spiker i kontrolor, kao \u0161to je sama priznala 1997 godine:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Kada sam do\u0161la u Rumuniju i\u0161la sam u Centralnom komitetu partije. Oni su mi rekli da ako \u017eelim da \u017eivim u Rumuniju i da ovde radim \u0107e me preporu\u010diti Radioteleviziji, ako su potrebni ljudi koji govore engleski. Oni su mi proverili znanje i posle toga sam postala spiker. Bila sam spiker i politi\u010dki kontrolor i to je bilo zanimljivo. Ja sam \u010ditala prevod i videla ako je apsolutno korektno politi\u010dki. Imala sam dobre odnose sa svima, nisam dobro znala rumunski i zato je bilo te\u0161ko za mene, ali uop\u0161te stvari su i\u0161le dobro.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Sa svim pritiscima postojali su i trenutci kada je ideolo\u0161ki pritisak bio manji. Ser\u0111u Levesku se\u0107a se jednog takvog trenutka od 20 jula 1969 godine. Ser\u0111u Levesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Trenutak neispolitizovane sednice Emisija za inostranstvo je bilo povodom spu\u0161tanja na mesec. Kada je Armstrong iza\u0161ao iz lunarnog modula mi smo se okupili specijalno u kancelariju \u0161efice uredni\u0161tva, Hortensije Roman da slu\u0161amo u\u017eivo radio prenos. Ima jo\u0161 100, 50 metara, a u trenutku u kojem se spustio na mesec ja i Hortensija Roman smo se sna\u017eno obradovali. Tada se nije radilo o imperializmu. \u201c<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
50\u2019 godina kada se zaposlila u Odeljenju emisija za inostranstvo Marija Lovinesku je prvo bila urednik Me\u0111unarodnog uredni\u0161tva, i zatim je radila u italijanskom uredni\u0161tvu. 1995 godine ona se setila dijaloga sa slu\u0161aocima putem pisama. Marija Lovinesku:<\/p>\n
\n
<\/p>\n
,, Na po\u010detku nismo imali veliki broj pisama slu\u0161aoca. Kasnije su do\u0161la vi\u0161e, jer su mogli da postavljaju pisama. Zanimalo ih je \u0161ta se doga\u0111a u Rumuniju. Dolazila su uglavnom od jedne vrste publike. Ve\u0107ina onih koji su nam pisali zanimala ih je narodna muzika i rumunska kultura. Imali smo veliki broj reporta\u017ea o odmarali\u0161tima i lepotama Rumunije. Njih je zanimalo kako da dolaze ovde. Meni se \u0107ini da politi\u010dki deo ih je manje zanimao. Verujem da za politiku su imali bolja sredstva za informisanje, to jest \u0161tampu.\u201d<
><
><\/p>\n
\n
<\/p>\n
Reorganizacija Radija Rumunije Internacional dogodila se posle 1989 godine prema demokratskim principima novog informativnog radio kanala. Njegova istorija je problemati\u010dna, kao \u0161to je bila istorija Rumunije I ostalih dr\u017eava Srednje I Isto\u010dne Evrope posle 1945 godine. <\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Emisije na stranim jezicima Dru\u0161tva rumunske radiodifuzije zami\u0161ljene su od po\u010detka za informisanje diplomatskog kora u presotnicu Rumunije. 1932 godine na radio aparatima mogle su se \u010duti prve emisije na francuskom i engleskom jeziku, a radilo se o vestima i informativnim blokovima. U godinama rata, servis na stranim jezicima je informisao strance o stanju na […]<\/p>\n","protected":false},"author":127,"featured_media":70682,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[111679],"tags":[],"coauthors":[],"class_list":["post-515127","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stranice-istorije"],"acf":[],"yoast_head":"\n